eRepublik V3 i strategija: 1. determinacija

Day 2,466, 09:37 • Published in Serbia Serbia • by The Carpathlen

Nisam nameravao da pišem (samo) zbog misija, ali eto, lepo se poklopilo 🙂 Ovo je prvi od minimum 3 članka koja planiram da izdam u narednom periodu, a kojima ću probati da vam prenesem svoje viđenje vojno-ekonomske strategije eRepublika tj. kako ratove treba efikasno voditi. U ovom ću pisati o determinaciji i kako bi ona trebalo da se ispravno koristi u ratovima savez protiv saveza. U naredna dva ću pisati o combat order-u i adminovim turnirima/misijama. (članak je dosta dug pa koga mrzi sve da čita, ima na kraju sumirano šta je poenta)

Prvo, šta je determinacija (za one koji to ne znaju)? Determinacija (odlučnost) je bonus koji se javlja u dugo okupiranim regijama. On množi štetu svakog igrača koji se bori na strani države čija regija je okupirana ili se nalazi pod direktnim napadom ubrzo nakon uspešnog oslobodilačkog rata. Ovaj bonus raste sigmoidalno što se vidi na sledećem grafiku:



U prvih mesec dana determinacija narasta vrlo sporo i tada je najlakše držati neku regiju okupiranom. Posle toga bonus eksponencijalno raste u naredna 3 meseca, da bi posle isteka 4. meseca okupacije rast bio sve sporiji i sporiji a plato se dostiže kada determinacija dostigne vrednost od 6 odnosno nešto posle 7. meseca okupacije.

Determinacija opada mnogo brže nego što narasta što se vidi sa ovog grafika:



Već posle 6-14 dana (u zavisnosti od toga koliko je dugo regija pod okupacijom) ona se resetuje na nulu. U prevodu, mnogo se više isplati biti okupator nego onaj ko je okupiran 🙂

Determinacija se trenutno poništava ako oslobođena regija ubrzo nakon toga bude ponovo zauzeta od strane neke države u MPP bici. Takođe, poništava se i ako neka treća država preotme regiju sa determinacionim bonusom od države koja je okupator te regije.
Gde po meni savezi i države greše kada je u pitanju maksimalna efikasnost upotrebe ovog bonusa u svoju korist?

1. Pitanje eSrbije i determinacije - greške iz prošlosti

U istoriji eSrbije dešavalo se da imamo situacije poput sledeće koju ću opisati. Recimo, dešavalo se da Hrvatska u isto vreme ratuje sa nama i Slovencima. Mi stavimo NE zakon na Hrvate, a oni na Slovence i Slovenci na njih. Hrvati se bore jako i protiv Slovenaca i protiv nas. Nama bivaju podignuti ustanci u regijama koje nam povezuju bonuse a u njima je jako visok determinacioni koeficijent. Boreći se protiv Hrvata u MPP bici, mi shvatamo da je otpor prejak i da ćemo verovatno izgubiti borbu. Pri tome zanemarujemo da se Hrvati troše mnogo više nego mi da bi tu bitku dobili jer mi imamo em brojnost em NE bonus (šteta svakog igrača sa srpskim državljanstvom se množi sa 1.1) na svojoj strani. Dakle, na svakih 10 milijardi štete koju naprave naši igrači, mi dobijemo jednu milijardu štete ekstra. Iako znaju sve to, naši stratezi odlučuju da se brani 1 ili više ustanaka a da se MPP bitka prepusti Hrvatima !
E sad, gde smo mi tu grešili? Grešili smo u tome što smo igrali političarski po principu ,,bolje da pobedim makar nešto ma koliko to bilo beznačajno, čak i kontraproduktivno, nego da sve izgubim''. Tako smo dolazili u situaciju da branimo oslobodilačke ustanke (RW) u kojima je determinacija bila preko 1.2 umesto da maksimalno mučimo protivnika u direktnoj borbi gde imamo NE bonus! Zašto je ovo katastrofalna taktika?

Prvo, taj RW ako i odbranimo, već prekosutra će determinacija biti još veća pa ćemo ili još više ,,plivati uzvodno'' da bismo ponovo odbranili regiju ili ćemo je lako izgubiti ako protivnik koncentriše svoje snage tu.

Drugo, mi nismo udarali u bici gde MI imamo prednost nego u bici gde PROTIVNIK ima prednost! Praktično smo mučili sami sebe zarad jednog ili dva dana duže što ćemo držati neki bonus... Ne mogu dovoljno da istaknem koliko je ovo pogrešna taktika, a svako ko je nekada igrao Riziko zna da i minimalni bonus od dva tenkića je gledano iz perspektive onoga ko ga nema ogroman. Odnosno (da se vratim na eRep), umesto da ti za svakih 10 milijardi štete praviš jednu ekstra, ovde tvoj protivnik na svakih svojih 5 milijardi dobije jednu milijardu gratis.

Regije u kojima su podignuti oslobodilački ustanci, a u kojima je determinacija preko 1.2 u slučaju kada smo u isto vreme jako napadnuti na nekom drugom frontu moraju se prepustiti protivniku pa onda ponovo zauzeti kada se determinacija resetuje. Čuvanje regija sa ovolikim ili još većim koeficijentom determinacije je logično samo u slučajevima kada drugih bitnih borbi nemamo.

