УеС–СПЛ–ПеБ: Обраћање јавности и подела члановима

Day 2,842, 10:36 • Published in Serbia Serbia • by Crni Vitez SRB

Поштовање!

Ово је први чланак који заједнички објављују чланови Уједињене еСрбије, Српске патриотске лиге и Покрета еБеба. Надамо се да ћете чешће имати прилике да читате оно шта вам наши чланови имају поручити. 🙂
Овога пута читаћете о:
– развоју сарадње наведених партија;
– коментару у вези са војним системом и програмом улагања у профиле нижих дивизија;
– нашем учешћу у Конгресу и начину вођења политике потписивања савезништава;
– заједничкој подели тенкова и хлеба.



Развој коалиције

Странке УеС и СПЛ међусобну сарадњу започеле су у априлу ове године. Како ове две странке имају идентична мишљења по свим кључним питањима, сарадња је до данас само продубљавана, а ни резултати нису изостајали. Наша коалиција већ пет месеци одржава место међу првих пет странака и остварује значајне резултате на парламентарним изборима. Посебно ћемо се осврнути на последње парламентарне изборе, на којима нам се придружио и Покрет еБеба.

Заједничким изласком на протекле изборе, листа УеС–СПЛ–ПеБ једина је која је забележила напредак у односу на прошломесечне изборе обезбедивши чак 8 места у конгресу.

Наша коалиција наставиће борбу за поновно увођење система организованих удара војних јединица, одговорну политику потписивања савезништава са другим државама, као и адекватно представљање наше заједнице у савезу. Кључно нам је, нагласићемо, промена начина опхођења према новим играчима: рад на томе да се овде што дуже задрже, те да увек нађу одговарајућу адресу којој се могу обратити за помоћ. Играче нижих дивизија треба посматрати као колектив, а не као скуп појединаца у које треба улагати. Надамо се да ћемо и у наредном периоду деловати у непромењеном саставу, односно – да ће коалиција подршком јавности бити мотивисана да са својом борбом настави.



Коментар у вези са војним системом и програмом улагања у профиле играча нижих дивизија

Изостала је реакција јавности на недавно спроведени конкурс помоћи при куповини пакета играчима нижих дивизија. Значај је ове теме изузетно велики, будући да је подршка овоме конкурсу показала у ком се правцу одвија политика представника наше Владе према војном систему, војсци и јединицама. Међутим, како би се ова тематика адекватно могла протумачити, неопходно је вратити се далеко у прошлост – у доба када још увек није било ни система СО-а, а ни дивизија.

Војна се политика државе тада заснивала на организованим ударима јединица. Сазивали су се у зависности од стања на фронту; углавном свакога дана, чак и неколико пута дневно, те су играчи стекли навику доласка на чет-канале и интересовали су се за заједничке ударе, будући да су они били прилика појединцу да се осети као део целине и заједнице. Такви су организовани удари били врло посећени – било је уобичајено да се на вечерњем удару окупи и преко двеста играча. Свакако да се наш успех тада готово увек заснивао на бројности, пошто ни тада, као ни данас, нисмо имали много играча који су били спремни да купе златнике или пакете чоколадица и тиме значајније утичу на исход на бојном пољу. Како система дивизија није било – сви су играчи били изједначени, а напредовање по нивоима ствар је која се подразумевала, будући да самог значаја система нивоа тада није ни постојало.

Концепција таквих организованих удара није се годинама значајније мењала, чему није ни било потребе, пошто су током читавог свог постојања они били ефектни. Само се систем праћења испуцане штете војника временом усавршавао: од бота који прати број војника на каналу, како је испрва било; па све до скрипте која је у стању да забележи количину испуцаних тенкова и начињене штете, а да се притом не инсталира било у који уређај. Иако никада није постојао увид у то где је војник на удару испуцао, представници министарства одбране који су удар водили пратили су стање у биткама, те су лако могли увидети крши ли ко издату наредбу. Дакле, систем је организованих удара током више од пет година служио држави, али истовремено и играчима – пошто су они, захваљујући ударима, одржавали живима наше чет-канале.

