Join the new world

M-48

М-84 је савремени основни борбени тенк треће генерације произведен у СФРЈ. Коришћен је у свим сукобима на просторима бивше Југославије као и у Операцији „Пустињска олуја“ у саставу кувајтских снага. Паралелно са распадом СФРЈ распао се и ланац производње овог тенка због чега се М-84 не производи још од 1992. год.

Razvoj i proizvodnja

Током седамдесетих година 20. века војни врх ЈНА је донео одлуку да се започне производња првог домаћег тенка. Због недостатка искуства у пројектовању и производњи тенкова одлучено је да као основа за израду домаћег тенка послужи неки од постојећих модела тенкова треће генерације. Одлучено је да то буде совјетски тенк Т-72, који је у то време сврставан међу најбоље тенкове на свету. Од Совјетског Савеза је купљена лиценца за производњу Т-72. Паралелно са почетком производње анализиране су све предности и недостаци овог модела како би стечена искуства била искоришћена приликом израде домаћег тенка.

Полазећи од тога да је кроз уговор о лиценци за производњу тенка Т-72 у земљи добијена само конструкциона документација (али не за комплетно средство), без технолошке документације и података за оклопну заштиту и специјалне материјале, и да се у том тренутку већ десет година у Совјетском Савезу серијски производио (толико је временски застарео), на предлог Војнотехничког института у развој се ушло са значајним модификацијама и побољшањима и изменама неких комплетних подсистема. Прве четири године на овом пројекту било је ангажовано више од 150 стручњака Института са пуним радним временом, а затим наредне три године, на активностима после увођења у серијску производњу тенка М-84, око 80 стручњака. Они су ангажовани ради решења мотора веће снаге, уређаја мотора и преносника снаге и других битних измена постојеће конструкције тенка. У процесу развоја тенка обављена су истраживања у скоро свим подручјима рада Института, па је као резултат тих истраживања уведено неколико стотина нових технологија и технолошких поступака, развијени су нови панцирни челици и неметали за оклопну заштиту, развијено је око четрдесет специјалних челика за јако оптерећене делове, неметални материјали и поступци заштите. Уведени су домаћи подсистеми и компоненте: средства везе, све компоненте за НБХ заштиту, оптичке справе и уређаји, нове гусенице, савремен систем за управљање ватром (СУВ), више стотина мањих склопова и електронских компонената. У оквиру посебних истраживања развијен је мотор од 735 кW (1.000 КS), уместо постојећег од 573кW (780 КS), а извршене су значајне измене на подсистемима мотора и трансмисији. Обављеним изменама тенк М-84А разликује се од тенка Т72 за више од 60%. По свим битним параметрима ватрене моћи, оклопне заштите и покретљивости тај тенк је, у то време, био испред свих савремених тенкова у свету. То је потврђено кроз упоредна испитивања са најсавременијим тенковима у Кувајту и Пакистану, и на основу чињенице да се после испитивања Кувајт одлучио за овај тенк.

M-84 је имао топ калибра 125 mm, када су остали тенкови имали топово од 115 и 120 mm, аутомат за пуњење оруђа, када други тенкови то нису имали. Маса тенка је била 41,5 t, у односу на Леопарда 2 и М1 Абрамса од 60 t, имао је већу покретљивост, и за 50% већу аутономију кретања. За два квадратна метра мању чеону површину и мању мету.[тражи се извор од 05. 2014.] Специфична снага возила изрежена кроз однос масе возила и снаге мотора код тенка била је знатно повољнија. Брзина поткалибарног пројектила 1800 m/s, масе 16 kg, пробијао све оклопе савремених тенкова на удаљености од 2000 м.[тражи се извор од 05. 2014.] Такве могућности нису имали западни тенкови.[тражи се извор од 05. 2014.] СУВ био је савременији од западних тенкова за више од десет година старости, а тенк Т72 га није ни имао, већ је морао да стане да би гађао противнички тенк.

Прототип тенка М-84 произведен је 1983. године, а серијска производња је почела 1984. године. Нови тенк М-84А први пут је представљен југословенској јавности на „Паради победе“ 9. маја 1985. године у Београду. М-84 је пројектован и произведен у рекордном времену – за само 5 година.