2. Pitanje saveza i determinacije - greške u prioritetima ratova

Juče mi je za oko zapao po jedan propust na obe strane. Prvo, Asteria nije branila Francusku od Poljske u ovoj bici:



Poznato je da je Poljska uz Kinu i verovatno Tursku jedna od tri najbogatije države eSveta. Da li onda treba posebno isticati koliko je važno za naš savez a i našu državu da nateramo Poljake da prže svoje štekove čokoladica, bustera, bombi i para za CO u svakoj bici gde oni moraju da ,,guraju uzbrdo'' tj. tuku protiv protivnika koji ima visoku determinaciju na svojoj strani? Za one koji ne znaju - CO se plaća samo za štetu koju napravi igrač PRE nego što ta šteta bude pomnožena sa koeficijentom determinacije. To u praksi znači, da za svaki naš dinar izdvojen za CO Poljaci moraju da izdvoje svojih 1.41 (govorim o Fr bici). Ili ako baratamo sa malo većim brojevima, onda za svakih naših 100.000 cc potrošenih na CO, Poljaci moraju da potroše svojih 141.000. Dobili ili izgubili ovakvu kampanju jedno je sigurno - Poljaci bi potrošili mnogo više para od nas/našeg saveza (osim ako odmah u startu odustanu od jake borbe).

Da ne bude da samo naš savez kritikujem, evo fejla i protivničkog bloka:



Dakle, u ovoj bici Sirius+Aurora imali su priliku da značajno ,,drejnuju'' naš savez jer je bilo jasno koliko je Crnoj Gori bilo važno da pobedi kako bi opstala u Indiji te da bi nesumnjivo imala veliku podršku saveznika pre svih Srbije. Tu je koeficijent bio još veći (čak 1.4😎 a država napadač značajno slabija od Poljske o kojoj sam pričao u prethodnom odeljku. Da su hteli, protivnici bi ovu bitku bez problema dobili. Zašto nisu, to je pitanje za njih. U svakom slučaju, meni je drago da je Crna Gora iskoristila ovaj propust protivnika, ali mi nije drago što mi nismo iskoristili propust Poljaka. Da je samo jedna takva bitka gde mi ne koristimo prednosti moglo bi se progledati kroz prste, ali bojim se da ih je prethodnih meseci bilo mnogo mnogo više, a kako stvari stoje, velikih propusta u globalnoj strategiji će biti i dalje...

Ove dve situacije (sa nebranjenjem Francuske i Indije) bih mogao da uporedim sa tim kao kada biste igrali partiju šaha i dali protivniku tri pešaka fore, topa, skakača i lovca. Ako igrate protiv nekog ko nema pojma šta radi, imaćete šanse da pobedite. Ako igrate protiv velemajstora, verovatno nećete izdržati duže od 10-tak poteza i već ćete biti u bezizlaznoj situaciji.

,,The opportunity to secure ourselves against defeat lies in our own hands, but the opportunity of defeating the enemy is provided by the enemy himself.''

Što se eRepublika tiče, ova izjava bila je primenljiva na V1 verziju (zbog bolnica, defanzivnih sistema i nepostojanja ofanzivnih MPP-ova) i V2 verziju (ako se uštekate na mapi tamo gde vaša jedinica ima defanzivni bonus od +20% ili ste u oblasti koju pokriva defanzivni sistem, imate mnogo veće šanse da pobedite u duelima). U V3 jedino što mi je palo na pamet, a da ima neke veze sa ovom izjavom, jeste pojam determinacije koja daje prednost onom ko se brani a otežava zadatak napadaču. Ona je sigurno jedan od faktora koji moramo mnogo bolje koristiti u budućnosti što na nivou naše države, što na nivou saveza (bar dok smo još uvek u njemu) i to ne uvek da bismo pobedili protivnika, nego mnogo češće da bismo ga prosto naterali da troši suludo mnogo para i štete da bi ostvario pobedu - ovo možda neće odmah dati rezultate, ali na duže staze protivnik će biti slomljen zbog prevelikih gubitaka i neće moći da pruži adekvatan otpor u nekoj od narednih bitaka.

Da sumiram (za one koje mrzi da čitaju sve), tri sam stvari stvari hteo da istaknem u ovom članku:

1. Kad imamo više neizvesnih ratova u isto vreme, treba udarati UVEK prvo u onima gde je bonus na našoj strani (bilo zbog natural enemy, bilo zbog determinacije) pa makar nam tu bitku bilo teže da dobijemo nego neki RW. U MPP bitkama ratuje savez protiv saveza, pravi se veća šteta pa treba i više para izdvojiti za combat order – zato su često naši stratezi birali da brane oslobodilačke ratove kao priliku da makar nešto pobede i zadrže bonuse 1 ili 2 dana duže. Ipak, ta njihova strategija se kao po pravilu završavala time da eSrbija na kraju bude skoro obrisana – upravo zato što su davali prioritet kratkotrajnim a ne dugoročnim pobedama odnosno nisu poštovali pravila o prioritetu bonusa na štetu i iscrpljivanju protivnika. Da, sad bi ovde mogao da se nađe neko da priča o VISA igračima i sl. i da tako pokuša da prikrije naše pogrešne taktike iz prošlosti, a da ni ne razmisli o tome da i novčanici tih igrača imaju neki limit do kog se može dogurati – dakle, nema opravdanja za nepoštovanje pravila o bonusima na štetu.

2. Bitke u kojima protivnik napada regije sa visokom determinacijom treba da su high priority za naš savez opet ne zato što nama nešto specijalno znači da 2-3 dana duže zadržimo slabog saveznika na mapi, nego zato što će osvajač morati da potroši mnogo više vojnih resursa nego branitelj što će okupatora oslabiti za neke buduće ratove koje ćemo možda baš mi voditi protiv istog tog agresora.

3. RW-ovi u kojima su determinacioni koeficijenti preko 1.2 su besmisleni za branjenje i naša država bi uvek trebala takve regije da vraća originalnom vlasniku i onda ih ponovo okupira nakon usvajanja NE zakona (ako je on u datom momentu slobodan).