[МеС] Економија рата

Day 2,663, 17:58 • Published in Serbia Serbia • by Ministarstvo ekonomije Srbije




Неке основне поставке успешног ратовања произилазе из добре анализе сопствених снага и могућности. Класични параметри су војна моћ, мотивација, организација, стратегија и неизоставно финансије.
Велике кампање су по правилу скупе, а од увођење ЦО, ова алатка је постала неизоставни инструмент за вођење и добијање битака, те је само додатно нагласио важност финансија у ратовању. Како је министарство одбране у својим чланцима направио преглед стратегије и ратних дешавања у фебруарском мандату, овај чланак Министарства економије обрадиће финансијски аспект бројних кампања вођених у овом мандату и дати увид у планирање и стратегију развијену и спроведену у сарадњи Министарства одбране и Министарства економије.



Нека почетна становишта изнесена су у чланку МеС-а још пре годину дана, и ове поставке су послужиле као основ за планирање финансија за месец фебруар.
Затечени однос финансија најближих савезника и противничких држава није у довољној мери осликавао нашу надмоћ. Разлог томе су у највећој мери дешавања у Јужној Америци тј експанзија Чилеа на рачун Бразила и Аргентине и њихово најпре брисање а потом и остављање без конгреса у најгорем могућем периоду када се вршила прерасподела ресурса. Ова непријатна дешавања довела су у једном периоду до потпуног а на дуже стазе делимичног урушавања економија Аргентине и Бразила, а са друге стране до убрзаног јачања главног носиоца противничке економије Чилеа.
Сличан сценарио дешавао се и у Азији где је Кина која је дуго “спавала” на ресурсима доживила брисање и економски слом проузрокован експанзијом Чилеа, Хрватске и Турске, земаља које су се несметано шириле и јачале на рачун наших савезника.
У претходним месецима три наведене државе развиле су статусе империја, те направиле вишемилионске залихе валуте, што им је омогућено инертном и неактивном политиком Србије која се окренула ресурсима и личној користи, а самим тим без Србије остале земље Астерије нису ни могле много више од брисања и борбе за конгресе.



Како су изгледали порески приливи савезника на почетку фебруарског мандата можете видети на следећој слици:




Приливи противничке стране:





Дакле, анализирајући приливе непријатељских држава потпуно је јасно да постоји приметан дисбаланс у приливима од пореза у односу на савезничке земље.
Из наведеног се види да поред одређене предности у штети нашег блока, јасно је да се разлике морају пеглати провлачењем картице или из црних прихода. Србија као моћна земља са највећим приливом је свакако морала да буде локомотива, а да остале савезничке земље помогну колико су у могућности. Из ових чињеница је проистекао и план који се своди на дуготрајан и исцрпљујући рат при чему би Србија као носиоц све војне капацитете и свој свакодневни прилив од преко 200к валуте ставила у функцију савеза. Једино решење које је остало непријатељском блоку је да разлике испегла провлачењем картице, уз отежавајући фактор да није у питању једна или две битке, већ свакодневно трошење до крајњих граница и буџета.
У прилог је ишла и чињеница са терена, а то је да је противнику потребно плаћање ЦО по већим ценама од нашег и до 50% да би победио, што је последица смањених ресурса штете. Рат исцрпљивање на терену је неки пут проузроковао и губитке неких битака јер се темпо подизања висине ЦО није ни могао ни хтео пратити, већ се у овим биткама трошио противник. На овај начин су се у првим данима мандата кренуле топити новчане залихе непријатеља, те полако почела преузимати иницијатива. Било је доста критике на неке изгубљене битке у почетку мандата (Иран и Аргентина), али циљ није ни био да се добије конкретно та битка, већ целокупан рат.





Набројаћемо таксативно кампање у које смо највише уложили:

- иранска кампања - рушење хрватске империје (избацивање Хрватске из Јужне и Северне Америке, са потпуним ослобађањем Кине и губитак 43 регије)
- кинеска кампања - рушење турске империје
- јужноамеричка кампања - рушење чилеанске империје (преузимање иницијативе за Аргентину и Уругвај, улазак Србије на континент до брисања Чилеа)
- албански АС
- одбрана чилеанског РWа, и скидање конгреса Чилеу
- одбрана шпанског РWа, и скидање конгреса Шпанији
- одбијање покушаја пуча - два пута
- константна одбрана свих 15/15 ресурса уз многобројне РWове (у једно време могућих 8 устанака- Албанија, Италија, Босна, Француска, Шпанија, Бразил, Боливија, Чиле).





Након месец дана исцрпљујућих ратова, ситуације на терену по питању финансија можете видети у следећим прилозима:
Наша страна:



Супротна страна:





Дакле, можемо закључити да се ситуација значајно поправила, да су савезничке економије у експанзији, а можемо и видети стратешки и економски значај узимања конгреса водећим економијама. Приметан је значајан пораст прихода Бугарске, што се може објаснити променом држављанстава бројних чилеанских грађана. Водећи се овим параметрима, и користећи супериорне економске параметре Србије и савезника, намеће се и логичана стратегија и за наредни период, као и неки од циљева за будуће ратне походе.
Јасно се види да економска доминација значи и војну доминацију, те да је уништавање ресурса и скидање конгреса значи и његову дугорочну капитулацију. Како је Турска једина преостала противничка економија и земља са 15/15 ресурса, она је и била следећи циљ за ову Владу, али нас је увођење пуча омело у реализацији. Не сумњамо да ће следећа Влада довршити посао и желимо им много среће у томе.





Без обзира на добру вољу и елан МеС тима, планирана пореска политика није успела да се спроведе. Закон о смањења пореза на кућице чиме би се дао ветар у леђа овом сектору економије искоришћен је да се у истом пакету од конгресмена странке АП предложи и смањење WТ, да би конгресмени по инерцији уз први закон о смањењу пореза на кућице изгласали и други о смањењу WТ са 5 на 4%.



Овај неодговоран, мутав и кваран потез проузроковао је да се не оствари озбиљније депоновање валуте на оргове МеСа и улагање на ММ (могли смо инвестирати само 60к), са намером стварања новчаних резерви које би служиле и као фактор одвраћања непријатеља и додатни гарант стабилности државе. За 26 дана, пројектовани приход од пореза кретао би се у висини 1-1,2М, за шта није само ускраћена ова Влада, већ и свака наредна.



Стање државних финансија у време примопредаје мандата (06.03. 15h) од 1.582.326,81cc.

Уколико би на тренутно стање додали губитке настале смањењем WТ, можемо констатовати да би поред свих војних успеха био остварен огроман суфицит, а шта тек рећи за месеце мировања и “спавања” на ресурсима???



елмињов МеС тим


за разглас:

[МеС] Економија рата

http://www.erepublik.com/sr/article/-1344-2503968/1/20