Mene ne možeš opisati, mene moraš - doživeti!

Day 2,605, 11:10 • Published in Thailand United Arab Emirates • by Darkness.

(parola koja je, ispisana na mome zidu, preživela ceo proces mog pubertetskog sazrevanja)

Razmišljam često o tome koliko dobrog a koliko lošeg može čoveku doneti iskrenost i otvorenost... Ne retko, kažu mi da u priči sa nepoznatima umem da suviše otkrijem o sebi. Govore mi da je pogrešno to što ne živim prekrivena velom tajni i kako će mi se to, kad-tad vratiti nečim lošim... Što je interesantno, niko mi od njih još nije zamerio što sam bila otvorena baš prema njemu/njoj, a uvek im je to bilo nekako bitno da mi kažu u početnim fazama upoznavanja. Niko još nije rekao: "Ne sviđa mi se što mi toliko stvari o sebi govoriš, ne treba ja da znam toliko o tebi i tvome životu; mogao/la bih da te povredim!". Svi koji su ikada brinuli o tome što detalje svoje prošlosti iznosim, analizirajući ih, u "javnost", kada se izjašnjavam, obrazlažem (ili se pravdam, u zavisnosti od gledišta) dovoljno su mi rekli o sebi samim tim. I svi su, bez izuzetka, bili slobodni da mi tu otvorenost nekako kroz priču i uzvrate. Svakome prija da je poseban, ali ne i ideja da ima još posebnih...

Sagovornike, ako mi nisu sagovornici samo silom prilike, biram uglavnom na "prvu loptu" i isključivo vođena intuicijom. Retko kada me je obmanula, a izlazila sam povređena iz međuljudskih odnosa samo onda kada sam istu tu intuiciju iz nekog razloga ignorisala... Da..., dešava mi se da ljudima pripišem neke dobre osobine koje nikada ne pokažu, i od te istine ne bežim, ali više volim da verujem da je to zbog toga što oni sami nisu spremni da se pokažu u boljem svetlu, a ne zato što sam ih ja pogrešno procenila (znam, to je izuzetan stepen egoizma)! Koji su njihovi razlozi - ne znam, ali sam sigurna da postoje...

Znam da postoje vampiri i energetske pijavice. Znam da postoje odrasli ljudi kojima ne možete pomoći da vide dalje od hronično slinavog nosa, ma koliko to pokušavali. Znam da postoje oni koji ne žele da im pomognete, iako mašu ispred vašeg nosa parolama na kojima velikim slovima piše "POMOZITE!" i usput vam ne dozvoljavaju da dišete. I znam da postoje ljudi koji će uživati u tome da od tuđeg života naprave pakao. ZNAM! Poznajem gomilu takvih! Bila sam jednom kažnjena zbog svog unutrašnjeg slepila. Služila sam svoje dugo, pošteno odslužila, ali, uprkos svemu što je ostalo iza toga, ne dozvoljavam da tuđi strahovi vode moj život u nekom drugom smeru od onog koji ja sama odaberem. I isto tako znam da ne postoji ništa što me može naterati da mislim da su ljudi odistinski zli. Samo su izgubljeni i ostavljeni, i ne umeju da se sebi vrate...

Imam ja svoje andjele, mitska bića i super-heroje u svojoj riznici prijatelja, i mogu da kažem da ni jedan od njih ne bi nosio titulu koju nosi u mojim mislima, da ja nisam takva kakva jesam (malo hvalospeva nije na odmet ponekad - prija mi da se podsetim da je moja uloga znatna u tim odnosima). Niko od njih nije tu i takav zahvaljujući nekom skrivanju ili nekim mojim lažima. Svi smo mi samo to što biramo da jesmo i samo je pitanje ko sebi vredi dovoljno da takav kakav jeste izađe u svet i među ljude...

Poenta pisanija: nemam pojma, nešto sam, valjda, htela da izbacim iz sebe...

- JA