Па добро докле више?!

Day 664, 06:47 • Published in Serbia Serbia • by Vojvoda Prijezda

Пре пар сати завршена је још једна битка за Славонију. Иако је синоћ изгледало да смо на прагу победе, јутрос се стање драстично променило на нашу штету. Као што су сви који су пратили битку могли да виде, на страни Хрватске су се борили пољски, румунски, грчки тенкови. Снага ових тенкова одредила је исход битке. Славонија је још једном одбрањена, а борбени морал еСрба је све мањи и мањи.



Постојала је шанса да се Славонија освоји. Наши пријатељи Мађари напали су пре нас једну другу хрватску регију. Ми смо каснили. Хрвати су успели да се одбране, а затим и да се опораве и спремни дочекају наш напад. Поставља се питање одговорности за овакво стање. Људи блиски председнику еСрбије вонМартину (он се још увек није огласио) тврде да је био на службеном путу и да због тога није могао да покрене напад. Када погледате фирму у којој је вонМартин запослен, можете да видите да је он редовно радио тих дана. Старина Новак, конгресмен СКС је након тога покренуо поступак за опозив председника. Убрзо после покретања опозива председник се ''вратио'' са службеног пута и покренуо битку. Због тога што је битка касно покренута, нисмо могли да искористимо мађарски напад и коначно освојимо Славонију. На жалост, није изгласано неповерење вонМартину, иако је за смену гласао 21 конгресмен. Као што је познато, да би се председник сменио потребно је да за смену гласа 2/3 од укупног броја конгресмена.

Мислим да је за следећи напад на Славонију неопходан договор са Мађарима да се битке покрену у истом тренутку, како би барем једна од хрватских области била освојена.

Као проблем у овом рату се јавља и слаба заинтересованост савезника да помогну еСрбији у освајању Славоније. Једна од ствари која обележава СеС власт је тајност у раду, тако да ни конгресмени немају увид у то шта раде председник и његови министри. Тако не знамо да ли Министарство спољњих послова обавља било какве разговоре и преговоре са државама из Peace савеза. Да ли се од наших савезника тражи помоћ за ове наше подухвате и ако се тражи због чега она константно изостаје? Ово су нека питања на које бих волео да министар Кистру да одговор на наредној седници Конгреса. Надам се да ће председник, министар, председников специјални саветник или ко год већ успети да договоре подршку пре следећег напада на Славонију, да ће нам помоћи индонежански, руски и остали савезнички тенкови. Уколико министар нема довољно дипломатског умећа да ово оствари нека се повуче и пружи прилику неком другом, како се поново не би враћали из Славоније пешке или на ово мало тенкова што сами имамо.