Битно је нагласити да су команданти развој чланова својих јединица усмеравали увек према потребама државе. Ово је кључно, пошто ће неизвесност настати оног тренутка када се уведе систем дивизија, а држава према томе остане у потпуности нема. Пошто је критеријум расподела играча по дивизијама био заснован на систему нивоа, наша се заједница нашла у проблему: српски су играчи углавном били високог нивоа а мале снаге, што је значило да ће наша надмоћ на фронту засигурно бити умањена. Тада су јединице упутиле позив држави у вези са организацијом војника, а представници влада свих политичких блокова задржали су истоветан систем организованих удара, те је акценат поново остао на бројности. Такав систем нужно није лош, поготово уколико би се тежило овакве ударе одржавати редовно, те улити командантима поверење и сигурност да своје време и вољу наставе улагати у формирање војника какви су држави и потребни. Оне политичке партије које су пре неколико месеци укинуле систем рефунда требало је одмах по увођењу система дивизија команданте усмерити да је потребно правити измене у начину организације јединица, те одмах започети улагање у профиле нижих дивизија. Међутим, понављамо – све су политичке партије одлучиле и даље искористити бројност војске, те задржати организоване ударе.

Међутим, иако су удари и даље сазивани, временом све су више и више саботирани: било их је мање, углавном увек лоше одрађених, а и са постављеним лимитом за испуцавање. Све је то довело до нарушавања онога што нас је и даље одржавало најјачима – бројност је временом све више и више опадала. Неодговорна политика представника власти према војним јединицама учинила је да играчи изгубе навику доласка на чет-канале, што истовремено значи да остајемо без сигурне усмерене штете која је системом удара држави била загарантована.

Разни су били изговори за саботирање система организованих удара: говорило се да су скупи – а рачуницом на основу књига финансија јасно се уочава да су удари најјефтинији начин усмеравања штете; говорило се и да је СО ефикаснији – али и даље не постоји никакав систем контроле новца који се троши овим механизмом, а и троши се исувише брзо, док је систем контроле испуцане штете код удара готово у потпуности решен; уз то, чест је био случај да команданти не буду исплаћени и по неколико недеља, а да врло радо војнике и даље шаљу на заједничке ударе, док је сасвим јасно да СО-а не може бити уколико ни новца нема. Долазимо до тога да оправданих разлога за укидање рефунда нема, већ да се то догодило на основу нечијег хира.

Након што су трајно нарушиле бројност наше заједнице, те су се политичке партије залагале за систем СО-а, међутим – резултати изостају. Штеди се готово месец дана за једну или две озбиљније битке (ми их месецима имали нисмо), а опет ни у њима успех није загарантован, већ се све своди на то да ли ће материјално богатији противник искористити своје залихе којих свакако има више. Када се увидело да тај систем не може донети превласт на бојном пољу, одлучило се посветити се појединцима, улагањем велике количине новца у њихов развој.

Коначно, сада долазимо до недавно спроведеног конкурса за улагање у профиле играча нижих дивизија. Кренућемо од чињенице да је наша заједница генерално материјално сиромашна, те у том смислу немоћна да парира надмоћнијим супарницима. Друга је чињеница то што су се они од самога почетка ослањали на другачији начин игре од нашег, те да их ми никада не можемо стићи, нити престићи, уколико се пребацимо на њихов начин игре – само зато што су кренули пре нас и имају значајну почетну предност. Порука је овог чланка апел читавој нашој јавности: подржите систем који је омогућио да годинама будемо неприкосновени, а који је заснован на подстицању играча да долазе на чет-канале, да се друже и пуцају заједно. Одустаните од политике улагања у појединце; тиме сте од остатка играчке заједнице одустали; само додатно чините игру досадном, стога нам је и заједница из дана у дан мања.

Не желимо да доводимо у питање регуларност спроведеног конкурса, јер немамо разлога да било кога оптужујемо да је своју позицију било како злоупотребио, будући да немамо доказа за то. У таквом ћемо контексту замолити представнике Владе да објаве списак играча који су се за конкурс пријавили, као и којим се критеријумом водило при одабиру оних у које ће се улагати. Подсетићемо и да је ова идеја урађена без подршке Конгреса, чиме се раздор унутар заједнице додатно појачава.

У једној реченици сумирајмо: изграђен систем организованих удара постоји, адекватна и функционална скрипта такође, команданти некадашњих јединица на рефунду вољни би били вратити се на пређашњи систем; заједно вратимо нашу заједницу на чет-канале, тиме порадимо на бројности играча. Игру ћемо учинити занимљивијом и динамичнијом!



Учешће наше коалиције у Конгресу и коментар у вези са политиком потписивања савезништава

Иако наша коалиција није део Владе овога месеца, имамо добар увид у дешавања, будући да смо увек део Конгреса. Често се дешавало да ова институција буде занемарена, за шта је донекле и сама крива, пошто неке конгресне партије често неодговорно подносе законе који нису у државном интересу, а само на основу хира или из осветољубивости. Такво је стање у конгресу довело до тога да не само влада изгуби поверење у Конгрес, већ и читава наша јавност.