Поред основне верзије М-84 и М-84А, развијено је и више посебних верзија као што су М-84K (командни тенк), М-84АБ (извозна варијанта), М-84АБК (извозни командни тенк), М-84АБН (извозни тенк са навигационим системом Телдикс), М-84АИ и М-84АБИ (тенкови за извлачење).

Према подацима наведеним у Jane’s tanks and combat vehicles recognition guide – 2nd edition из 2000. године, до 1992. године произведено је укупно око 600 тенкова М-84 у верзијама А и АБ.

Изглед тенка и оклопна заштита

М-84 је тенк стандардне концепције и веома ниске силуете што га чини изузетно тешком метом. Са максималном висином од 2.19 m, од М-84 је нижи само шведски тенк типа С који нема куполу. У управном и борбеном одељену има места за три члана посаде (послужилац топа је замењен системом за аутоматско пуњење), док се мототрансмисионо одељење налази у задњем делу тенка. У управном одељењу налази се возач који је смештен централно у односу на уздужну осу тенка, док су у борбеном одељењу смештени нишанџија и командир.

Тело тенка је састављено од варених вишеслојних оклопних плоча. Ова врста оклопна се популарно назива сендвич оклоп зато што се оклопне плоче састоје из више слојева различитих материјала који треба да пруже додатну заштиту од дејства различитих типова противоклопних средстава. Најчешће се у сендвич оклоп уграђује керамички слој који смањује ефекте дејства кумулативних пројектила као и други неметали који оклоп чине еластичнијим.

Оклопне плоче на предњем делу тенка постављене су под великим углом чиме је повећања ефикасност постојећег оклопа. Постављање плоча под великим углом такође повећава могућност рикошета непријатељског пројектила, а самим тим смањује могућност уништења тенка. Предња горња плоча је вишеслојна, дебљине 231 mm. На њој се налази ребраста површина уоквирена V рамом која пружа делимичну заштиту возачу од блата и воде приликом вожње по расквашеном земљишту, док је доња предња оклопна плоча додатно заштићена дозерским ножем који не само да повећава оклопну заштиту тенка већ му омогућава да се самостално укопа.

Бочне стране тенка направљене су од хомогених оклопних плоча дебљине 80 mm напред и 70 mm позади и имају изузетно малу површину, иако под неповољним углом, а ходни део је делимично заштићен шарнирано везаним кумулативним завесама (екранима) од чврсте гуме. Кумулативна завеса пружа заштиту од кумулативних пројектила тако што превремено активира кумулативни млаз и неутралише кумулативни ефекат приликом удара пројектила у оклоп тенка. Укупни еквивалент оклопне заштите тела тенка је између 550-600 mm хомогеног оклопа.

Купола је направљена од ливеног хомогеног панцирног челика чији је чеони оклоп дебљине 410 mm. Код модела М-84А у куполу је са чеоне стране, уливен сегмент од неметала дебљине 130 mm, што додатно увећава заштитна својства оклопа до 700 mm хомогеног оклопа.

Naoruzanje

Тенк М-84А је наоружан топом 2А46 са глатком цеви калибра 125 mm, дужине 50 калибара (6.250 mm). На средини цеви налази се гасна комора, а читава цев је обложена термичком облогом која треба да смањи деформацију цеви услед високих температура и обезбеди њено равномерно хлађење приликом великог броја опаљења. Борбени комплет топа сачињен је од 42 дводелна пројектила калибра 125 mm, од којих су 22 смештена у кружном транспортеру и одмах спремна за употребу (10 тренутно-фугасних, 6 поткалибарно-панцирних и 4 кумулативна), а осталих 20 распоређено је у телу тенка (у куполи нема муниције). Комплет садржи три врсте пројектила: тренутно-фугасни, кумулативни и поткалибарни. Употребом аутоматског пуњача постигнута је максимална брзина паљбе од 2-8 пројектила у минуту.

Поред основног наоружања, М-84 је наоружан једним спрегнутим митраљезом калибра 7.62 mm ПКТ и једним противавионским митраљезом 12.7 mm постављеним на окретној турели командира тенка.

Your text to link here...