3 месеца рада: од Балкана до Азије (ЕДИТ)

Day 836, 10:21 • Published in Serbia Serbia • by eSerbian MoFA

Добро вече, поштовани грађани Србије!

Пошто ми данас истиче мандат, желео бих да се у овом, последњем, чланку осврнем на тромесечни рад Министарства Спољних Послова, које сам водио у том периоду, и на још неке ствари које ћу споменути.

Знам да се нисам баш често оглашавао у овим новинама (читај - врло ретко), али је то једноставно било немогуће због количине посла коју ова позиција захтева. Плус, обавезе у животу, не занемаримо и то...


Бити МоФА (Minister of Foreign Affairs), илити Министар Спољних Послова је једна врло деликатна, ВРЛО НАПОРНА, захтевна и пре свега озбиљна позиција. Све што урадите, огледа се у томе да управо ВИ представљате своју земљу, стога грешке морају бити сведене на минимум.
Од одабраног човека (у претходним месецима - мене) се очекује да буде онлајн некад и по 18 часова дневно, макар и са маргиналним приступом интернету (лаптоп, телефон), и да буде у сталном телефонском контакту са пар кључних особа из Владе, па чак и из иностранства.
У својим мандатима, да куцнем о дрво, нисам много грешио... Србија је израсла у водећу силу, освојили смо регију богату гвожђем, што је одувек био наш циљ.
Остаје жал због неких мањих ствари које су могле бити решене много раније него иначе.

Први месец, децембар, је протекао фрапантно брзо.
У првих пар дана сам се упознавао са људима, уходавао, скупљао информације, Кистру ми је умногоме олакшао све то (Хвала Струки!)...
Памтио сам, писао (да, стварно сам записивао информације за које сам мислио да ми могу бити битне). Имам скоро пун десктоп разних фајлова о свему и свачему из сваке државе. Верујте ми, ту се може наћи много лудих информација. 🙂

Кад сам почињао, налазили смо се у стварно очајној ситуацији. Нисмо имали пара (на НБС-у је било око 700 голда), сматрани смо за маргиналну, али јаку земљу. Били смо "користан МПП" Мађарима, Индосима и Русима. 🙂
Отприлике оно што је Хрватска ЕДЕН-у сада.

Тада смо могли само ДА САЊАМО о неким освајањима, а камоли да узмемо регију богату гвожђем.
Живели смо за следећу Славонију, и масовно пражњење... Џепова или нечега другог, то је на вама да се сетите. 🙂

Међутим, миц по миц, ситуација се полако мењала.
Сваким даном нам је растао углед у савезу, и поносан сам што сам допринео томе на свој начин.

У то време, Министарство Економије је радило као сат, беспрекорно.
ЛавБорис је организовао МММ акцију.
Полако смо скупљали новце за најлуђи план икад - пролазак у Азију.
Иначе, Кистру је осмислио тај план, али никад нисмо могли да га реализујемо због разних Славонија и ненаменског трошења новца.
Спавао сам по 4 сата дневно, само да бисмо то одрадили. Толико сам био опседнут тим проласком до Азије.

Крајем децембра/почетком Јануара је коначно дошло и то. Одрадили смо акцију са Пакистаном, дошли смо до Ирана и прве високо-ресурсне регије осим жита - нафте!
Иако смо то морали у неко догледно време да вратимо, еуфорија је била невероватна!
Први пут смо нешто освојили, прешли смо пола света, а све смо сами платили.

Јануар је углавном протекао у офанзиви ЕДЕН-а. Напади на Хеилонгјианг, Француску, освајање Немачке, обигравање око УК.
Па ослобађање Немачке, Словеније, враћање наших новоосвојених регија оригиналним власницима, итд...
Дипломатска активност је била на изразито високом нивоу у том периоду.
Било је тренутака када сам у исто време причао и са по 30 људи, а укупно око 200 дневно.

Крај другог мандата обележила је офанзива ЕДЕН-а на Уједињено Краљевство. Тек тада су дипломатски разговори досегли врхунац, и невероватна ангажованост Србије око помоћи УК.

Трећи мандат...
Офанзива на Британију није јењавала, али се осетило да је претодни амерички председник оставио недовршен посао новом (Џошу Фросту), што је итекако имало утицај на касније догађаје...

