Велике битке из историје, део XIII: Битка код Ангоре, 1402. године

Day 2,875, 12:19 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig


Ево мене опет другари, настављам где сам давно стао 🙂 И то са битком код Ангоре!!!

Ево и питања за овај чланак, ко први одговори добије симболичних 20 динара, као и до сада.

„Овај човек је члан Народноослободилачког покрета, политички теоретичар, комуниста па антикомуниста, учесник чувених “Мартовских преговора”. На почетку верни саборац Тита, 1953. је почео да критикује КПЈ и комунизам у новинама “Борба”. Напустио КПЈ и отишао у САД. Умро у Београду 1995. године. О коме је реч? “

1.Ситуација пре битке

Турци су се након победе на Марици 1371. године нашли на добром путу да потчине себи цело Балканско полуострво. Након битке на Косову 1389. Србија је постала вазал, Бугари су коначно поклекли 1396. године, исте године су крсташи страховито поражени у бици код Никопоља а Тесалија је пала 1395. године.


Османлијско царство султана Бајазита

Тамерлан, владар Персије који је себе сматрао наследником Џингис-кана, себи је дао мисију да поново уједини Монголско царство. Брзом експанзијом је дошао на границе растуће турске државе и сукоб ове две силе у експанзији је био неминован. До сукоба је дошло код Ангоре (Анкаре) у Малој Азији 1402. године.


Држава Тимурида


2а.Снаге сукобљених страна
Извори за ову битку (као и за сваку, заправо) се не слажу и неки наводе фантастичних милион војника на свакој страни. Модерне процене говоре око 80,000 војника и 32 ратних слонова на страни Тамерлана, и 100,000 војника на страни Бајазита. Тај број укључује и одред српске коњице, за које извори наводе да их је било између 2,000 и 10,000. Пошто не верујем да је деспот Стефан могао скупити 10,000 коњаника, реалнији је број од 2,000 војника или нешто мало више.


2б. Ток битке

Тамерлан је вештим маневрима по Анадолији збунио Бајазита и натерао турску војску да га гони. То је био део тактике коју су примењивали Монголи у својим освајањима – исцрпети непријатеља маневрисањем, а онда га приморати на битку на одабраном месту. Тамерлан је изабрао место битке у близини Ангоре, а он се сам налазио на узвишењу, иза борбене линије, надгледајући кретање трупа и реагујући по потреби. Битно је напоменути да су Османлије били исцрпљени од дугог марша кроз Малу Азију.

Бајазит се налазио у центру борбене линије, окружен јањичарима. Лево и десно од положаја јањичара простирали су се положаји остале пешадије, док су на боковима били јаки одреди коњице. Тамерлан је поставио своју пешадију у центар, слонове испред борбене линије, коњицу на бокове и један одред коњице у резерви, иза пешадије, који би реаговао по потреби.



Бајазит је први кренуо у напад преко коњице на боковима. Османлијско лево десно крило је претрпело тешке губитке од татарске коњице која их је засула стрелама, док се жестока битка распламсала на левом крилу, међутим без одлучујућег удара ни са једне стране.



Деспот Стефан се борио на десном крилу. Његови коњаници су били тешко оклопљени тако да их татарске стреле нису избацивале из строја. Сударивши се са татарском коњицом, пробили су три борбене линије Тамерланове коњице. Сам Тамерлан је рекао да су се Срби “борили као лавови”.
Кључни моменат битке је издаја татарских коњаника на османлијском левом крилу и њихов прелазак на страну Тамерлана. Након тога Тамерлан је коњицу из резерве послао на своје лево крило које је било под притиском Османлија и деспота Стефана.



Османлијско лево крило је било сломљено, врло брзо након тога пало је и десно крило под притиском ојачане татарске коњице. Деспот Стефан се уредно повукао, спасивши једног од Бајазитових синова који је командовао десним крилом. Тамерлан је наредио својој пешадији и слоновима да крену напред, а коњицу је послао на бокове преосталих османлијских трупа.



Османлијска коњица у резерви је брзо била поражена као и пешадија; само су се јањичари са Бајазитом држали још неко време али су и они поклекли, а Тамерлан је однео одлучујућу победу.



3.Крај битке и последице

Османлије су изгубили око 40,000 војника. Део њих се извукао док се Тамерлан фокусирао на јањичаре, а део њих је пао у заробљеништво. Са друге стране, Тамерлан је изгубио око 15,000 људи. Бајазит је заробљен и умро у заробљеништву, а последице битке су више биле политичке него војне. Османлије нису претрпели катастрофалан пораз али су смрћу Бајазита упали у грађански рат око престола што је балканским државама продужило живот за неколико деценија, а самим тим је и успорена османлијска експанзија.

Претходна издања:

Битка код Мухија
Битка код Каре/Харана
Битка на Каталунским пољима
Битка код Хадријанопоља
Битка код Пидне
Битка код Кане
Курск специјал, део четврти
Курск специјал, део трећи
Курск специјал, део други
Курск специјал, део први
Најава специјала
Битке код Требије
Дан за памћење
Писмо грчком народу
Битка код Ипса
Битка код Гаугамеле
Битка код Иса
Битка код Леуктре
Битка код Маратона
Занимљивости - Други светски рат
Занимљивости - Средњи век
Занимљивости - Античка Грчка



Пошто је еСрбију ухватила еуфорија око избора искористићу прилику да изнесем своје мишљење. Не свиђа ми се поновно увођење рефунда , сматрам да држава треба да помаже играче у нижим дивизијама и да се не потписује МПП са БЈРМ. Или Македонијом,како год хоћете. Сматрам да тај МПП може да постоји само на папиру, више ће Македонаца да туче против нас него за нас...исти је случај и код нас.

Толико од мене, за пар дана очекујте следећу битку.
Поздрав до следећег читања! о7

Кешиг