Привреда, економија, бла, бла, бла...

Day 735, 09:19 • Published in Serbia Serbia • by purebg
...у мору чланака посвећених нашој ситуацији у привреди, велики је успех наћи прави...

...не тврдим да је то баш овај чланак, али ако прочитате до краја, можда, ко зна...



Као што већ и птице на грани знају, привреда у еСрбији пати, од толико извикане и помало већ пренадуване болести зване хиперпродукција.
Тачно је да еСрбија има 1179 компанија, али је такође тачно да 334 компаније немају ни једног запосленог а чак 496 компанија имају мање од 5 запослених што највероватније значи да су неактивне или чак и угашене. Затим имамо 543 компаније које имају мање од 7 запослених што значи да, ако раде, раде врло лоше због слабе продуктивности.
Од тих 1179 компанија, највећи број је, а то већ знате, фабрика оружја. Укупно их има 473, али... И ту има доста неактивних. 125 фабрика нема ни једног запосленог! На другом месту по бројности су фабрике хране, којих има 228, од којих је 59 без и једног радника. И на трећем месту је производња жита, са 210 плантажа и опет имамо 23 плантаже које не раде. Остале гране привреде ћу само навести, гвожђе 51 рудник, дрво 32 пилане, поклони 59 фабрика, куће 44 и 69 компанија за селидбу.
Комплетан списак компанија по делатностима можете погледати овде



Хиперпродукција нас погађа у 3 тачке, и то највише производњу жита (?!) а види чуда, еСрбија нема најјефтиније жито у есвету, тачније негде смо у средини. Најнижа цена жита у есвету је 0.004 златника по јединици квалитета, у еСрбији је 0.0042 златника, а највиша цена је 0.0044 (ако је веровати http://ereptools.net/market/raw/ind/5). Са оваквим ценама нисмо интересантни за неки извоз, а опет кукамо како су ниске цене и како држава треба то да реши... Ево предлога решења, подизање квалитетеа фирми и куповина лиценци за извоз, или спуштање цена и очекивање доласка страних организација које би куповале на нашем тржишту жито. А најбоље би било и једно и друго. Али смањење количине робе на тржишту, неминовно доводи до повећања цене, и онда опет немамо конкурентну цену. Да додам још и ово, смањење цене жита се може извести на неколико начина. Први начин је смањење плата радницима да би се добила конкурентнија цена производа, врло непопуларна мера. Други начин би био подизање квалитета компанија за производњу, али за то треба имати 20(К1-К2), 50(К2-К3), 100(К3-К4) и 200(К4-К5) златника. Признћете да није мало, и ко данас може да заради ту количину златника? Решење су кредити, јер са повећањем квалитета можете отплатити кредит у предвиђеном року. Али и ту постоји проблем, држава нема пара...


На другом месту, где ова "болест" погађа, је производња хране. Укратко, 228 компанија, од којих су 149 (!) квалитета 1, 49 квалитета2, 17 К3, 6 К4 и 7 К5. Просто и једноставно, ЕДУКАЦИЈА! Храна К1 квалитета треба да служи искључиво за прехрану ебеба и млађих играча, док сви остали, а то је огромна већина, треба да користе храну веће калоријске вредности, јер се мноооого више троше! Ако до сад нисте користили неке велнес калкулаторе, пробајте неки од њих, чисто да знате колко вам храна доноси дневно, а колико вам баш посао и тренинг потроше. Препорука за произвођаче хране би била подизање квалитета својих погона, наиме имамо веома мало производње од К3 па навише, што доводи до високих цена производа због мале количине робе на тржишту, а та висока цена опет доводи до мале потражње... И тако у круг...



