27. март 1941. - Да се замислимо, али и да се поносимо

Day 2,683, 14:51 • Published in Serbia Indonesia • by Bodrexin Syrup

Још један буран датум из наше историје се примакао, још једна прилика да се делимо по ставовима у вези са њим и, неретко, да се око њега вређамо и препиремо.

За који трен биће 74. година од како су Српски Народ (занемарићу овде правопис из пијетета), Југословенска краљевска војска и британска обавештајна мрежа изазвали догађај од непорециве историјске важности не само за нас, већ и за Европу.

У току ноћи 26. на 27. март, група официра и њихових истомишљеника, добрим делом искрених родољуба, као и скупине родољуба/плаћеника организовала је брз и ефикасан војни пуч ради рушења легитимне владе која је само два дана раније, 25. марта у бечком дворцу Белведере, у подне потписала приступање Тројном пакту.



Реаговали су противећи се сарадњи са нацизмом који је годину и по дана сурово газио Европу, од Балтика до Средоземља и од Ламанша до Варшаве.

Сматрали су да су намесник Павле Карађорђевић и влада Цветковић-Мачек издали част не само српског народа, већ и целе слободарске екумене.

(Има ту и наслага других разлика, опозиционарске противности позицији, презирања Павла као књишког мољца који се "не разуме у политику и војску", те његовог покушаја да Југославију спаси давањем концесија Хрватима у лику никад ратификоване Бановине Хрватске, али да не дужим.)



Него...

Да прозборим коју мисао о ставу данашњем у наших људи о 25. и 27. марту.

Потписивање приступања погледајмо трезвено, јер само тако можемо да га разумемо, а да не губимо живце и време. Југославија је била окружена земљама које су све одреда хтеле неки део територије због чега је 1/3 буџета ишла на војску, а и то је било недовољно (Мађари Војводину и Међумурје, Бугари Македонију, Димитровград и Босилеград, Шиптари Косово и Метохију, део Македоније, Италија Приморје). Економски смо били слаби и зависили смо од Немачке и Италије које су чиниле велики део наше спољне трговине и девиза од којих је држава живела.

Британија није могла да нам помогне, а пре рата са Немачком није ни хтела. Француска још од Аристида Бријана није имала воље и снаге да брани Версајски поредак, а са Русима немамо комуникацију јер смо тек 1940. признали СССР.

Дакле, Краљевина није имала куд, па је и поред тога три године кнез Павле врдао да потпише Пакт, свестан да се залуду нада чуду из Енглеске.

Рибентропу су се Румуни жалили да Југославију Немачка третира као примадону која извољева и све јој се даје, а да су њих Немци ставили пред кратак избор: узми или те газимо.

Слично је стање данас: новчано зависимо од ЕУ, њених фондова и девиза које шаљу наши људи који тамо раде. Кина је далеко, а и небитни смо јој. Русија се још није подигла колико нама треба да буде јака, а између је кордон ЕУ земаља, па се свака власт данас налази у Павловој ситуацији (али не браним Вучића, да разјаснимо 🙂

ДАКЛЕ, ПАКТ СЕ ПОТПИСИВАО ЈЕР СЕ МОРАЛО, НЕ ЈЕР СЕ ХТЕЛО. НЕМА ТУ ИЗДАЈЕ БОГА, СРПСТВА И КОЈЕКАКВИХ ГОМОРСКИХ САГРЕШЕЊА. НИЈЕ ИМАО КО ДАН ПОМОГНЕ И ТО ЈЕ ТО.



А сад о 27. марту (Приметите три прста код човека у средини. Толико о Шешељевом наклапању да је Драшковић подметнуо усташки и нацистички поздрав)

Главни гениј акције обарања владе је био генерал Боривоје Мирковић. Он је након касније отишао у Енглеску, узео њихов пасош и тражио да га тамо сахране, а не у родном Ваљеву. Био је дакле на платном списку СОЕ.

Земљорадничка странка, која је обезбедила оружје за пуч такође је добијала потпору у новцу из Лондона, односно њен део, не сво чланство.

ИПАК... Ма колико иза организације пуча стајало енглеско кресиво, оно без српског спонтаног кремен камена, тј. воље не би могло да изазове масовне демонстрације током дана.

На улице нису изашли Енглези или Срби са фунтом у буђелару, већ Срби који нису хтели да шурују са Немцем који је САМО 23 ГОДИНЕ РАНИЈЕ УНИШТИО ЉУДСТВО, ЕКОНОМИЈУ И ПАНОРАМУ СРБИЈЕ ДО НЕПРЕПОЗНАТЉИВОСТИ.

Опет паралела: НАТО нас је бомбардовао пре 16 година и ми се тога сећамо и нећемо у ту организацију. Може сутра да Рус потплати некога да направи митинг и обори Вучића ако овај покрене неко приступање, али би сама народна воља постојала и без пара.



Знате, када је Черчил куртоазно рекао да је Југославија пронашла своју душу, био је у праву. Да, он је то рекао реда ради, али Срби заиста јесу пронашли не своју душу (имали су је), већ вољу. Вољу које данас нема, не за гласање за једног или другог политичара, већ вољу да не прљамо реку поред наше куће, да не подмећемо суседу, да радимо поштеније и марљивије, да учимо дете да брани слабог, а не да бежи кад види тучу, "да не би њега дирали".

Било је храбро изаћи тог дана на улицу и из грла запевати "Боље рат него пакт, боље гроб него роб". А било је и лудо јер је под Хитлера пала цела Европа, пале су Белгија, Холандија, Луксембург, Данска, Пољска, Чехословачка, пала је највећа конпнена сила Француска, а Британија је клецала.

Надали смо се да ће срце да победи Швабу, осокољени победом у Првом рату. Једино где смо погрешили је што смо веровали да смо Први светски рат ми преломили, сами од себе, тек тако. Ту је и корен нашег срљања у Други светски рат.

Међутим... Иако смо на несрећу крваво платили унитарну државу са Хрватима које је чувао Ватикан, иако су од усташа страдали многи наши сународници само зато што су били православни Срби, иако нас је ко зна колико пало од 1945. до педесетих због оданости кокарди уместо петокраци,

ТРЕБА ДА БУДЕМО ПОНОСНИ НА ДАН КАД СМО РЕКЛИ ДА НЕЋЕМО ЗА ЗЛОМ КОЈЕ ЈЕДНЕ ЈЕВРЕЈЕ ТРЕТИРА КАО СМЕЋЕ ЈЕР СУ ЈЕВРЕЈИ, ЈЕДНЕ ЦИГАНЕ ТРЕТИРА КО СМЕЋЕ ЈЕР СУ ЦИГАНИ, ЈЕДНЕ СЛОВЕНЕ ТРЕТИРА КАО СМЕЋЕ ЈЕР СУ СЛОВЕНИ.

Рекли смо не идеологији која је месијански веровала да је богом дана да друге ништи и треби када је свако други ћутао.

Волимо Србију јер је наша. Не јер је најбоља и најстарија јер ниједно од та два није тачно. Најстарији су црнци у Камеруну, док ко је најбољи знају само Аранђел и свети Петар, ако их горе (или доле) има. Волимо је јер је и 25. и 27. марта имала право и била у праву.

А и лепа је. Бре.



Ваш,

Змајевити.