Ко сме, тај може ... ! Нека се историја понови!

Day 1,380, 09:09 Published in Serbia Serbia by NenadRS



"Ко сме, тај може! Ко не зна за страх, тај иде напред!" ријечи су једног од највећих српских ратника свих времена војводе Живојина Мишића.

Сјетимо се како је изгледала ситуација у Колубарској бици 1914. године. Након напада снага аустроугарског генерала Поћорека и готово безнадежне ситуације на фронту, комадант Прве српске армије генерал Мишић скраћује фронт, жртвујући пријестолницу Београд, како би добио на времену и бар на кратко одморио своје војнике. И док Аустроугари у Београду већ славе побједу, генерал Мишић и не размишља о поразу. Брзим и снажним контранападом разбија непријатеља и ослобађа Србију.

Зашто ова кратка лекција из историје? Па зато што историчари воле да кажу: "Historia magistra vita est!" илити "Историја је учитељица живота!" У данашњој тешкој ситуацији по еСрбију, можда бисмо могли да извучемо нешто поучно из горе поменутог.

Ево како данас стоје ствари:



еСрбија је у веома тешкој ситуацији. Док се више од пола еСрбије налази под окупацијом и док непријатељ надире са најмање три стране, морамо да одлучимо шта и како даље. Наиме, еСрбији су остале још двије оригиналне регије и четири колоније. Истина, подигнут је устанак у Београду, али равнајући се по резултатима битака у посљедња два дана, мале су шансе да он успије.

Шта нас чека? Већ су подигнути устанци у Источној Републици Српској и Молдови, а за очекивати је да ће ускоро бити подигнуг устанак и у Басарабији. Тешко да се било који од ових устанака може одбранити, јер у виду треба имати и чињеницу да нас вечерас вјероватно очекује и координисан напад еХрватске, еРумуније и еБугарске.

Врло је могуће да ће у исто вријеме Хрвати напасти Западну Србију, Румуни Добруџу, а Бугари Рашку. То значи, на жалост, да еСрбији пријети друго брисање послије дуго времена.

Шта ми можемо и требамо да урадимо?

1. Препустити устанке у еБиХ, еРумунији и еУкрајини и спремати се за коначан обрачун

Уколико (Кад) дође до координисаног напада на еСрбију:

2. Препустити Румунима Добруџу

3. Препустити Хрватима Западну Србију

4. Сва средства, сво људство, СВЕ концентрисати у одбрани Рашке

5. Бранити Рашку свим силама и чекати прилику за ослобођење остатка земље

Не треба сметнути с' ума да ће нам и савезници притећи у помоћ. еМађарска је већ у нападу на еХрватску, а све ближе Хрватима су и Пољаци, који чим освоје Корзику добијају границу са хрватским колонијама у еИталији.

Урадимо оно што смо урадили прије неколико мјесеци. Направимо упориште, овај пут у Рашкој, а одатле, чим се створи прилика, прво ослободити земљу, а онда поново у лов на ресурсе. Будимо паметни! Нека се историја понови!

Живела еСрбија!
EDIT

Као што сам и претпоставио дошло је до координисаног напада, само што су Румуни напали Западну Србију, Хврати Рашку, а Бугари Добруџу. Ово не би требало да утиче на наше планове. Сконцентришимо се на једну регију и скратимо фронт. Када се одбранимо, можемо већ сутра да кренемо у контранапад.

Сви за еСрбију!
Све за еСрбију!

Не заборавите на сајт и форум еСрбије:





Р.Ѕ. Хвала свим мојим пријатељима који су се одазвали на моју молбу.
Ако и ви желите да ставите овај чланак у шут онда ископирајте сљедеће:

Нека се историја понови:
http://www.erepublik.com/en/article/-1-1853953/1/20

Са поштовањем Ваш
NenadRS