Join the new world

Beograd, 2021 godina
Leprikoni vladaju svetom. Barijera između realnosti i mašte je probijena, a bitka na Severnom Polu davno izgubljena.
Dok armije zlih leprikona marširaju ulicama glavnog grada Srbije, Džoni je izgubljen u vremenu i prostoru. Svetom vlada večna noć, sa dugom preko neba, i zelenim pečurkama koje su izrasle po celom svetu, i uopšte ne mirišu lepo. Ne smrde, al ne mirišu baš lepo, zaista.
Da li će Džoni uspeti da spasi Božić, svet, i sopstvenu glavu od suludih pokušaja Milana Tarota da mu nabije lonac na dotičnu ?

********************************************************************


''Ovaj... Milane ? Gde su mi pantalone ? I zašto ležim na podu ?''
''Amm ovaj pa onesvestio si se Džoni. Pa rekoh da ti sredim čakre, pa sam ti obrijao desnu nogu.
I cepter lonac ti tu pored glave, deder stavi ga, će ti sredi horoskop, taman da nađeš pola tone vanzemaljskog zlata u garaži tvoje davno izgubljene baba-tetke . ''
Džoni je zamućenim pogledom preleteo preko sobe. Savršeno obrijana desna noga, njegove pantalone na lusteru, Milan Tarot koji je i dalje lupao o lonac, i visoka, sisata crvenokosa koja je upravo ušla na vrata. I počela histerično da se smeje.
''Pa dobro bre Milane, jel nisi mogao jadnog dečka barem malo da pustiš na miru ? Beži bre sa tim loncem !''
Džoni ustade, skinu pantalone sa lustera, navuče ih na brzinu, i drhtavo pruži ruku ka crvenokosoj devojci.
Pokušao je da zvuči šmekerski ''Ovaj... Ćao, ja sam Džoni''
''Vila Zubićka. Drago mi je''
''Čekaj. Šta ? Kako ? Jao da jebote''
I Džoni se opet onesvesti.

******************************************************************************
Ljubičasti kombi se teturao ulicama Beograda kao pijanac iz kafane. Konverzacija koja je dopirala iz njega je bila sve samo ne normalna.
''MAKNI BRE TAJ LONAC OD MENE ČOVEČE !!!''
''Ali bre kažem ti, i lavor posle moraš, veruj mi !!! Čakre Džoni, astrologija brate !!!''
Džoni se par minuta pre toga probudio u vozilu, ovaj put prekinuvši Milana Tarota u pokušaju da mu obrije i levu nogu, a usput i nabije lonac na glavu. Dok su njih dvojca vodili žustru raspravu o smislu nabijanja većih količina kaljenog metala na glavu, Vila Zubićka je bila za volanom, i nervozno nameštala brus. Džoni joj je bio nekako simpatičan.
''To je to, stigli smo, ispadajte !'' prodrala se glasom koji je u sebi sadržao vekove trpljenja menstrualnog ciklusa.
''Ovaj... A gde idemo ?I gde smo stigli ?'' pitao je Džoni, vrativši se u suludu realnost u koju je bačen.
''Pa stigli smo do kluba ! I idemo na svirku Vajtsnega !!!'' srećno i sa zvezdicom u očima reče Milan Tarot, nervozno odlažući kutlaču u džep svog kaputa.
''Valjda Vajtsnejka ?''
''Jok brale, Vajtsneg. Videćeš i sam, odlični su !''
Prolazili su tamnom, uskom ulicom koja je vodila do kluba, kada se iz mraka začu glas.
''Psst... El vam treba ?''
''Šta bre ? Molim ?'' reče Džoni osvrćući se oko sebe.
''Ovamo dole. Da, tu sam. Ma, jel vam treba možda malo vutre, ovo ono, a ? Žemo a ? Ket, dva ?''
Džoni je bacio pogled na Uskršnjeg Zeku koji mu je upravo ponudio da kupi marihuanu.
''Ali ti si... Ti si mali slatki zeka. Šta... Ali...''
''Jebiga, propao pos'o sa jajima posle cele ove frke, mora se nekako sklapa kraj sa krajem. Preselio sam se pre par godina u Munze jebiga, i kreno lagano... Znači tri keta a ?''
Par minuta kasnije, kada je Džoni video ko sve čini sastav benda, samo je nehajno bacio upravo kupljeni ket u kantu, smejuči se surealizmu i apsolutnom ludilu u koji je zapao. I dalje se nadao da samo sanja.
Za gitarom ? Sneško Belić.
Vokal ? Sneško Belić.
Bubnjar ? Sneško Belić.
Basista ? Milka Canić. Čak je i rekla ''Dobro veče'' na početku svirke.


Sat vremena, i 200 decibela kasnije, Džoni, Milan Tarot, Vila Zubićka i Milka Canić su sedeli u bekstejdžu.
''I, Džoni, imaš li Elvisovu trzalicu ? Onu sa pahuljicom ?'' upita Milka Canić.
Džoni se nakratko zbunio, a onda se setio Havaja, Deda Mraza Gavrilovića, i Elvisome trzalice. Izvuče je iz musavog džepa i stavi na sto.
Milka Canić je pogledala, uzela u ruke, protrljala i rekla ''Laku noć zimzeleni zimzelenčići''. Zatim je stavila trzalicu na sto i mirno odšetala, a potom...
Ceo svet se zavrteo.
Velika, nepregledna belina. Sneg. Mnogo snega. Prejebano previše mnogo snega. Zvezde koje sjaje na čistom ponoćnom nebu, i Džoni, Vila Zubićka i Milan Tarot koji sede za stolom negde blizu Severnog Pola.
Na stolu samo flaša rakije, par krigli piva, i jedna jedina usijana crvena trzalica. Sa pahuljicom u sredini.
Iz mraka i beline, začu se samo ''Ho, ho, ho''.
''Dobrodošao natrag u 2013tu Džoni. Čekao sam te'' – reče Deda Mraz.

****************************************************************

Kraj u sledecem delu. Ako vam se svidelo, lupite vote, sub, i shout 🙂

Letva
Novinar Koji Pije