Join the new world

Jara se isijavala na krovovima krntija parkiranih na auto otpadu u Zrenjaninu. Velika mašina dovežena pre deset dana je vredno radila već drugi dan za redom i svaku od krntija je pretvarala u kocku metala, a zatim ih je pakovala u drugi deo placa uredno jednu na drugu. Čelik je jaukao u čeljustima gigantskog mrvitelja metala, automobili sa otpada su lagano nestajali jedan za drugim. Stari Fordov pikap je stajao do ograde auto placa čekajući tužnu sudbinu ostalih ostarelih automobila. Neudaren čak nigde ni ogreban delovao je skoro kao nov.



Naslage prljavštine su skoro posivele ovaj automobil ali se i ispod svih tih naslaga nazirala grimizno crvena boja ovog auta. Delovao je kao da mu tu nije mesto i da bi neki mladić sa sela bio prezadovoljan kao vlasnik ove moćne mašine, ali po vojnim naređenjima mesto mu je bilo tu, sa strogom zabranom prilaska svim zaposlenima na auto otpadu.Jedino što je bilo dozvoljeno je uništenje kada na njega dođe red. Mašina je neumitno prilazila kraju reda gde se Ford nalazio. U jednom trenutku začula se sirena, radnik je zaustavio mašinu i otvorio prozor na kabini.Ugledao je parkiran na kapiji stari Kamaro i suvonjavog čoveka za volanom.



-Šta 'oćeš? doviknuo je radnik sa vrha skalamerije.
-Molim vas obustavite radove, general vojske eSrbije Lukaz vam se obraća. Odgovorio je čovek mirno.

Radnik je brže bolje sišao sa mašine uplašen samim pominjanjem vojske. Prebirao je po glavi zašto bi neki general imao razlog da dođe u ovu zabit, a pogotovo na ovaj auto otpad koji nije imao ama baš nikakve veze sa vojskom eSrbije.



-Došao sam da preuzmem ovo vozilo ovde. Reče general Lukaz pokazujući na starog Forda.
-Ovaj krš? Šta će to vojsci, do sada je već poluraspadnut, leži ovde nekih 40 godina, govorio je radnik u čuđenju.
-Molio bih vas da napustite ovaj otpad na pola sata, otiđite na kafu ili slično molim vas. To je naređenje. Rekao je general hladnim glasom.

Radnik se odmah okrenuo, otišao do svog belog Juga, seo u njega i brzo se odvezao odatle. General se lagano vraćao prema žutom Kamaru. Kada je seo unutra progovorio je:

-Bamblbi misliš li da je još funkcionalan?
-Ko? Ajronhajd? Pa naravno da jeste, on je jedan od Maksimala, možda je malo zarđao ali sigurno je ispravan. Odgovori glas u unutrašnjosti automobila.
-Ajmo onda da pokušamo da ga pokrenemo, ne znam samo ni za koji su ih moj gasili kad su znali da će im trebati... Mrzovoljno progunđa general.
-Ljudi ko ljudi, nikada neće naučiti, takođe mrzovoljno odgovori Kamaro lagano prilazeći ka delu otpada gde je stajao stari Ford.



General je izašao iz automobila i prišao do Forda. Otvorio je vozačka vrata i povukao ručicu za otvaranje haube. Uz škljocaj hauba se oslobodila i general uz osmeh prokomentarisa :
-Možda mogu da ih ugase ali da ih oksidiraju... Hehehheh to nikako.
Uzeo je sa suvozačkog mesta četvrtastu stvar umotanu u šatorsko krilo. Izvadio je energetsku ćeliju i ubacio je u ležište pod haubu crvenog Forda.

Isprva se čulo brujanje a zatim hidraulične pumpe i tok ulja pod pritiskom kroz skrivene cevi u autu. Ford je oživeo.

Čuo se sintetički ženski glas : Energetski nivoi optimalni, započinjem aktivaciju, učitavanje modela Ajronhajd, inicijalizacija hidraulike, aktiviranje logičke jedinice, učitavanje modula za govor, sve operacije uspešno završene Ajronhajd dobrodošao nazad.

*chitutuchi*