Join the new world

Tu noc kad si se udavala
nitko ne zna zasto si plakala
da li radi tamjana ili starih uspomena
tu noc kad si se udavala
nitko ne zna zasto si plakala
il' ti je kroz glavu proslo sve

Tu noc kad si se udavala
mene pijanog su odnijeli
moji prijatelji vjerni psi
do jutra me tjesili
da ima milijun takvih kao sto si ti
i da cu te preboljeti



Davno vec bese. Skoro da sam zaboravio kakav je glas imala. Jos uvek mi treba minut ili dva podsecanja da bi cuo taj glas u svojoj glavi. A onda se zapitam i razmisljam dugo, jos dugo... Da li je to stvarno njen glas ili sam ja to samo uobrazio. Da li sam izgubio pamcenje ili se to moja masta igra sa mnom nekih igara koje ja ne mogu da razumem.

Ali se veoma dobro secam neceg drugog. Tih plavih ociju, plave kose i neznog mirisa mora koji se mogao osetiti na njenom vratu.

Secam se kako smo se upoznali kao klinci. Ona je bila tri godine mladja od mene. U pocetku sam se druzio sa njenim bratom koji je bio moje godiste, dok se to deriste igralo u pesku na plazi. Imala je tada deset godina a nas dvojica po trinaest. Zvao sam je "mala Anita" tada.



Godine su prolazile a mi smo rasli. Secam se da smo jednom izasli u lokalni kafic. Drzao ga je njen ujak Ante. Ona je imala sesnaest godina vec. Ja sam tek napunio devetnaest. Buduci da sam radio od svoje trinaeste godine, vec sam imao dovoljno para za izlaske i svoja kola. Jeste da je to bio stari fica 850, star vec preko 10 godina, bila su moja kola i ja sam bio ponosan na njih.
Tog dana se ona posvadjala u kaficu sa svojim bratom zbog neke gluposti. Vise se i ne secam oko cega su se posvadjali, a ja se nisam mesao. Kad je izasla u suzama iz kafica, ja sam platio racun i ostavio drustvo za stolom.
"Idem da je smirim" - samo sam dobacio Anti dok sam izlazio.

Obisao sam ceo Tivat trazeci je. Onda sam je slucajno video na klupi u parku. Parkirao sam i dosao do nje. Poceli smo da pricamo i tada sam je prvi put zagrlio. Izgubio sam pojam o vremenu i koliko smo dugo sedeli na toj klupici. Jednostavno ne znam. Samo se secam da smo u jednom trenutku krenuli kuci.

U kolima se vec potpuno smirila i pricala je normalno. Dovezao sam je do putica do njene kuce i parkirao sam tu. Nisam hteo da njeni roditelji vide da sam je ja dovezao. Sedela je zavaljena u sediste i pricala je o nekoj njenoj drugarici. A onda je odjednom zacutala i pojacala radio da cuje pesmu.



Sjecam se prvog poljupca
samo on je bio sladak
sjecam se prvog dodira
samo tada sam drhtao
a onda su nestala osjecanja
ne osjecam nista, samo se sjecam

Ja se ne secam kako sam se odvezao do kuce posle tog prvog poljupca. Mislim, on za mene nije bio bukvalno prvi. Bio je prvi njen poljubac. Svi ostali su jednostavno izbledeli nekako. Secam se samo da sam legao u krevet i da dugo nisam mogao da zaspem.



Ujutro smo se slucajno sreli na tom starom ausrougarskom putu izmedju Tivta i Kotora. Ona je krenula po hleb u lokalnu prodavnicu dok sam ja isao na plazu. Sela je u kola i lagano me je poljubila u obraz. Pogledao sam je i video sam rumenilo njenih obraza. Stidela se... Jednostavno sam je pomazio rukom po obrazu i nasmesio joj se.
- "Izvini za sinoc" nekako je uspela da kaze tihim glasom
Parkirao sam se ispred prodavnice i rekao joj:
- "Izvini sto nisam mogao ranije da uradim ovo"
Drugog poljupca se secam mnogo bolje. Taj put sam osetio i ukus kajsije na njenim usnama. Osetio sam taj miris mora na njenom vratu. Verovatno nas nije niko video na tom parkingu jer se vesti u malim mestima prenose brzinom svetlosti. Uspeli smo samo da se dogovorimo da se nadjemo uvece na onom malom puticu do njene kuce.

Tek posle nekoliko dana su njeni roditelji shvatili da ona ceka mene. Nisu nista posumnjali jer smo se znali vec mnogo godina. Cak su mi rekli u jednom trenutku da je cuvam od lokalnih "Don Zuana", jer jos nije bila punoletna.



Dosao je i septembar. Ja sam morao u Beograd da studiram. Nekoliko stotina kilometara u fici je bilo mucenje, ali sve je lako kad si mlad... Noc pre nego sto sam otisao smo se rastajali nekoliko sati u kolima. Cak je pustila i suzu niz njene nezne obraze. Ali je obecala da ce da me ceka.

Svaki put kad bi zaradio neki dinar i kad bi imao nekoliko slobodnih dana, odlazio bi u Tivat kolima. Sestopedeset kilometara od Beograda do Tivta bi proslo u trenutku. Dolazio bi ujutro, ona bi me sacekala na raskrsnici Jadranske magistrale i puta za Ostrvo Cvijeca, ja bi je pokupio i seli bi u kafic da se malo odmorim od puta dok popijem kafu. I svaki put bi ispunila kola mirisom mora i pocastila me ukusom kajsija sa usana.



