Бој на Косову

Day 2,616, 09:24 • Published in Serbia United Arab Emirates • by Vojo Delija

Поздрав суграђани

У овом чланку ћу вам говорити о једној од најзначајнијих и најпознатијих српских битака, о Косовском боју, као и о времену уочи боја и времену после боја.

Припреме за битку

Након пораза у битци на Марици и пропасти српског царства, српска држава је подељњена да десетине области под влашћу обласних господара. Први које покушао поновну обнову срспке државе у циљу једињења и одбране од Турака, који су своје позиције након Маричке битке знатно учврстили, је био кнез Лазар Хребељановић, у народу прозван као цар Лазар.


кнез Лазар Хребељановић



Обласни господари који су држали територију Старе Србије (Македонију), Епир и остатак Грчке су признали турску власт и постали њихови вазали. Међу њима се нашао и син Вукашина Мрњавчевића, Марко, који је опјеван као славни јунак и противник Турака Марко Краљевић, што се испоставља да није тачно.

Битке које су се дешавале пре Косовске, а значајне су и треба их поменути, су поред наведене Маричке и Битка на Плочнику (где је српска војска однела победу, али није успела да поврати предходно заузети Ниш), затим битка код Билеће (ту је такође српска војска однела победу).

Видевши да је Србија, иако деморалисана након Маричке битке, и даље јака, Турска почиње да се озбиљно спрема за одлућујућу битку, и још у фебруару се знало да ће до ње доћи.

За то време је кнез Лазар пренео седиште државе у Крушевац, у најплоднију област око Јужне и Западне Мораве (због тога се Србија за време кнеза Лазара назива Моравска Србија). Космет је био под влашћу Лазаревог зета, Вука Бранковића.


Моравска Србија


Битка

Судбоносна битка се одиграла на Видовдан 28. јуна 1389. године на пољу Газиместан.Сматра се да је отпочела око 8 сати ујутро. Колико је ова битка била важна говори и то да су у битку пошли оба владара, на српској кнез Лазар, а на турској султан Мурат са синовима Јакубом и Бајазитом.


Косовски бој

Није засигурно познато колико је војске на којој страни било, али сматра се да је на српској страни било око 25 000 војника (15 000 Лазаревих војника, 5 000 Вука Бранковића и 5 000 Влатка Вуковића међу којима је пар стотина хрватских крсташа), а на турској око 50 000-60 000 војника заједно са јањичарима и вазалима. Оно што историчари тврде је то да је однос српске у односу на турску војску био 1/3.
Српску војску је на левом крилу предводио Влатко Вуковић (победник у битци код Билеће) са својим одредима из Босне (међу којима је био и одред хрватских крсташа-јовановаца), центар је предводио кнез Лазар, а лево крило Вук Бранковић.
Засигурно се зна да су Срби олучно потиснули и разбили турску војску, поготово на десном крилу које је предводио Јакуб. Такође је и Влатко Вуковић имао одличне успехи и тврди се да је чак два пута писао краљу о хришћанској
победи.
У међу времену, Мурат бива убијен од стране Милоша Обилића. Постоје три верзије о убиству Мурата:
*прва верзија је да се Милош пробио кроз Турке наводно да би се предао, и онда пришао Мурату и убио га (ова верзија је употребљена за снимање филма Бој на косову);
*друга верзија је да се Милош претварао да је мртав, и да је на крају битке, када се Мурат приближио, скочио и убио га
* трећа, и по мени најреалистичнија, верзија је да се Милош са још 12 својих сабораца, међу којима се помињу и Иван Косанчић и Милан Топлица (за које се незна поуздано да су постојали) пробио кроз турске редове и копљем убио Мурата.


Милош Обилић

Такође постоји и више верзија и о смрти кнеза Лазара:
*прва верзија смрти кнеза Лазара је да је пао са коња и да су то Турци искористили, заробили га и погубили са још пар властелина;
*друга верзија је да је кнез Лазар са још пар властелина, након српске победе, отишао у цркву Самодрежу, да се захвали Богу за победу. У то време је Бајазит кришом дошао са групом војника да узме тело свога оца и примећује групицу војника, одлази тамо и убија их.
Губитци на свакој страни су били по око 20 000 војника




Крај битке и њене последице

Крај битке, тј. победник битке је још увек не познат.
Ја лично подрћавам следећу тврдњу: или је битка завршена нерешено, или су Срби постигли пирову победу (цена победе је била превисока). Тврдње да су Турци победили су нетачне из више разлог. Ако су Турци победили:
*зашто су звонила звона цркве у Нотр Даму у знак хришћанске победе;
*зашто се ''победник'' Бајазит повукао назад у Турску.

О Косовском боју су опеване многе песме и легенде.
Морамо нагласити то да је мит о издаји Вука Бранковића нетачан и скроз супротан. Вук је и пре и после боја био против Турака и идеји о Србији као турском вазалу.
Што се тиче каснијег вазалства, кнегиња Милица (жена кнеза Лазара, која је била потомак Вукана Немањића) је то урадила да би спречила Твртка I Котроманића да завлада Србијом. Због тога је жртвовала своју кћер Оливеру и предала је Бајазиту у харем.
Након Косовске битке и погибије кнеза Лазара, на власт долази његов син, Стефан Лазаревић, о коме ћемо причати у следећем броју.


То је ''укратко'' о овој ,за Србе најважнијој, битци.
Молим вас да гласате, претплатите се, коментаришете (за мисију ми треба)

Поздрав до следећег броја 🙂