ЕРЕПУБЛИК (ДО)САДА - ТУТОРИЈАЛ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ ЕСАМОУБИСТАВА

Day 867, 13:43 • Published in Serbia Serbia • by Pokac
Када сте прочитали најаву за ову игру, вероватно сте помислили да је она много бржа и динамичнија него што стварно јесте. Наравно, у рекламама пише - Постаните бизнисмен, новинар, војник, политичар... Промените историју еСвета.... Нигде не пише када и како. Ако сте дошли да браните српство од мрских нам западно лоцираних комшија (дозвољене су опције северо-запад, запад, југо-запад) опет мрка капа. Како да браните српство, кад они неће да нас нападну. Остаје опција напад, али ни тога нема. Осим у најави за овај месец.

И шта да човек онда ради? Досадно, много досадно. Како пролазе дани, ви растете (ако сваки дан редовно радите,тренирате и борите се). и без много муке стижете на ниво који вам омогућава да гласате, па да отворите новине, па да отворите своју компанију, итд. Постоје бројни туторијали који вам то све потанко објашњавају и уз само мало труда можете пуно тога и сами научити. Али нисте ви дошли овде да нешто учите, зар не? Дошли сте да будете најбољи, да не кажем НАЈПРВИ🙂. На крају прве недеље вашег еживота, ноздрве вам се вероватно шире од узбуђења као каквом младом коњу пред трку. Ако сте дошли преко нечијег реферала, под претпоставком да вам је тај неко рођак, пријатељ, познаник, имате и са ким да причате и да упијате сво знање које тај неко ко вас је довео у игру има. Додуше, можда тај неко нема благе везе са игром, али ви сте у стадијуму када за боље не знате (поготово ако вас мрзи да читате туторијале).

И онда откривате свет еновина и свет чет соба. Онај први је преобиман. Па, ко је луд да чита све оно што се у еСрбији објави за само један сат (поготово у изборним данима), а и како да знате шта је од тога добро? Ако сте сами у игри, водите се тактиком - куд сви Турци... и играте зихерашки на кеца. Читате само оне чланке који добијају највише гласова и учланите се у неку епартију из палете првих пет. Предности су што ћете тако сигурно бити део масе. ,,Прихваћени,, у едруштву, мање или више наравно. Имаћете о чему да причате на чету. Да се правите важни причом типа: ,,Јеси читао нови Лунатиков чланак? - Наравски, то сам и ја хтео да напишем, само још нисам 8. ниво,,. или рецимо - ,,Јеси читао нови чланак Заебаног? - Па, брате, најбољи је. Написао сам Други! и ставио оно В + С. Контам да је баја разумео да има моју подршку.,, Наравно, нико од вас не тражи да текст обавезно и прочитате, битно је само да вас виде да сте тамо нешто написали. Да се запљунете, народски речено.

Пошто је већ тако, негде крајем друге недеље вашег еживота ви добијате порив да 2 златника од оних првих 5 које сте добили зато што сте достигли шести ниво, потрошите на отварање еновина. Запамтите, златно правило еРепублик новинарства - САМО ЈЕ рОГЛИЋ ЛЕГИЈА УЗЕО МЕДАЉУ ЗА ДВА ТЕКСТА, а достигао статус ТОП 5 у међународним вестима на основу једног чланка. Сви остали, па чак и Значи Матори су морали да се потруде и да напишу мало више текстова. Ако желите да што пре повећате број својих читалаца, имате само две могућности. Да сте стварно квалитетни (као горе поменути Значи Матори, па затим Др.Стаја, Арссен и још пар десетина других) или да нађете спонзора (у смислу да ваш чланак изрекламира неко од веома читаних новинара - као што су горе поменути Заебани Човек и Лунатик2903). Верујте да после једне или две такве рекламе имате бољу прођу у едруштву него да вас је у реалном животу ухватио фотограф Света или Скандала како масирате Секу Алексић.

Дакле, први савет, за спречавање есамоубиства ако сте хтели да будете еновинар је - НЕ ОДУСТАЈТЕ. Ако верујете у свој квалитет и ако заиста желите да пишете, радите то себе ради. Пре или касније, награда ће стићи. А награда није ММ медаља већ круг читалаца који ће заиста и читати то што ви пишете.

