НИКШИЋ - БЕДЕМ ОТПОРА, ОГЊИШТЕ ДУХА, ЗАПАДНА КАПИЈА ЦРНЕ ГОРЕ, I

Day 2,465, 14:25 • Published in Montenegro Montenegro • by CONE98nk



Град који памти вјекове, а траје вјечном младошћу и љепотом, бедем отпора, огњиште духа, западна капија Црне Горе.

У освит цивилизације на овом су простору живјели Илири, Римљани, Источни Готи, па Словени од VI вијека. Римско утврђење Андерба, настало у Никшићком пољу у првом вијеку, срушили су Готи у V-ом, и подигли своје утврђење Анагастум, по којем је касније словенско насеље названо Оногошт.



Турци су га освојили средином XV-ог вијека, а почетком XVIII-ог претворили у утврђење. Данашње име добио је по племену Никшићи. Након више покушаја кроз историју, црногорска војска га је ослободила 8. септембра 1877. године.

Вјероватно се ниједан црногорски град не може похвалити са брзим напретком, насељавањем у тако кратком периоду након ослобођења , као Никшић! Самим ширењем, град је захтјевао и модерну организацију. Године 1883. формира се први урбанистички план. План је израдио Јосип Сладе, по налогу краља Николе. План је био да се направи Велики трг са којег ће се зракасто ширити улице (обриси тадашњег трга виде се и данас). Изграђен је градски трг са шест улица које се у њега улијевају и формирано неколико стамбених блокова дуж уличних потеза. Куће су приземне или једноспратне, једноставне, мирне и складне архитектуре, без посебних архитектонских вриједности, али са одликама вриједне урбане и амбијенталне цјелине.



На основу пројекта Јосипа Сладеа, 1900. год. је подигнут књажев дворац у ренесансном стилу (данашњи музеј и галерија).



Из тог периода мора се поменути и врло необичан мост са 18 окана, скоро једини те врсте по броју окана у свијету, дуг 270m и назван по руском цару Александру III – Царев мост. Подијељено је мишљење о години његове изградње; према мишљењу неких изграђен је 1896. године, док други као годину његове изградње наводе 1894. годину.



Такође, у том периоду, подигнута је и Саборна црква Светог Василија Острошког (коју је пројектовао Михаило Преображенски), а уређен је и комплекс паркова.


Саборна црква, храм Св. Василија Острошког, изграђена је у XIX-ом вијеку. Овај монументални споменик подигнут је у славу погинулих црногорских и херцеговачких јунака у ратовима од 1875 – 1880. год. (имена ових јунака уписана су на спомен-плочама, које се налазе у унутрашњости храма). Градња овог здања започела је 17. јула 1895. године, када је постављен камен-темељац, и трајала је све до 10. августа 1899. године (мало више од четири године).


Доминантан духовни елемент никшићке општине свакако је манастир Острог. Ријеч је о најљепшем црногроском манастиру који важи за најљепши сакрални објекат у окружењу. Уклесан готово вертикално у стијене под називом Острог, ово светилиште током године окупи и по неколико стотина хиљада вјерника. Манастирски комплекс чине Горњи и Доњи манастир, а оба представљају за себе неку лијепу причу из црногорске историје.

Горњи манастир, комплекса манастира Острог

Доњи манастир, комеплекса манастира Острог


Црвена стијена, код малог мјеста Петровићи једно је од највећих налазишта из периода старијег, средњег и млађег каменог доба на подручју ширег балканског полуострва. Истраживања средином XX-ог вијека довела су до тога да у овој пећини, која се издиже изнад долине Требјешнице, истраживачи открију тридесет и један слој разних етапа развитка људског живота.


На тргу Шака Петровића постављена је три метра висока бронзана скулптура Пресвете Богородице, коју је 2003. године Црној Гори поклонио велики руски вајар Вјачеслав Михаилович Кликов. Ова скулптура се у каталозима умјетности и радова вајара Кликова, води као „Никшићка Богородица“. Сваке године почев од 1996. године, на дан Св. Василија Острошког (12. маја), са овог мјеста креће литија улицама Никшића.


Црква Св. Петра и Павла, једини значајнији очувани споменик средњовјековног Оногошта. Традиција каже да је саграђена за вријеме Немањића, а живописана је крајем XVII-ог и крајем XVIII-ог вијека.


Бедем, сазидан на темељима античке римско-готичке цитаделе, послије продора Турака и дозиђивања, представља њихово најјаче упориште. Животопис ове утврђевине сеже у позно римско доба, када је настао Анагастум – основа на којој је проникао средњовјековни град Оногошт.


Мост на Моштаници, један од најстаријих римских мостова у Црној Гори.


Вуков мост, на Капином пољу. Некада се ту налазио Бегов мост који је страдао 1807. године, када су Црногорци и Руси нападали град. У другој половини прошлог вијека мост је обновио краљ Никола и дао му име Вуков мост по чувеном црногорском јунаку Вуку Мићуновићу.


Гордин мост, на Бистрици. На њему још увијек стоји окрњена спомен-плоча, са тешко читљивим и од времена изблијеђелим текстом, на којој пише да је мост 1902. године подигла Горда Филиповић по којој је овај мост добио име.



Са спорим привредним развојем, али са снажним културним и политичким напредним стремљењима, Никшић са 4000 становника дочекује II свјетски рат.


Никшић је давно утемељен, често рушен, из згаришта опет подизан. Од настанка до нашег времена људи су се овдје враћали на спаљена огњишта. Изнова их градили и бранили и град и крај, крвљу и љубављу, губилих их и поново освајали. Никшић је и римски и турски, словенски, хајдучки и партизански. Дуго је био тврђава на прометном путу и на граници, „на истурену мјесту стајалиште за нужду и невољу“. Данас је то присно и блиско мјесто и човјекову срцу и оку.


P.S. Слиједи наставак у сљедећ чланку...