Join the new world

Промених ја име у Адам Вуки и пођох сад кроз село да јавим свима. Шта знам, свашта може да се деси, шта ако ме неко назове по старом имену и то чује неки Турчин, ето ти белаја. Идем ја тако путем и кажем свакоме кога познајем да сам променио име. Идем ја тако путем, идем, идем, идем и стигнем до крчме "Златно буренце". Из ње се чује музика, галама, људи певају па рекох да видим шта се дешава. Уђем ја а унутра имам шта и да видим, 100-ак људи, мужеви, жене, деца, музичари и три лепе (обдарене) конобарице 😃 Питам ја једног лика шта се овде слави, каже он Радојица добио сина. Радојица је иначе био добар и поштен човек, велики јунак мада није био из неке богатије породице. У тој гужви нађох Радојицу, честитам му сина, а он ми рече Адаме 'ајде да попијеш коју чашу вина. Задовољан што се чуло о промени мог имена прихватих позив. Пили смо, веселили смо се до касно у ноћ, док се музичари нису уморили и онда је пошао свако својој кући онако мртав пијан.



Пробуди ме жена ујутру у 7 сати, а ја не знам ни кад сам дошо ни кад сам лего ни ко ме је свуко, ништа од ништа. Каже она да ме тражи неки непознати човек. Кад рече непознати, ја сам се укењао, да није неки турчин маму му... Изађох ја напоље, тај непознати човек беше гласник из кнежевог двора. Даде ми он неко писмо и одјаха у непознатом правцу. На оном писму беше печат кнеза Лазара, опет имам ту част. Отворих писмо, а тамо пише да се хитно јавим на двор. Средих се ја, узјашем Дората и 'ајде на двор. Стигох тамо и имам шта и да видим, сви официри и кнез Лазар седе за округлим столом и једно празно место. Каже кнез: Седи Адаме... сада морамо да одржимо врло битан састанак.



Поче кнез да прича о предстојећој битци са Турцима на Косову. Каже он како има много више Турака, чак пет пута више него нас. Али, свако од нас је добио под команду један велики одред. Нас за столом је било седморица, плус кнез Лазар. Значи седам великих одреда плус огромна војска кнеза Лазара. Каже он да ће се битка одржати за тачно 3 дана. Још је рекао да се лепо опремимо и свима је поделио дукате за нове мачеве, оклопе, штитове, шлемове и тд. Затим је почела да се разрађује тактика. Нисмо имали неког тактичара па смо морали сви заједно да је смислимо. После дужег договарања, преговарања и осталих зајебанција дошли смо до следеће тактике: кнез Лазар, БАТАША и Владан Гајић са својим одредима нападају директно. Када се битка мало захукта, са десног бока улећу бановано магаре и Ој свијетла11 са својим одредима. Затим Турци, (највероватније) шаљу велико појачање. Када то појачање стигне, са левог бока улећемо ја и Прле од Ветерника са својим одредима. Кад Турци помисле да је изненађењима крај ето још једног, са задње стране напада ВултуресБЛ, ког је кнез Лазар мало касније позвао у помоћ. И ето, сјеба*мо Турке.



Заврши се тај састанак, попкупим ја дукате који су ми следовали и пођем да купим себи опрему. Прво одем код ковача, он ми обећа да ће то бити најбољи мач који је исковао у свом животу, затим одем у неку радљњу и купим оклоп, шлем, штит, плашт и сотале зајебанције. Прођоше два дана и само нас је неколико сати делило од боја на Косову. Обукох ја ту опрему што сам купио, ставих мач у корице (заиста је био најбољи који је ковач исковао у свом животу) шлем у руку (не на главу), изљубих жену и децу и пођох у манастир на организовани прешчест. Ево како сам изгледао пред сам бој
Испред манастира је била сва српска војска, наравно сваки командант је био испред свог одреда. Литургија је почела, зазвонише звона, свештеници запеваше, да се најежиш. А са друге стране се по мало чују они турски крештавци... Наставиће се...