Но, рецимо да вас то не занима. Ви сте дошли да ратујете и само вас то интересује. Добар војник је сит и наоружан, а ваша плата је таман таква да вам све то - НЕ ОМОГУЋАВА, Пошто ни држава ту много не помаже, а ви бисте све одмах и сад, решење је једноставно. Читајте еновине у периодима од 1-6. у месецу, па затим од 11.-16. (овде је нешто слабије) и ОБАВЕЗНО од 21.-26. у месецу. Ови дани су као створени за попуњавање вашег скромног буџета. Наиме, видећете да се тада јавља гомила ,,хуманитараца и патриота,, који брину о напаћеном есрпском народу. Дели се оружје, хлеб, поклони, карте. Свугде се пријављујте, А ПОГОТОВО ако видите да неко купује глас. Немојте да вас брине моралност тог чина. Част изузецима као што су Мудаш и још понеки људи, али 99 посто осталих то ради да би добили глас на изборима. Поготово епартије. Дакле, немојте да вас је есрамота (знам да многе није ни у реалном животу) него лепо пружите рукицу и трепћите окицама. Њима је свеједно коме деле, ако имају користи, а вама је итекако битно.

Тако ћете доћи у могућност да редовно ратујете и да чак користите и оружје притом. Следећи корак је да се придружите некој паравојној јединици, а у перспективи Војсци еСрбије. Наравно, притом је јако битно да себе убедите да је без вашег доприноса свака битка изгубљена и зато чим будете у могућности стискајте државу за паре. Навикните се од емалена да са презиром гледате ,,цивиле,, а да вам идоли буду купљени налози са 30 и нешто снаге, или ови наши домаћи који редовно тренирају са Наполеоном. Ако будете послушни, климали главом команданту јединице на сваку досетку, ако будете редовно на чету и ако будете поштовали правило да прво волите јединицу, па тек онда еСрбију, будућност војника вам је осигурана. Што пре гледајте да некако доспете до положаја на којем ћете бити задужени за поделу оружја и убрзо ћете схватити да командант највише вас воли, а схватићете и зашто. Ипак, немојте упасти у замку да критикујете надређене, макар били тешки буздовани и заиста утриповали да су Наполеони, јер вам следи брза шут карта из јединице. А онда сте тек на корак од есамоубиства, ако нисте обратили пажњу и на остале сегменте игре.

Други савет, за спречавање есамоубиства војника је - НЕ ОДУСТАЈТЕ. И не таласајте. Као и у свакој војсци и у војним јединицама еРепублике најбрже напредују подобни, а не способни (част изузецима). Уосталом, где се испољава способност у притиску на нацртано дугме - БОРИ СЕ? Да бисте достигли своје војне идоле, потребно је само време и доста вазелина. Наравно, ово се односи само на оне који јуре војну ,,каријеру,, не на све евојнике.

Крајем првог месеца игре, отвара вам се могућност и да се почнете бавити бизнисом. Ако сте радили и тренирали сваки дан, и ако сте успели нешто да уштедите од плате (не, овде није срамота просјачити, већ је врло пожељно и едруштвено широко прихваћено) онда после првих месец дана ви већ имате око 15 златника на рачуну. Ако сте предузетничке нарави, то ће вас и следећи месец држати у игри, како бисте скупили још који златник и отворили своју фирму. Брже решење је прављење мулти налога, али је уједно и далеко ризичније. То што сте ви паметни, не значи да су администратори глупи, па ћете, ако кренете овим путем, пре или касније добити банану за срећан пут. Да вам се нађе. Но, рецимо да сте били стрпљиви и да сте фирму отворили/купили тек када сте скупили 20-25 златника. Ако немате баш луду срећу, као што је рецимо била нагла потражња за поклонима недавно, ваша фирма ће, веровали или не, врло брзо пропасти, ма колико се ви трудили. Разлог је у презасићености тржишта и у малој количини новца који еграђани поседују. Гледајте на еРепублику као на реалан свет и брзо ћете схватити да и овде и тамо важе исти економски закони сажети у народну пословицу - Јачи кер хебе🙂 Пошто је крах бизниса и презадуженост, чест мотив да извршите есамоубиство, ви се налазите у опасној зони.

