Join the new world

Ima li šta gore od toga da si svestan svoje inteligencije i, u isto vreme, i toga da su te sa svih strana oduvek zakucavali za statičnu podlogu? Leteo bi visoko i daleko, da sebe u sebi i van sebe pronađeš, da sebi pokažeš ko si i od čega si sazdan, a vezanog te drže svesnog, najmilijim lancima obmotanim oko srca. Ne možeš leteti sa njima, a ne možeš leteti bez njih, i tu nema pomoći... Kidaš samog sebe deo po deo, ne bi li ih nahranio onim najboljim iz sebe, a gledaš kako siti od tebe odlaze samo zadovoljni lešinari. Uporno se vraćajući po još, raznose te deo po deo, kroz vreme i prostor, i na kraju shvatiš da je najbolje što si ikada imao da ponudiš otišlo u ruke dvoličnih emotivnih manipulatora. Tu padne klapna, kao da ti već sama po sebi nije dovoljna činjenica da najmanje još dve duše svakog trenutka zavise samo od tebe, na tvoju veliku žalost nemajući drugi oslonac...

Čemu toliko potreba da se drugi sputa, da mu se podmetne, da mu se odmogne i smeta? Zar smo toliko odvratno sujetni postali, da nam ništa na ovome svetu nije sveto? Ni deca odavno više nisu u toj kategoriji... Usput žalim i činjenicu da to i sama bez trunke griže savesti mogu da potpišem na neku drugu temu, ali ne ovde i ne sada. Ovde deca ispadaju kolateralna šteta, jer u ime pravde stoka motku lomi na njihovim leđima... Zar niko ovde ne vidi da bi svima bilo bolje da se ta enormna idiotski potrošena energija utroši u nešto pozitivno, i čime sam ja to zaslužila da budem satrta od strane onih koji time ne samo da ne dobijaju, već i sami gube? Koji je stepen ličnog nezadovoljstva i isfrustriranosti u čoveku, kada zadovoljstvo nalazi u tome da po svaku cenu (lično je na odloženo plaća) drugog spreči da napreduje, i za to koristi svaku priliku (da na pomenem i to da takvi, u nedostatku istih, prilike stvaraju sami)? Još jednu stvar nikako da svarim: čemu služi foliranje u takvim situacijama - ispasti čist i fin pred publikom...

Poštenog neprijatelja možeš danas samo da izmisliš. Sve su to nasmešene emocionalne kurve u čijim dušama više ni korov ne uspeva. Ni uz prehranu! I najgori su iz tvojih redova, hronično nespremni da na sebe preuzmu odgovornost za bilo koji kiks koji su u životu napravili. Svi od reda savršeni, od Boga dati da te usmere ka pravom cilju (eno, sedi tamo onaj sa kosom, maše i čeka...) i ukažu ti na to šta sve činiš kako ne treba i kako bi trebalo da živiš. Po njihovim standardima i nikako bolje nego što su oni zamislili da treba...

Dakle: ako celog svog života treba da pomažem emocionalnim nasilnicima da život teče po njihovoj volji, kada ću zadovoljiti sebe? Kada ću ja da živim (ako biste mi malo, kao, dozvolili... izvinjavam se na smetnji...)!?!

Celog života mi stavljaju okove, jedne za drugim (tačnije, bezuspešno pokušavaju)... Ljudi! Ne možete zatvoriti živ duh! Ja sam vlasnik ove duše i ponosni korisnik ovog tela, i ne plašim se posledica svojih izbora! Idem ispravno, čistom dušom i punim srcem napred - ne unazad! Neću na koži da negujem otvorene rane od vaših grešaka! Njih ste sami pravili, sami se sa njima i nosite(!), i to pravo u tri lepe!!!

Ja ću na drugu stranu...
Prijatno! 😃

- JA