Moj omaž nekim ljudima ovde.

Day 1,301, 07:34 • Published in Serbia Serbia • by Juicy Pen 69

Dugo je bilo od kada sam poslednji put nešto napisao. Neću da gledam koliko, ali mislim da ima par meseci.

U tih par meseci mi se desilo štošta u životu. Ali ne bih o tome.
Ipak su to neke previše lične stvari, za koje je bolje da ostanu u meni.

Ali eto, na primer, dočekao sam i drugu godinu kako igram ovo čudo. Da,da, čudo. Jer za mene eRepublik to jeste.

Ovde sam igrao svoju igru. Oduvek skoro. Poslednjih mesec dana sam se malo više glupirao, pa se još kao I pojavljivao na čet kanalima, čak se prijavio da budem šegrt u Ministarstvu ekonomije, da koristim nečemu (ne treba da kažem da je to bio najgori mesec za ekonomiju od kad je eSrbije, naravno! 😃 Neiskustvo je veličanstvena stvar, zaista, no dobro).

Uglavnom sam od onih tihih, koji su takvi uglavnom svuda, pa sam takav bio i ovde od tog maja 2009 kad sam počeo. Nisam se bunio glasno (osim jednom!), niti busao, niti pljuvao ili borio za vlast.
Ja sam ćutao I jednostavno svo ovo vreme bio tu.
I igrao se. Gledao, pratio, pazio, čitao.

Sve to sa još jednim drugom, jer je u društvu sve lepše. Sve dobije novu dimenziju, novi pogled.
S tim drugom sam dolazio do takvih ideja što se tiče eRepublika, da to nije normalno. Toliko razgovora preko MSN-a I Skajpa o jednoj obično igri, do kasno u noć, bi za mnoge bila zabrinjavajuća stvar.

No, nas dvojica smo igrali našu igru, tihu. Iz dana u dan, dve godine.
Zbog nje nam se eRepublik nikada nije u toj meri ogadio ili smučio. Dobro, lažem, bilo je trenutaka kad smo "ostavljali igru", ali su trajali najviše dan. I onda smo se uvek vraćali.

Ne bih da razglabam o tome zašto je to tako. Imao sam svoje razloge za tako nešto tokom obe godine. U početku je to bila želja da upoznam svaki element igre.

Pa da postanem „Field marshal“.
Pa da vidim eSrbiju kako prestiže eHrvatsku po vojnoj snazi.
Pa da osvojimo Slavoniju.
Pa sam onda igrao da bih se zabavio u V2, jureći se sa drugima po mapi.

Sa tim drugom sam čak imao i ideju da se organizuje trening rat u kome bi se borile eBebe i onda bi se za njih svakodnevno gradile bolnice, da što više napreduju, dok bi ih naši, pravi tenkovi čuvali. Nažalost ideja nije zaživela, ali dobro.

Tad sam poželeo da izgradim Q5 fabriku. Nebitno čega. Čisto da pokažem sebi da nisam bez veze igrao i da sam uspeo nešto tu da postignem (kad već nisam bio u prilici da idem na skupove, niti sam želeo da visim po kanalima vlade i jedinice, a nisam ni politiku simpatisao).
Štedeo sam svaki dinar koji sam dobijao i dogurao tako do Q3 fabrike za hleb. I tu stao. Rasprodao sve I pokupio BH medalju.
Poželeo da prestanem da se igram i da konačno odrastem, bukvalno.

Nikada nisam u tome uspeo. Shvatio sam da mi je eRepublik postao navika.

Zapravo, navika iz dva dela.
Fizička navika – kliknuti na rad, trening i na borbu.

I onda ona "gora", psihička navika. Svakog dana doći I otvoriti sve novine, u svim kategorijama.
I čitati. Čitati sve što mogu. Napajati se rečima. Upijati ih u sebe. Dobiti ideje. Upoznati se sa stilovima pisanja mnogih ljudi.
Videti da ljudi mogu biti neopterećeni I slobodni, da mogu pisati radi pisanja, onako zaključujući članke sa “Ne znam zašto sam vam ovo napisao, ali sam jednostavno želeo da vidim reči na papiru”.

Pa sakupljati fraze, izraze. Smejati se, o da, smejati se iskreno i od srca hiljadu i jednoj gluposti koju sam video ovde. Kako neko nekada reče, genijalnost se najbolje pokazuje na mestima gde ne možeš mnogo da vrdaš. Ovde nema mnogo. I ako imate “Žicu” za humor, smislićete nešto I nasmejaćete barem hiljadu ljudi u toku dana.

Hiljadu osmeha! Hej! LJUDI!

Nije li mnogo?! Nije li to velika stvar! Kad ste uspeli poslednji put da izmamite hiljadu osmeha totalno nasumičnih ljudi?

Tada sam shvatio zašto igram ovo, kao što već rekoh, čudo i dalje.
I zato ovim putem želim da poručim ekipici čije me novine od samog početka vezuju za igru da … nastave. Da im bar jednom za svo ovo vreme poručim da imaju podršku za to što rade. I da nikada ne odustanu, ma šta da se desi.

Lunatiku
Nešku.
Pokcu
Zaebanom
Razoru
Deda Obradu
Ludači88
Kulin Banu
Ludookom
Vegiju
Lokslius....devojci 😃
OK, I Strahinjicevi rani radovi su isto bili ok! 😃

Svaka vam čast.
Svaka reč koju ste reki dala je boju ljudskosti ovoj igri. Dala joj je osećaj.
Nešto što nijedna retardirana adminova promena nije mogla da uništi.

Obogatili ste moj pravi “profil” svojim rečima. Ne ovaj, glupi, erepublik profil sa medaljama i nekim brojevima. Ne. Nešto mnogo više ste uspeli da postignete ovde. I verujem da nisam jedini koji tako misli.
I Zato - svaka vam čast. Hvala vam. I nastavite da pišete, i za sebe i za nas par. Malo nas je, al' smo odabrani. I zajebani. 😃

Nemojte da brbljate gluposti, kličete parole i slično, kao što ni do sada niste. Samo budite tu i igrajte svoju igru. I ne dozvolite nikome da je uništi. Jer ta vaša igra je možda "srž" još nečije.

🙂

P.S Živela eSrbija!