Период од 5.-8. фебруара су обележиле припреме Србије за оно што ће уследити дан касније.
Постигнут је договор са Русима да нападну Кину када не буде имала довољно МПП-ова да се заштити, и то у време мало јачих битака на различитим фронтовима.
Русија је, напала Ксинјианг и Лиаонинг, 9.фебруара увече.
Међутим, несрећна околност је била што је у исто време Перу (са пољским МПП-ом) напао Бразилску регију богату гвожђем и дрветом.
Лиаонинг је добијен, али Северни Бразил изгубљен.
Обе битке су могле да заврше победом да су неке ствари одрађене другачије, али нам се срећа осмехнула дан касније.
Председник УК, Дишмдс је, уз Србију, одлучио да исфинансира ослободилачки рат у Перуу, те је послао преко 700 голда за тај догађај и тиме је спасио ствар (и читав рат, рекао бих).
Устанак је коштао ~900 голда.

Следећи дан је извојевана једна од највећих победа овог савеза.
Регија је враћена Бразилу, а Пољска је узалуд бацила преко 30 хиљада злата укупно да би се дочепала те регије. Руси су напокон одрешили кесу и опремили доста тенкова, док је савез деловао као ЈЕДАН.
Јединство је било на највишем нивоу у последње време.

Наредна 3 дана су била 3 најинтензивнија дана у мом еЖивоту. 🙂

ЕДЕН је још увек притискао Енглеску, Хрвати су се одлучили на агресију против мале Аустрије, док је Русија чинила све како би задржала иницијативу против Кине. Јер ако би изгубила само једну битку, Кина би се одлучила на контранапад, са све активираним МПП-овима, и узела би Лиаонинг са лакоћом...

Сви су мислили да ће Србија преко Пакистана стићи до Лиаонинга, што и јесте био првобитни план... Али висока ризичност од подизања устанака у Пакистану ме је нагнала да пронађем друго, безбедније, решење.
То решење је дошло у виду спречавања Хрватске да прође кроз Аустрију, чиме смо фактички "убили 2 муве једним ударцем".

Мађарска је имала активан рат са Аустријом... Аустрија је потписала МПП-ове са нама и Русима, те су Мађари напали Аустријанце у оригиналну регију, чиме су активирали ратове са Русијом и Србијом. Били смо слободни да размењујемо неоригиналне регије са Мађарима све до Лиаонинга!
Тотално неочекиван потез са наше стране! Сви су били одушевљени планом.
Још имајући у виду инструкције које сам дао Северној Кореји (да објави рат Русији и тиме одвуче пажњу противницима мислећи да ћемо користити Кореју при примопредаји регије Србији), рекао бих да смо их све преварили. 🙂

Том јединственом акцијом смо напокон дошли у посед регије богате гвожђем! И то након годину дана постојања!

Требао ми је мали одмор од свега, пошто сам се једноставно истрошио...
Изгубио сам се на пар дана негде у планинама Србије.

Повратак са мини-одмора је обележило враћање Хрватске у њене оригиналне границе (огроман успех наше и мађарске војске, најорганизованија акција икада), мир Британије са 6 непријатеља, ослобађање Турске, одбрана Данске, и ово тренутно затишје.
(намерно прескачем проблеме у ВеС-у пошто то није мој ресор, иако имам неколико добрих предлога за реформацију исте.)

Тих дана, у време одбране Данске ми је чак указана част да привремено заменим Баталгазија на месту СЦ-а савеза (морао је да отпутује на 5-6 дана), па су ме одабрали да "ускочим".

У свим тим акцијама смо учествовали пуном снагом и ангажованошћу, те са сигурношћу могу да кажем да је Србија напокон израсла у ЛИДЕРА ОВОГ САВЕЗА.
То ми је био и циљ од првог дана.

Е сад, неколико теза о свачему. 🙂


Русија и случај о хиљаду голда

Било је много чланака на ову тему, и већина је говорила о томе како нас Руси уцењују. Одмах да разјасним - никакве уцене није било!
Једноставно су тражили да им надокнадимо ДЕО ТРОШКОВА у операцији ЛиаоСРБ (тако волим да је зовем 🙂 )
Укупни трошкови су били око 2500 злата - напади на Ксинјианг, Лиаонинг, Пекинг, Корејска објава рата, тенковање, итд, итд.
А ми смо им дали 1000 злата + 3 следећа чланства савеза плаћамо ми уместо Русије (3 чланства ~ 800 злата). Укупно око 1800 злата.
2 чланства смо платили, остаје још једно.

Значи да су нам чак помогли са новцем...




УК и мир са ЕДЕН-ом

Када је Енглеска потписала мир са 6 ЕДЕН земаља, опет је било море чланака на ту тему. Чини ми се да људи у том тренутку нису схватали да УК никада неће моћи да пређе у офанзиву. Никада.

Да поновим - никада.

