Join the new world

Још један спјев по историјском догађају. Кратак изанимљив. 🙂

Први мегдан сердар Јола

Сретоше се двије војске, покрај града Подгорице,
С једне стране Црногорци, с друге турске јединице.
Не би кавге у почетку, једни према другим сјели,
Па мјеркају и циљају шта би даље предузели.

У час неки међу њима преговори започели,
Ал види се да без крви неће проћи дан бијели.
То потраја неколико, али није могло дуго
Јер почеше међу њима зађевице, што би друго?

Уто викну Мурат Шаркић "Имате ли Црногорци
једног доброг мегданџију да освјетла образ војсци?
Да се данас са мном срете међу ове војске двије,
да видимо ко је бољи, нек изађе ако смије."

Згледаше се Црногорци, јер знали су за Мурата,
Да његова оштра ђорда лако скида главе с врата.
У то скочи као чигра једно момче голобрадо,
"Ево мене дијете сам али ћу ти изаћ радо!

Сви су ође Црногорци, можда, бољи но ја што сам,
Ал данас ћу да покажем нек се види и ја ко сам".
Син Илије Пилетића затрча се сабље голе,
Од њега ће нешто после постанути сердар Јоле.

Ово љуто Црногорче ни мало се не препаде,
Да изађе на биљегу и поносно чекат стаде.
Старији се Црногорци у чуђењу прекрстише,
Докле Јолу придје Мурат и сабље се укрстише.

Устале су двије војске па чекају што ће бити,
И страхују свак за свога, ко ће коме крв пролити.
Звекћу сабље укрштене, из њих сипа огањ живи,
Мурат стари мегданџија, а и Јоле соко сиви.

Па Турчина салијеће и грдне му зада јаде,
Док Јолова сабља сину и Мурату рука паде,
Десна рука у њој сабља попадаше крај Мурата,
Јоле ману још једанпут и скиде му главу с врата.

А бег Осман, брат Муратов, љуто врисну из свег гласа
Па на Јола испотеза леденице иза паса,
За сву срећу леденице заплеле се у силаву,
Ману Јоле као муња па и њему скиде главу.

После тога за сво чудо Турци кавгу не шћедоше,
Одусташе од покоља ил се крви препадоше.
Узели су Турци мртве, Подгорици однијеше.
Међу браћу Црногорце завладало славље бјеше,

Добили су још једнога љутог лава и сокола
Од кога ће Турци стрепјет од Ловћена до Стамбола