Консоцијативна демократија

Day 2,528, 08:47 • Published in Bosnia and Herzegovina Bosnia and Herzegovina • by mali mrav

Демократија се обично схвата у смислу већинске демократије „као владавина већине народа или у име већине народа“ Поред тога, постоји и други облик демократије који се назива консоцијативна демократија.

Консоцијативна демократија примјенљива је нарочито у подијељеним друштвима, пошто би већинска демократија у условима нехомогености друштва могла да се претвори у терор већине над мањином. Умјесто тога потребно је изнаћи модел који би штитио и мањину и који би омогућавао да се у једном раслојеном друштву лакше дефинишу заједнички интереси уз поштовање различитих интереса и да се на тај начин почне стварати хомогеније друштво.

Четири су „кључне карактеристике консоцијативне демократије: широке коалиције, вето, пропорционална представљеност и сегментарна аутономија.“

Широке коалиције спадају више у политичку сферу и зависе од фактичких односа у друштву те се њима нећемо даље бавити.

Вето треба да омогући сваком сегменту друштва, свакој друштвеној групи са посебним интересима заснованим на вјерским, културним, етничким, језичким или другим посебностима да заштити најважније интересе тако што ће уложити вето на доношење одлуке. Право вета може донијети блокаду или спорост у одлучивању, али исто тако може да допринесе ублажавању тензија између различитих сегмената друштва.

Пропорционална представљеност омогућава да сваки друштвени сегмент буде представљен у органима државне власти према учешћу у броју становника. У друштвима која су „подијељена по етничком, вјерском или језичком основу, а друштвени сегменти настали по неком од ових основа тешко могу доћи до компромисних рјешења, принцип пропорционалности треба бити замијењен принципом паритета . Примјена овог принципа је значајна из два разлога: Прво, не доносе се све одлуке у политичким институцијама консензусом и не мора увијек постојати могућност права вета... Друго, паритетан однос институција има значајну симболичну вриједност и пружа извјесну гаранцију малобројним друштвеним сегментима да нее бити прегласани у поступку одлучивања“.

Четврти битан елемент је означен као сегментална аутономија. Сегментална аутономија омогућује да друштвени сегменти о одређеним питањима одлучују самостално, поготово ако се ради о питањима која су битна за опстанак и очување идентитета друштвених сегмената. Као што видимо консоцијативна демократија је модел одлучивања који је врло примјенљив у подијељеним, сегментираним друштвима какво је босанкохерцеговачко друштво. Подијељени на националној основи и међусобно супротстављени, сегменти босанскохерцеговачког друштва идеални су за примјену модела консоцијативне демократије.