Месецима се већ трудимо да се институцији Конгреса поврати некадашњи углед. У већини смо случаја наишли на подршку владајућих партија, а највероватније зато што без нас не би имали већину неопходну за игласавање закона; но, какав год да је разлог, задовољни смо што за идеје које ми предлажемо готово увек има слуха. Све је започето нашим инсистирањем за већом активношћу свих конгресних странака формирањем и одржавањем кружне поруке са представницима чланова Конгреса и Владе. Генерално, већина се закона пре подношења образлаже – закони о донацијама образлажу се адекватно вођеном књигом финансија, са чиме овога месеца нисмо имали проблема; закони о проглашењу природнога непријатеља образлажу се детаљним увидом у предстојеће војне планове.

Међутим, закони у вези са којима увек изостане коментар владајућих јесу они о потписивању савезништава са другим државама. За то не кривимо само тренутну владу, будући да се ови закони углавном ни раније нису образлагали. Но, сматрамо да је то неопходно из више разлога:
– Министарство спољних послова овога је месеца у потпуности неактивно. Представници овога органа не обраћају се јавности, а тема свакако има – у конгресној се поруци причало о потписивању савезништва са Литванијом, што је и предложено од стране овога министарства. С обзиром на то каква искуства имамо са овом државом, већина је конгресних партија одбило потписивање овога савезништва, док је наша коалиција захтевала обраћање јавности чланком председника или министра спољних послова. На овај захтев недељама не добијамо никакав одговор, а сматрамо да би било адекватно овако осетљиву тему ставити на јавну расправу;
– представници неких партија у конгресу често постављају законе који нису у државноме интересу. Иако законе о потписивању савезништава не могу подносити конгресмени, већ председници држава, дешавало се и да председници страних држава у договору са члановима српских партија поднесу закон о савезништву. Управо се то догодило када је пре више од месец дана председник Македоније поднео овакав закон који је у нашем конгресу и изгласан. Пошто образложења често изостају, односно – конгресмени гласају без ичије препоруке, сматрамо да је неопходно сваки закон образложити. Конгресмени наше коалиције због тога ће гласати против потписивања савезништва било са којом државом, а уколико коментар представника владе поводом тих закона изостане;
– поново је и овога месеца актуелно било питање потписивање савезништва са Македонијом. Иако је наша коалиција претходнога месеца овај закон подржала, овога смо пута гласали против, а дужни смо и јавности образложити зашто смо се другачије изјаснили: сматрамо да такав закон не може бити користан уколико га владајућа опција не жели, те се његовим доношењем засигурно може само штета направити. Такав ћемо закон подржати онога пута када на власти буде политичка опција која овакво савезништво буде желела. Дакле, наш је став непромењен, само чекамо одговарајуће околности како би овакав закон својим потписивањем био и функционалан.

Овом приликом охрабрујемо чланове Владе да конгресну кружну поруку и даље одржавају живом, те и указујемо на то да су конгресни избори завршени 26. августа, а да нова порука и даље није састављена, иако у Конгресу има партија које претходнога месеца у њему нису учествовале. Чак ни та стара порука није од новог сазива била активна. Председнице, иако се крај мандата ближи, немој заборавити институцију која изгласава законе које твој тим предлаже!



Подела члановима

Оставили смо за крај део о подели коју заједнички организују наше партије: Уједињена еСрбија, Српска патриотска лига и Покрет еБеба. Са оваквим ћемо поделама наставити и у предстојећем периоду, те позивамо наше чланове да редовно прате чланке гласника ове коалиције.

Свакако да је и подела играчима један од видова помоћи коју партије својим члановима могу да пруже. Нису поделе примаран начин комуникације руководства партије са члановима, напротив – врло се радујемо свакој поруци којом нам се чланови обрате у вези са било каквим саветом, идејом или предлогом. Уколико мислите да можете допринети раду наше коалиције, јавите се било ком председнику наведених партија. Он ће вас са задовољаством укључити у наш рад. 🙂

Дакле, подела:
Сваки члан Уједињене еСрбије, Српске патриотске лиге или Покрета еБеба који попуни анкету добиће 30 ку7 тенкова и 1000 јединица хране.



Толико за ово издање гласника коалиције УеС–СПЛ–ПеБ!

У нади да ћете са задовољством читати ово обраћање,
Руководство наведених партија