Prica bez naslova

Day 2,174, 13:04 • Published in Austria Ireland • by Friedrich Nietzsche



Ti i ja. Bese to jedno lepo leto. Zasto? Jednostavno, nisi bila kao druge. Nisi trazila da svoje mane prikrivam ili da pokusavas da me promenis.

Prihvatila si me onakvog kakav jesam. Smejala si se uvek na moje sale, iako su one ponekad bile glupe. Mozda. Jedno veliko mozda. Tebe sam smatrao jedinim prijateljem kome sam sve mogao da kazem a ne samo devojkom.

Nije ti bilo tesko da odvojis za mene malo vremena kad god mi je bilo tesko da me saslusas. I sama znas da su ti trenuci, tuzni, puni sete cesto izbijali na povrsinu iz proslosti, proslosti koju sam uporno pokusavao da zakopam, zaboravim, da te razuverim da je to iza mene, da si ti jedina svetla tacka u mom zivotu.

Znala si da sam cudan covek. Tezak kao crna zemlja. Cesto bih se ljutio na tebe zbog sitnica ali ti si uvek to trpila. Prastala si mi govoreci da je sve to samo jedna od faza kroz koju svi moramo pre ili kasnije proci. To nije bila faza. To sam bio JA u svom najgorem a ujedno i najboljem izdanju.

Bolele su te sve one price da imam drugu, istina je da bih tako nesto uradio pre nego sto sam bio sa tobom. Avaj, ti mi jedino to nisi verovala. Otisla si. Zasto? Nisi mogla da dozvolis da tvoja mladost vene pored dozivotnog melanholika.

Sta znam. Mozda je i bolje sto se tako zavrsilo. To razum govori ali ne i srce koje svaki put kada u kafani cuje nasu pesmu zaplace. Sedim tako cesto sam za stolom. Drugovi su se udaljili od mene pod izgovorom da za mene leka nema. Lek je postojao.

Taj lek si bila ti! Konobari me jedini poznaju. Mozda iz dosade, mozda iz sazaljenja, ko bi to znao, ali jedino me jos oni uvek saslusaju iako tu pricu znaju napamet. Otisla si, daleko, preko grane. 'zalud govore ljudi da nisi jedina, da ima toliko drugih i lepsih devojaka. Samo jedan prezriv osmeh im uputim uz reci:"mozda devojaka ima bezbroj ali ona je za mene jedina".

Tvoje pismo na jastuku jos uvek cuvam u nadi da ces jednog dana se vratiti i da cemo se smejati onome sto se desilo kao da je najbezazlenija decija sala. Oboje znamo istinu. To se nikada nece desiti. Barem ne dok je tvog ponosa i mog inata.

Voleo bih da te jos negde vidim makar jos samo jednom, makar na tren da ponovo uhvatim treptaj tvojih predivnih, crnih ociju i da ti onako kao u romanticnim filmovima, koje si tako mnogo volela a ja mrzeo spustim svoje usne na tvoje. Nece se to desiti!

Dok unistavam zdravlje alkoholom, na svakoj zeni koja udje trudim se da prepoznam tvoje lice. Nema nade! Nada je za naivne budale!


"Momak, jos jednu ljutu", nazdravljam tebi, jedina moja.