Савет број три, за ебизнисмене - НЕ ОДУСТАЈТЕ. Акумулација првобитног капитала је темељ ваше будуће економске империје. Стрпљен - спашен, што би рекао наш народ, а овде вам то значи - скупите 1'00 златника минимум, још боље је 400, па тек онда отварајте фирму. Не морате то да радите сами. И начини су различити, али резултат је исти. Са великом уложеним кешом иде и велика зарада, наравно уз доста учења, праћења тржишта, пуно времена проведеног у игри, и уз срећу.

Ако сте пожелели да се бавите еполитиком, а имате политичког искуства из реалног живота у Србији, онда сте на правом месту. Као и у Србији, и овде углавном владају демагози и букачи. Поента је да се о вама прича, да сте увек ту да неког ћушнете, да се што више експонирате. Ваше стварне намере, ниво вашег реалног знања о некој теми, ваша лична култура и образовање, ваши морални ставови су потпуно небитни. Битно је да сте увек ЗА ,,своје,, а ПРОТИВ ,,оних других,,. Пожељно је да сте стално на страначком чету и да увек хвалите ,,вођу,, (ово је поготово важно у партијама у којима је вођа исти из месеца у месец, или се евентуално промене 3 имеан у 12 месеци). Јако је добро и ако умете да рецимо месец дана без престанка омаловажавате политичке противнике (најбоље је ако ту уплетете неку прозивку из реалног живота), блатите сваки њихов потез, а затим им, рецимо замерите да неће са вама и да тако кваре народно јединство. Као и у стварном животу, пожељно је да што чешће мењате ставове и да будете лицемерни што је могуће више, јер ће се и овако и онако, пре или касније ваше речи заборавити. Једино не смете дозволити да вам се име заборави! Онда политички не постојите, без обзира какви сте. У ту сврху, гледајте да вас увек подрже медијски најјачи новинари. Публицитет добија изборе, а тек ако добијете можете и квалитетом нешто да урадите. Може вам се десити да у еполитику уђете због идеала да помажете еСрбији и њеним еграђанима, али ћете врло брзо видети да то нема везе с везом. Шта год да урадите, свакако ћете бити страначки прозвани, па ма којој опцији (десно-центар-лево) припадали и може вам се десити, ако имате слаб стомак да пожелите да се есамоубијете.

Савет четврти, за спречавање есамоубистава оних који би да буду еполитичари - НЕ ОДУСТАЈТЕ. И баталите идеале. Наравно да ће вас сви тапшати по леђима када урадите нешто добро, али то не значи да ће и гласати за вас када дође време. Дакле, немојте да идеализујете еполитику, јер је иста као и стварна политика Србије. Истина није битна, битно је да се нешто КАЖЕ. Ако ваша верзија има подршку врло читаних новинара, ви имате далеко веће шансе. Јер, шта год да они напишу, то ће бити истина - за чланак се гласа по аутоматизму, а као што рекох битан је публицитет. Деманти не објављује нико, а често и коментаре мало ко чита. Ипак, ако не одустајете и увек водите рачуна о ,,јавном мнењу,, (никако се не замерајте оним најгласнијима) имате све шансе да лагодно живите као еполитичар.

Да резимирамо - Најбољи лек против есамоубиства је НЕ ОДУСТАЈТЕ. Вашим одласком нико се неће потрести (бар не превише), а ви ћете само доказати да немате живаца ни да се у животу изборите са недаћама. Ово је симулација реалног живота већине нас. Осим ако нисте дете јако богатих родитеља, за све се морате борити. Успех не долази преко ноћи, па био он у овој игри оличен у поседовању К5 компаније или у писању еновина у којима ћете остављати и део себе као што то раде Максић и М-е-рТав, рецимо.

Схватите, игра је досадна, спора, веома ограничена разним првилима, често закуцава када не би требало и пуна је других људи који вам, можда, не одговарају. Али, када се једном са тим помирите, лакше ћете наћи свој пут у еРепублици. Ово није игра налик ни на једну другу. Ово је еРепублика, симулација живота.

Ово је игра коју играте са самим собом.