[СРС] Гаврило Принцип

Day 3,812, 08:50 • Published in Serbia Brazil • by Nuclear Queen


Поштовани,почиње са радом ,,Српски гласник'' -Званичне новине Српске Радикалне Странке

Српски гласник бр.1 – Годишњица смрти Гаврила Принципа


Живот

- Гаврило Принцип рођен 25. Јула 1884. у Обљају код Босанког Грахова, био је друго од деветоро деце својих родитеља - од којих је чак шест умрло на порођају. Родитељи су му били Петар и Марија, скромни земљорадници. Гаврилова мајка је хтела да га назове по свом брату - ,,Шпиро'', међутим због свог болесног изгледа, на инсистирање локалног свештеника добио је име Гаврило, по Арханђелу Гаврилу који ће му, по локалном веровању, помоћи да преживи. Осим Гаврила, Принципови су имали још два сина - Јову и Николу. Гаврилов отац Петар је у својој младости учествовао у Херцеговачком устанку, заједно са свим осталим мушким члановима породице. Његов брат, Илија Принцип је као добар и храбар ратник, добио је од Петра Мркоњића, односно кнежевића Петра Карађорђевића, Медаљу за храброст.

Марија и Петар

- Упркос противљењу оца, Гаврило је 1903. уписао основну школу. По завршетку исте, преселио се код старијег брата у Сарајево, који је хтео да га упише у аустроугарску војну школу. Он је то одбио и уписао прво трговачку школу, а затим гимназију. Након три године школовања у Сарајеву, прелази у Тузлу. 1911. године Гаврило се придружује организацији ,,Млада Босна'' која се залагала за крај владавине Аустро-Угарске над Босном и Херцеговином и уједињење са Краљевином Србијом. Пошто су локалне власти забраниле студентима да праве организације и клубове, чланови ,,Младе Босне'' су организовали тајне састанке. 1912. године Гаврила због учешћа у демонстрацијама против Аустро-Угарске избацују из школе и он одлази у Београд.

- Гаврило је одбијен у канцеларији за регрутацију у Београду, због свог малог раста и слабашног изгледа. Осрамоћен вратио се у Сарајеву где је радио заједно са својим братом Јованом. Током наредних неколико месеци провео је у покрету између Сарајева и Београда. У Београду је упознао Живојина Рафајловића, једног од оснивача Српске четничке организације, који га је послао (поред 15 других чланова Младе Босне) у четнички центар за обуку у Врању. Тамо су се састали са шефом школе Михајло Стевановић-Ћупара. Живео је у Купариновој кући, која се данас налази у улици Гаврила Принцип у Врању. Принцип практикује пуцњаву, користећи бомбе и оштрицу, након чега је обука завршена и вратио се у Београд

Чланови ,,Млада Босна''

Неуспели покушај завереника

- Дана 28. јуна 1914. Гаврило Принцип учествовао је у убиству аустријског надвојвода Франца Фердинанда и његове супруге Војвоткиње Софије Чотек из Аустрије. Цела операција се одиграла у Сарајеву, било је шест завереника, сви су имали задатак да убију Франца Фердинанда. Први завереник на путу који је видео краљевски ауто био је Мухамед Мехмедбашић. Мехмедбашић је стајао код Аустро-Угарске банке, а изгубио је своје живце и дозволио аутомобилу да прође без акције. Мехмедбашић је касније рекао да је полицајац стајао иза њега и плашио се да ће бити ухапшен пре него што је имао прилику да баци бомбу и тиме упропасти целу акцију. У 10:15, када је пратња од шест аутомобила прошла централну полицијску станицу, деветнаестогодишњи студент Недељко Чабриновић бацио је ручну гранату у ауто надвојводе. Возач је убрзао када је видео објекат који је летио према њему, али бомба је имала одлагање од 10 секунди и експлодирала под точком четвртог аутомобила. Двојица станара, Ерик вон Меризи и гроф Александар вон Бус-Валдецк, озбиљно су рањени. Око дванаест посматрача такође је погођено бомбашким шрапнелом. Након што је Чабриновићева бомба пропустила аутомобил, пет других заговорника, укључујући Гаврила, изгубило је прилику да нападне због тешке гомиле и велике брзине аутомобила. Да би избегли хватање, Чабриновић је прогутао капсулу цијанида и скочио у реку Миљацку како би се уверио да ће умрети. Међутим, пилула цијанида није деловала и само је постао болестан, а река била дубока само 10 центиметара. Убрзо је ухапшен.

Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу!

Атентант

-Франц Фердинанд је касније одлучио да оде у болницу и посети жртве Чабриновићевог напада.

- На путу до болнице, возач је скренуо десним путем у улици ,,Франца Јосефа''. Принцип је стајао близу кафеа ,,Моритз Шилера''. Када је возач приметио да иде у погрешном правцу, ставио је ногу на кочницу и почео да иде у рикверц. Тада се мотор зауставља и зупчаници су закључани, дајући Гаврилу прилику. Гаврило је кренуо напред, привукао свој пиштољ и на удаљености од око 1,5 метра двапут је пуцао у кола, прво погодио Франца Фердинанда у врат, а затим и његову супругу Софију у абдомен.Циљ није била Софија већ Оскар Поћорек.

Место атентата

Смрт

- Гаврило је покушао да се убије пилулом цијанида, али није деловала. Ухваћен је и осуђен. Како је тада имао деветнаест година, није могао да добије смртну казну ( двадесет седам дана мање од двадесетогодишње минималне старосне границе која захтева Хабсбургски закон ).
На суђењу

Уместо тога, добио је максималну казну затвора од двадесет година. Казну је издржавао у тешким условима, који су били погоршани ратом. Оболео је од најтежег облика туберкулозе, која му је напала и кости, због чега му је десна рука ампутирана. У време смрти, ослабљен због неухрањености и болести, тежио само око 40 килограма. Умро је 28. априла 1918. у Терезину - Чешка.
На данашњи дан, пре сто година.

-Затворске власти Терезина су наредиле да се његови посмртни остаци, заједно са остацима друга два атентатора (Недељко Чабриновић и Трифко Грабеж) тајно сахране, како им се неби знао гроб - али је чешки војник Франтишек Лебл, запамтио места на затворском гробљу и после рата их показао властима.

Посмртни остаци „видовданских јунака“ су након Првог светског рата, 7. јула 1920. године, пренесени и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву да би тек 1939. године њихове кости биле коначно положене у Капели видовданских хероја на православном гробљу на Кошеву.

Власти Краљевине Југославије поставиле су спомен-плочу на месту где је Принцип извршио атентат, али су је окупаторске немачке и усташке снаге, које су дошле у Сарајево, уклониле 1941. године и однеле на дар нацистичком вођи Адолфу Хитлеру.

На истом месту, после Другог светског рата поново је постављена спомен-плоча на којој се налазио натпис:

„Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је својим пуцњем изразио народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом“.

Ту спомен-плочу у протеклом рату у БиХ, 1992. године маљем су уништили припадници муслиманске војске, као и Принципове отиске стопа на месту атентата које су се налазиле испред Музеја Младе Босне.

И родна кућа Гаврила Принципа, која је била запаљена у Другом светском рату, а обновљена 1964. године и претворена у спомен-музеј који је чувао успомену на овог храброг младића, поново је запаљена 1992. године.

Спомен плоча Видовданским јунацима

,,СРБИЈА ЈЕ ВЕЧНА ДОК СУ ЈОЈ ДЕЦА ВЕРНА''

У следећем издању ,,Српског гласника'' -Уједињење или смрт !