И трећа погођена грана привреде је производња оружја. ХА, рећи ћете ви сад. Наравно, да је проблем кад имамо 473 фабрике оружја од тога 306 у квалитету 1, а потражња... Да, то јесте проблем, али опет еСрбија не може да понуди конкурентну цену, можете и сами проверити да су нам цене оружја доста високе, око 0.104 златника за комад К1 оружја, а у есвету најниже цене су око 0.09 златника што ће рећи да нам је цена за више од 15% виша од најниже цене 🙂 Сад ви кажете "па ми увозимо гвожђе", а ја одговарам "али гвожђе у еСрбији има мање од 10% већу цену него у еБразилу..."... Шта можемо закључити из овога? Фали нам рат, и то не било какав рат, скоро свакодневно имамо тренинг рат, али то није интересантно. Нама треба освајачки рат, неко би сад рекао "еХрватску треба разорити!!!". Нама треба рат који ће еСрбију мало покренути, мало пробудити, мало продрмати... У једном коментару сам написао "еСрбија треба да се шири, не до хај ајрон регије, него до хај дајмондс регије, па шта покупимо између, покупимо...". У тренинг рат паре улажу људи који имају велику штету нанету и јуре неки чин, велика већина еграђана се не троши претерано, а самим тим не купују оружје, не купује храну веће калоријске вредности нити куће, одраде својих 4-5 ударца са максимум 2 комада К1, (сад неко из публике добацује "Али немамо пара за више??"), и није ни чудо да имамо хиперпродукцију...



Да завршим са започетом анализом наше привреде. Производња гвожђа и дрвета у еСрбији није угрожена ниским царинама, собзором да имамо само медиум регионе. Чак је зарада већа него на житу. Производња карата и поклона није лош посао ако имате доста пара за покретање фирме која ће да ради од ситуације до ситуације. Конгресни избори за селидбе односно ратови за поклоне. За производњу кућа, осим да фирми има доста, могу само да кажем да народ није научио шта кућа доноси, како са кућом себи може да обезбеде сваки дан по 6 борби уместо 4-5, 2 искуствена поена више дневно, ако то некоме значи нешто...



Отишао сам прешироко...

Почео сам анализу домаће привреде, па да је довршима. Привреда као и у правом свету више мање функционише исто, закон понуде и потражње је и овде исти, само што се радници у правом свету залажу више од ерадника, формула продуктивности која одређује колко радник произведе за једну компанију је неумољива, а пошто имам неколико фирми, и до сада сам у Ерепублику искусио власништво над свим могућим врстама компанија у еСрбији, могу само да кажем да је добре раднике врло тешко наћи. Не постоји дан да од 10 радника сви раде са велнесом преко 90, а није редак случај да радник иако има велнес преко 90 за компанију ради у тренутку кад има између 40 и 80!? Чему то? Отуд произилазе мале плате и мале зараде власника компанија.

Ситуација у земљи је тешка, конгресмени одбијају да прихвате минималац од 1РСД, са причом да ће ебебе поумирати од глади, јер је хлеб у том тренутку 1.05РСДа?! Па добро, рачуница је погодна за обману народа. Јесте да је плата мања од цене хлеба, али нико не помиње почетни капитал, а ни то да отказ можеш дати после 3 радна дана, а за скил 1, који је ебеба до тада обезбедила је плата доста већа, а да не помињем скил 2 и остале. Причу о томе имате у извештају МУПа еСрбије. Цела наша привреда као да зависи од тога да ли крећемо у офанзиву или не, и са домино ефектом се урушава...

нема рата>нема куповине оружја>нема куповине гвожђа>нема плата
нема рата>нема куповине хране већег квалитета>нема куповине веће количине жита>нема плата
нема рата>нема куповине поклона>нема плата



Нема освајачких ратова, али то је већ нека друга прича...

Бла, бла, бла...

Ко сам ја да вас учим Ерепублику уопште?



Као што рекох већ у чланку раније, ЕДУКАЦИЈА чини чуда, шта год влада или конгрес одлучили, без еграђана/играча не могу ништа да ураде. Зато постоје разни чет канали, форуми поруке из игре, па не треба да вас мрзи или буде срамота да питате нешто, Имамо гомилу министарстава која можете питати за све што вас интересује, пошто сам већ председник Привредне коморе еСрбије, можете ме наћи најчешће на каналу #pks где вам могу дати сва обавештења и упутства везана за привреду и економију.

Толико за данас

Едукативно настројен

пуребг





Ех да, прочитајте претходни чланак
Грохот још 25 златника

и донирајте по жељи

http://img34.imageshack.us/img34/426/zaesrbiju1.jpg" width="300px" />