Join the new world

Створих се у неком много много великом граду (куће много дугачке у висину, путеви од бетона, замислите... будале писале кредом по путу, кола иду без коња и причају "брм брм брм ууууууууу..." Ма свашта је имало да се види. А ја се ничег не сећам, ни одакле сам дошо ни како сам дошо... ништа ништа.

Кренем ја тако улицом, ходам, ходам, ходам, а ништа не познајем. Тумарао сам тако улицама града док ме један човек није сусрео. Био је то Разбојник993, бар се тако представио.

ОД ОВОГ ТРЕНУТКА ЈЕ ПОЧЕО МОЈ еЖИВОТ

Разбојник993, који више не игра ову игрицу (поздрав за њега ако икад буде ово читао), ме је увео у основе игре. Давао ми је савете (који су се исплатили) и по неки голд, пружао подршку у сваком смислу, увео у прву јединицу, прву странку, све док само одједном није нестао. Јединица у коју ме је увео је била "Сијукси", памтићу ту јединицу до краја живота. Уз њих сам се ешколовао. Прле од Ветерника, Стоперка, КрисК93, Разбојник993
(извините они које нисам поменуо), сви они су били добри људи, били су спремни да пруже помоћ у сваком тренутку, увек су били присутни на каналу - о њима - све најбоље. Играо сам тако, не желећи да тражим голде од других, пробао сам сваки вид ебизниса, препродавао храну, тенкове, рушио тц градио фабрике, рушио фабрике градио тц... Тражио сам било који начин само да зарадим. Јбг, усијана глава. Касно ми је дошло из дупета у главу, после свих ових промашаја дође неко искуство. Једног дана сам ушао на канал Сијукса и било је мртво... нигде никог.... Тако је било можда 4-5 дана. Контактирао сам команданта путем ИГМ, али ни њега није било. Загрејан за игру, тешка срца, напустио сам јединицу. Тражио сам нову и нашао сам Српску Легију. Ту већ почиње озбиљнија игра. Упознајем се прво са командантом јединице (Владан Гајић) а онда и са већином људи из јединице. Обављао сам неке мале послиће за јединицу, а што се тиче странке, прешао сам у УеС. У УеС-у ми је БАТАША дао шансу у конгресу и на томе сам му и дан данас захвалан. Јединица је организовала неку помоћ ебебама и тако сам мало подигао тц, ни дан данас ми нису сви на максимуму, јбг.Играо сам тако до тренутка кад сам одморио 3-4 месеца, због приватних проблема техничке природе (објаснио сам то у чланку "Адам Вуки поново јаше"). Сад сам се вратио, ипшчепркао нешто за први професионални тренинг уговор (захваљујем се Дечаку из воде) и захуктавам се....

Ово је био мој кратак историјат с' обзиром да играм тек годину дана.

П.С. Извините што чланак није стилски урађен и нема слика, писао сам на телефону и нисам имао довољно времена. о7