Pegicini monolozi 19 - Moj lovac

Day 1,989, 09:57 • Published in Serbia Serbia • by Beast from Asprovalta

Ćao drugari

Za početak muzička podloga.

Mene je Garfild razočarao juče...

upao nam je miš u kuhinju...
ja čula šuška nešto u ormaru... Pregledala frižider, nema ništa... Rekoh, možda je nešto napolju. Kad eto zvuka opet... Otvorim ja ormar sa redje korišćenim sudovima i krpama...
Pojeo nam krpe miš. Krenuo da ke... kaki belo... Užas! Sve mi rupe po krpama... Jadan miš... poludeo od krpa, pa krenuo očajnički da grebe po vratima visećeg elementa.

I tako ja rekoh... uuu, slasan zalogaj za mog lovca...
Sve sam stakleno povadila iz ormarića da posle ne bude igračka plačka, a miš se naravno sakrivao među krpama... Zatvorih ležerno ormarić.

Kažem ja Garfild, dodji vamo, i podignem ga iz stolice u kojoj je blaženo spavao, razvlačio se ko gripozna slina... i stavim ga pred ormar na frižider.

U vratima stoji komšijska mačka, gladna i dosadna, al nije naša, pa je teram.
Jedna vratanca, druga vratanca, vadim iz ormara stvar po stvar ne bi li miš istrčao i Garfild ga uhvatio, i on se zavuče u kesu sa krpama.

Miš elegantno šuška kesu. Šuškanje elegantno pokreće Garfildove uši. Ja ushićena.

I ja istresem kesu na frižider pred Garfilda i miš sklizne niz zamrzivač i pod njega!
Rekoh pazi sad Garfilde!
Pokušao je šapom da ga dohvati, pa se smorio.
I pomeram ja frižider pa zamrzivač i miš krenuo da trči pravac na vrata, komšijska mačka ga zgrabi, čulo se samo ccviiiiik

Više se nije čulo o njemu...

Rekoh... Eeee Gaaarfildeeee....