I tako smo ziveli pune dve godine. Ja u Beogradu, ona u Tivtu, sretali bi se svakih nekoliko meseci i provodili sto vise vremena zajedno. Njen brat Ivo je posumnjao vec da ima nesto izmedju nas. Jednom prilikom mi je rekao:
- "Nisam slep i nisam glup. Volim te kao brata, odrasli smo zajedno. Ali Anita mi je sestra i ubicu te zbog nje, ako zatreba. Zapamti to dobro."
Postovao sam to, jer znam da bi i ja ubio za moju sestru.
Za njen osamnaesti rodjendan sam uspeo da dodjem sa malim poklonom. Nisam se najavio, samo sam dosao do njene kuce i cuo njenu majku kako vice:
- "Doslo nam je dete iz Beograda, Ivo, izlazi iz kuce. Hoces li kaficu ili ces domace hladno vino, dete moje?" - u jednom dahu je pozvala Ivu i pitala me cime da me posluzi



Sledece vece smo se opet nasli na onom malom puticu izmedju nasih kuca. Otisli smo do centra gde mi je sapnula na uvo:
- "Ja sam sada punoletna, a ti si cekao vec vise od dve godine. Moj ujak je u Splitu a ja imam kljuceve od njegovog stana"

Trebalo mi je nekoliko trenutaka da shvatim sta je htela da time kaze.

I opet mi je bilo kao prvi put. Nekako sam previse to hteo nekoliko godina. I bilo je prelepo dok sam gledao i mazio njenu preplanulu kozu stomaka i ramena. Bili smo mokri do gole koze, jer stari ventilator nije mogao da dovoljno ohladi stan, a klima uredjaji su bili prava retkost u to vreme.

Njeni roditelji su nekako saznali za nas posle nekoliko dana. Jos uvek ni sam ne znam kako. Da li su posumnjali ili im je neko rekao, ali sam preziveo informativni razgovor sa njenim ocem i bratom. Mislim, preziveo... Uz casu domaceg hladnog vina mi je receno da me vole kao da sam im clan porodice, ali da neke stvari moram da postujem. Nisu trebali da mi kazu koje - ja sam u neku ruku i bio clan te porodice. Ali bar nismo morali vise da se krijemo.



Posle jos tri godine nase vece, rekla mi je da odlazi u Zagreb da studira. I tako smo funkcionisali, ali sve teze i teze. Ja sam presao na vanredno studiranje da bi se i zvanicno zaposlio. Svaki vikend bi odlazio u Zagreb, ali posle odredjenog vremena, osetio sam promenu kod nje.

Vise to nije bila moja Anita, devojka odrasla u malom mestu, devojka koja me je osvojila svojom jednostavnoscu. Pokusao sam da pricam sa njom. A bolje da nisam.

Priznala mi je da je srela nekog drugog pre dva meseca i da je bolje da se nas dvoje rastanemo. To isto vece sam poslednji put video tablu za izlazak iz Zagreba na autoputu. To je bilo prolece 1991.



Posle nekoliko godina sam opet otisao u Tivat. Vec sam imao svoj stan u Beogradu, ali sam iskoristio svoj godisnji odmor da odem u porodicnu kucu. U jednom trenutku sam sreo njenog brata - Ivu. Uz pivo smo pricali o zivotu, podsetili se starih vremena i cak se dovoljno napili da odemo na lokalnu plazu i skacemo sa mola u hladnu vodu. U ponoc...

Na kraju nisam mogao da udjem u njegovu kucu. Plasio sam se njegove porodice i da je opet ne sretnem. Nisam imao snage za to. Ali sam mu tada dao broj mog mobilnog telefona da budemo u kontaktu.

Godisnji odmor je prosao i ja sam se vratio na posao. Samo nekoliko dana posle mog povratka, zvao me je Ivo. Nije imao snage da mi kaze onda istinu. Anita se tog dana udavala u Zagrebu.

To je objasnjavalo poruku koji sam dobio tog jutra. To je objasnjavalo ono napisano u toj poruci. "Seti se parka." Bez potpisa i bez bilo kojeg drugog komentara.



Te noci sam se napio. I produzio sam sledeceg jutra. I dana. I noci. Pa sam nastavio u nedelju ujutro. I nisam stao do ponedeljka. Ali nisam mogao da trazim da puste nasu pesmu. Jednostavno sam pevusio svoju pesmu u glavi:
Tu noc kad si se udavala
nitko ne zna zasto si plakala
da li radi tamjana ili starih uspomena
tu noc kad si se udavala
nitko ne zna zasto si plakala
il' ti je kroz glavu proslo sve
Ivo mi je javio da je stvarno plakala od ranog jutra na dan svog vencanja i da nikome nije rekla zasto. Samo je u jednom trenutku pitala Ivu da li je meni javio. On me je tada pozvao i javio mi to.



Posle sam saznao da ju je muz napustio i ozenio se za neku mladju, da je pocela da pije, da je dobila deo njegovog novca (koji ju je obezbedio do kraja zivota). Ali ja nijednom nisam mogao da je pozovem i pitam je kako je.

Ficu sam prodao. Ali sam shvatio posle nekoliko dana da mi ta kola mnogo znace i kupio sam ga od novog vlasnika. I skuplje sam ga platio nego sto sam ga prodao. Garazirao sam ga i sredio potpuno. Ponekad dodjem u garazu, pustim kasetu sa samo dve pesme na starom kasetasu, i pokusavam da se setim njenog glasa. Ponekad uzmem telefon i nadjem njen broj telefona. Ali nikada ne pozovem da joj cujem glas jos jednom...

Vas,
Kowalski_afc

Disclaimer: prica je delimicno istinita. Malo je preradjena i ispricana u prvom licu jednine zbog citljivosti. Imena su izmisljena da bi se sakrio identitet glavnih likova.