Tradicionalno srpsko vaspitanje

Day 1,441, 13:35 • Published in Serbia Serbia • by kowalski_afc

Rodjen sam vec davno, u crnogorskoj porodici sa srpskim korenima. U porodici koja nikada nije zaboravila te korene i u kojoj se i dan danas, 600 godina posle selidbe u brdske krajeve sadasnje Crne Gore, naglasava da smo mi Srbi.

Mozda ce nekome “Vasojevic” da nesto znaci. I to ne prezime Vasojevic kao takvo, nego pleme Vasojevica. Mozete da se smejete tome, ali neki od najvecih Srba su pripadali tom plemenu. Pa cak i vi, koji se smejete i uzimate Njegosa u usta, znajte da citirate jednog “Vasojevica”. Pa se smejte i dalje…

Rodjen sam kao trece dete. Drugi sin, znate kako to ide u tradicionalnoj crnogorskoj porodici koja vuce srpske korene. I koja nikada nije zaboravila te korene.
Za one koji ne znaju, evo vam ubrzano razjasnjenje: najstariji sin je naslednik. Najstariji sin je uvek u pravu. Najstarijem sinu je sve dopusteno, i sve mu je oprosteno. Mladji moraju da ga slusaju i da pokusavaju da mu ne protivrece.



Posle 35 godina zivota, ovo zvuci smesno. Jer, posle odredjenog vremena, shvatate da ste postali jaci nego vas stariji brat. Shvatate da je on ostario, da vise nije tako brz, jak, da njegovo iskustvo nije vise presudno u nekim raspravama, da jednostavno nema vise argumenata a ni mogucnosti da pokazuje da je on najstariji.


Onda se desava normalan prirodni proces. Jacate, odvajate se, rastete. Postajete covek u pravom smislu te reci. Postajete samostalni, vidite da ste jaci od svog brata, vidite da mozete da mu parirate u svakom pogledu.
Nekada starija braca znaju i da udare. Znaju i da otmu i da prosto uzmu od vas sta vam treba. Zakon jaceg, jedan od zakona prirode.
Onda, kada shvatis da si odrastao, da si jak kao i on, nastaju problemi, koji se resavaju ili tako sto stariji brat shvata da vise nije toliko jaci od vas ili mu vi to dokazujete na svoj nacin.


Nacini su razni. Svako se bar jednom posvadjao sa bratom/sestrom/rodjakom oko necega. Neko se cak i pobio, nekada izvukao deblji kraj, nekada je uspeo da se izvuce.



Ali onda, posle odredjenog vremena, kada porastete, shvatite da je sve to uzaludno. Jer, to je vas brat. To je covek kojeg, kakav god da je, sa svim svojim manama i vrlinama, ipak volite. Za kojeg bi uradili sve sto mozete da mu treba. Jer, koliko god da se svadjate sa njim, ipak ga volite. Ipak vam je to brat. Ipak je taj isti brat znao da uleti da vam pomogne, da vas zastiti, da vas necemu nauci. Da jednostavno bude sa vama kada vam je potreban. I naravno, uvek znate da kada vam zatreba, on ce opet biti tu. Zato mu prastate sve njegove gluposti i mane.


Odrastao sam u patrijarhalnoj porodici. Tradicionalnoj. U kojoj se cast porodice cuva, u kojoj se “prljav ves” ne iznosi pred ostale nego se resave izmedju cetiri zida. U kojem se svadje u porodici resavaju u kuci i niko sa strane i ne zna da je bilo bilo kakve svadje. U kojoj se clanovi porodice medjusobno postuju.
U kojoj se, ako clan porodice pogresi, uz dijalog/casicu/cigaretu rasciste stvari i ukaze se na gresku. U kojoj se prica medjusobno. U kojoj se prastaju gresi koje napravi clan porodice.



Da ne mislite da pricam samo o sebi.
U ovom trenutku, mi imamo ovde jednog od starije brace koji su pogresili. Mi smo odrasli, prerasli, ojacali toliko da nam se taj brat cini smesno slabim i malim. Ali, zar smo vec zaboravili sta je sve taj brat uradio za nas dok smo rasli?
Za one koji nisu razumeli: pricam o trenutnoj situaciji izmedju eTurske i eSrbije.
Stariji igraci su vezani za svoje prijatelje iz eTurske. Stariji igraci se secaju legendi, secaju se pravog BattalGazija, Flik Kenija, secaju se pustanja sopstvenih teritorija da bi nas spasavali. Secaju se lepih trenutaka.
Takve stvari ne bi smeli da zaboravimo. Jer, kako su oni pomogli nama tada, i to ne jednom, tako bi mi sada trebali da “zavrnemo rukave” i pomognemo njima sa njihovim problemima. Jer su oni to zasluzili.
Naravno, nisam za to da pomazemo po svaku cenu. Nisam za to da trpimo maltretiranje. Ali sam ekstremno protiv toga da pokazujemo silu na nacin koji je izabran. Trolovanjem i udaranjem protiv eTurske. Ako neces da pomognes na lep nacin, bolje se skloni i ne odmazi. Jednostavno cuti i ne mesaj se.



Znam i ja da spadam u “vrstu koja izumire”. Vrsti kojoj je cast, porodica, obraz bitniji od bilo cega. Mozete me kritikovati zbog toga, mozete me pljuvati, ali neke stvari covek ne moze da promeni. Za neke stvari je spreman da se bori do kraja i da umre za njih. Ni sam se vise ne secam koliko puta sam radio na sopstvenu stetu, namerno, samo da ne bi “izgubio obraz”.



Moje je prokletstvo sto sam vaspitan u tradicionalno patrijarhalnoj srpskoj porodici...

EDIT: ne volim da komentarisem moje ozbiljne tekstove, ali sam udaljio pola prelepih divajdera da ne smetaju 😛