Join the new world

Došao je mjesec u junu i počelo je da radi more. Moj roditelj otac je radostan došao u kući i pred mnom i sestrom mi javijo majci e je uzajmijo baraku od jednoga Vuksana e su mu poginuli žena i troje đece pa on neće ljetovat ove godine. Tata još jeduvši priča kako baraka u Prčnju postoji već tri (slovima 3) godine i da sem Vuksana i nekih zidara tamo niko nije boravijo pa je možda i nova. Krenusmo za četiri dana od onda kad je tata radostan ušao u kući, i jeduvši pričao, i u Prčanj stigosmo u danu krećanja iz Cetinja nam. Dugo tražijasmo baraku, mada Prčanj bješe mal i onda viđesmo more. Bilo je lijepo, plavo i konkretno, a u moru bješe i jedna lijepa baraka. Meni se jako usviđela i ni slutijo nijesam e ću u njojzi ljetovavši viđet onoga e pjeva na televiziju Crne Gore. Znači to je bila Vuksanova baraka zaključuh pošto tatu jedan čovjek, dajuvši potvrdan odgovor od baraki, rastuži. Baraka je bila potopljena u moru jedno 15 cm (brojem petnajes I_I, M) i tata se izuvši se upužti u more da ni otključa vrata. Mi uđosmo u baraci i malo nam je smetalo to što to što su ni noge stalno u vodu, ali to je meni bilo i drago, jer tati neće smrđet noge. Kad smo se smjestili mama je počela da ćera ribe koje su bile po ćoškova od kuće, a tata reče da ih ne ćera e ih možemo ižjest, a onda je skočio ka lud, istreštijo oči i počeo da riče ka magare. Ja sam mislijo e se raduje što ćemo da izijemo te ribe e ni ih je kuća bila puna a onda sam vidijo e je ugazio u jednome ježu što je bijo kod vitrine. Meni ga je bilo žao skoro ka brata Uroša što je u Brisel slomijo ruke kad je pa s jedne zlatare. On zaglavi nogu u jedne kese i reče nam da pazimo da struja ne dira vodu a ja ga ništa nijesam razumijo. Ubrzo se i noć približi danu i meni je bilo čudno što u baraki nam nije ni frižidera ni televizora ni Radijo Cetinja, no samo taulin, vitrina, tri (slovima 5) kreveta i morske trave. Ja pitah taja o tome i on dok paljaše šteriku, da bi vidijo put kuda da priča, reče izgleda da u Vuksanovu baraku e je u more, uopšte nema struje. Mama poče da se ljuti a ja i sestra počesmo da se igramo u plićak kod vitrine pazeći se ježova, a mene je bilo i strah da mi koja riba ne uđe u gu**cu, pa sam bijo grub prema ribama iz dnevne sobe. Ubrzo morasmo i spavat, i mama nas stavi na sto da se malo osušimo i onda u krevet a ona i tata se svađahu do dugo u noć, zašto nikad ne saznah. Ujutro kad se probudih ni sestra ni mama ne bjehu kući a tata još spavaše pa odlučih da se našalim s njim. Šalu sam stio da realizujem na tom načinu što ću ga lagano spuštit u plićak pored kreveta jer je ima čvrst san. Pažljivo rabotah i uskoro se tajo nađe u onu vodu pored koćeta. Dok je on spava u more ja odoh u WC (iza barake) i dok sam se umiva odjednom čuh vrisak iz barake isto ka da se pokojni Tarzan diga. Ja uđoh u baraci a tajo mi bješe na krevet popet i rikaše a iz gu**ce mu virijaše jedna riba. On kroz plač rezimira: "Vadi mi ovu ribetinu e poluđeh od vrućine", a ja utekoh da nađem pomoć. Stadoh na sred ulice i zaustavih prvi auto koi prolazaše kroz Prčanj. Izađe jedan grob od čojeka i poče da viče put mene. Ja mu rekoh: "Čiko oprosti ali tata mi je u baraku sam s ribom u gu**cu pa mi treba pomoć". On mi reče da sam lud i da mu rečem đe živim da me povede roditeljima da me što ne zgazi. Ja krenuh da ga vodim do Vuksanove nam barake a svo vrijeme mučahu me dileme odklen ga poznajem e mi je bijo prepoznatljiv. On me isprati do barake i šćede da se vrne ali kad ču taja đe stjenje odluči da uđe u vodu i vidi što je to u baraku što puhti ka stari Vojin Bojanović - kralj narodnog melosa, iz prošloga pismenoga. Kad uđe viđe taja i ribu đe se muče, a i riba bješe popižđela, što se zaglavila u tatu. On uze da vuče ribu iz taja i ja se tada sjetih ko je, jer me riba za čas podsšjeti na mikrofon i rekoh sebe: "Blago mene ovo je oni Rade Jorović e pljeva žene vole ovicire, moram mu tražit dijagram". Dok ja bjeh radosan što Rade vadi tati ribu iz gu**ce u baraku "uplivaše" mama i sestra s pjace i kad višeše Rada s ribom u ruku i tatu s ribom u gu**cu i ribu u Radovu ruku i tajovu mi gu**cu zalelekaše a mama zanemoća. Utoliko Rade izvuče ribu i tata odahnu, ma i Rade. Onako umoran gledajući onoga cipola (prim. aut. riba iz Kotora što živi u Prčanj) reče: "Veće gu**ce u život vidijo nisam" i zamoli tatu da mu da dijagram, jer je on čojek s najvećom gu**com koju je Rade vidijo. Tata mu reče da mu je spasijo život i kad se pribra i on prepozna Rada. Nasta slavlje, i kad dignusmo mamu iz mora u kužinu i osvijestismo je, tata je upozna sa Radom i objasni joj da mu je čiko Rade sad izvadijo ribu iz gu**ce i reče još da će Rade ručat s nama što on prihvati (mislim na Rada). Rade nam je za ručkom, dok smo jeli ribu, pričao od estradi od Dragani Mirković, Pink Flojdi, Ceci i Miri Banjac i ja sam s uživanjem sluša i kupijo znanja. Poslije ručka on morade ić, pa ni dade svoj dijagram i pozdravi se s nama i ode. Još dugo poslijed toga kad ga vidim u televiziju šjetim se toga lijepoga dana kad sam i ja, mali Slavujko, beznačajni lik, vidijo jednu slavnu osobu čiko Rada Jorovića uživo i ruča s njim. Svima sam priča kad smo stigli u Cetinju od tome i tata me uveče masakrira a ja sam se čudijo zašto, ali zaključih da je to vjerovatno zato jer se od estradi ne smije pričat ako se u njoj ne razumiješ. Ja vi samo mogu reknut da bih i ja želijo da budem jedan dan na televizor, i da budem slavan, pa da kad mene neko zovne da mu ocu iz gu**ce ribu vadim, odma budem prepoznatljiv i čašćen.