И далеко од тога да су издајници... Боже свашта.
Људи су дали ~700 голда за устанак у Перуу који нас је све спасио.
Председник Енглеске је, неким чудом, мене првог питао шта мислим о томе (то ваљда говори шта поједини савезници мисле о Србији). Сложио сам се са тиме да потпишу мир, првенствено због тога што УК никада неће моћи да пређе у офанзиву и да је због раширености фронтова Турска у опасности (једна, једина регија са Q5 болницом).
Некад треба знати кад се повући, да би могао касније да коракнеш напред.





Амбасадори

Начух да ми многи замерају што се нисам више активирао око питања амбасадора.

Одговор је прилично једноставан...
Сматрам да су амбасадори скоро па бескорисни.
Да се разумемо, амбасадори су ок, у некој мери. Тј. ако имаш праве људе на правом месту (читај - шпијун са добрим везама). Таквих људи по Србији нема ни да их избројиш на прсте једне руке.
То је аспект игре који је убачен од стране нас - људи, да би игра била занимљивија.
Скоро потпуно су непотребни због директног контакта на чету између жељених људи и Мофе. Ем немају моћ одлучивања, ем само преносе вести (које Мофа много пре њих сазна - ако мофа зна да ради свој посао).
Баш због тога чета, Мофа одради посао 10 пута брже и боље него што би амбасадор икада могао...
Читава та ствар око амбасадора ми је била помало наметнута од стране јавности и владе, па сам ту "отаљавао" посао, и једино ми је због тога жао...
Погрешио сам што нисам у старту пресекао и отказао амбасадоре... Једино ако би неки одлично информисани људи били заинтересовани, онда бих могао да размислим.

А што се тиче људи који ће ме наследити у овом послу...
Да ли ви стварно мислите да ће странци дозволити нашим људима да буду на њиховим тајним четовима (где се све и одлучује)?
На страну јавни четови, то је за свакога...
Али колико можете бити наивни да помислите да ће се то тек тако једноставно десити? 😃
Какви црни извештаји, шпијунажа и контрашпијунажа, хајде молим вас. 😃
То се дефинитивно не ради преко амбасадора. 😉




Данашњи избори

Нуђено ми је да наставим свој посао и четврти месец заредом, од стране 2 водећа кандидата, али једноставно нисам могао да прихватим...
Истрошио сам се, треба да се фокусирам мало на друге животне ствари и мислим да други заслужују шансу да се докажу.

Каква год помоћ треба мојим могућим наследницима, ту сам, отворен за сва питања и разговоре. 🙂

Остаћу у савезу као заменик благајника и Емеритус (потражите на Гуглу 😃), да, заједно са Киструом, саветујем наше будуће представнике Србије у Фениксу.




Заслуге

Чини ми се да Србија још увек није свесна успеха који смо постигли освајањем Лиаонинга.
Након што смо узели ту регију са гвожђем од Кине, прочитао сам много натписа са темама ко је најзаслужнији за то, разни су се бусали у груди, док су други ниподаштавали "обичне" људе.

Истина је ДА СМО СВИ МИ ЗАСЛУЖНИ ЗА ТО.
Ти, читаоче.
Да, ти, ти си заслужан.
Неко мање, неко више. Али сви смо ми допринели томе да Србија ради као један (иако се некима не чини тако).
Овде нема места индивидуализму. Или си део екипе, или ниси.

И колико год неки мисле да је у Србији ужасно, да је атмосфера катастрофална, да је трава зеленија негде другде, чињеница је да Србија константно расте и напредује, граби сигурним корацима напред и тешко могу да нас зауставе. Нигде није као у Србији.
Нико од нас није могао ни да нас замисли овде пре 3 месеца, а камоли пре 6 или 9...

Опустите се, и играјте игру!
Растимо, напредујмо, још више, јаче, боље. Доћи ће једном и тај дан када ће Србија бити до Токија (преко Милвокија) и када ће Хрватска бити разорена.


А до тада...
Била ми је част и задовољство да представљам нашу земљу у виртуалном иностранству.
Надам се да ћете ме запамтити у добром светлу и као човека који је на свој начин помогао Србији да дође до Азије и да израстемо у велесилу.



Поздрав свима још једном,
Ваш министар у одласку,
Clueless



ЕДИТ: Тотално сам заборавио да споменем Zexx-a који је сјајно обављао посао мог асистента и мењајући ме неколико дана.
Свака част друже! 🙂

И морам да споменем GLaDOS-a који нам је невероватно помогао у почетном контакту са Пакистанцима. Да није било њега, не би било ни проласка у Азију.