ZEMLJA ČUDA

Day 2,754, 03:51 • Published in Serbia Serbia • by CHRISTIANE.F
ZEMLJA ČUDA


U svojoj mračnoj sobi odjednom začula je ključ, krenula je da broji.....tačno 78 koraka do njene sobe. U sobu je ušao mladić i rekao * pođi samnom doktor te očekuje *. Ćutke je ustala i mirno krenula za čuvarom, znala je šta je čeka. Odasvud čuli su se krici i jauci, ali nije obraćala pažnju navikla je na to. U sobu u koju su ušli bilo je na stotine instrumenata i raznih mašina za očitavanje moždanih talasa tj sve ono što navodno pomaže ljudima. Tako joj je bar objasnio doktor i zamolio da se mirno skine i legne. Nije imala šansu da to odbije a kamoli da pobegne.

“Zbog čega se ja ničega ne sećam samo ove bolnice još od malena?”
“ To je zbog tvoje bolesti mila!”- objasnio je ljubazno doktor...poljubio je i pomazio po glavi. “Hajde sada lezi i budi mirna i dobra devojčica”. Legla je na sto mada znala je da je čeka još užasa i šokova.
Kada se sve završilo sećala se opet sve manje , ali jednu stvar ništa nije moglo da izbriše. Doktor ima tu nečega neispričanog i bolnog.

Čuvar ju je vratio u sobu dok je ona još uvek drhtala od straha i od bola.....hodala je polako.


Kada su konačno stigli nije znala više šta oseća spokoj ili mržnju, možda čak i ljubav. Sela je na krevet. Očajnički je pokušavala da se priseti šta ima ona sa svim, tim pogotovo sa doktorom i zbog čega joj posvećuje toliko pažnje, nešto joj je promicalo kroz glavu nečega nije mogla da se seti. Pa nemoguće je da se seća samo ove ludnice i svog doktora.

Zaspala je izmučena šokovima i mislima o svemu. Znala je da odavde bekstva nema.

Sutradan vrata su se ponovo otključala... Ušao je sam on doktor i rekao “opet nismo bili dobri večeras. Opet smo vrištali i tražili pomoć! Pa nema potrebe mila moja za tim ja sam tu da te štitim, evo čak sam ti i lekove doneo da budemo sami samo nas dvoje u sobi.” Mrzela ga je iz dna duše ali osećala je ipak neku povezanost. Pala je u polu komu. Krenule su razne polu misli da joj lete kroz glavu, pa gde je njen otac..gde je njena majka ?

Kada je doktor izašao videla je da su vrata da li slučajno ili namerno ostala otključana. Izašla je iz sobe i opet čula iste krike i vapaje, počela je da trči Prolazila je kroz lavirint prostorija, na jednim vratima pisalo je * Arhiva *. Utrčala je unutra i brzo krenula da traži svoj dosije. Kada ga je pronašla u njemu nije pisalo ništa. Skamenila se kada je videla ime majke koja je preminula u istoj bolnici i ime oca ju je dovelo praktično do iskrenog ludila, bio je to njen dobri doktor......čovek koji se pravio da je voli čovek kioji ju je u isto vreme i mučio i lečio. Kada se setila njegovih dodira izletela je iz sobe i opet krenula da trči misleći u svom tom ludilu da će pronaći vrata. Međutim već nakon dva tri koraka čekao je doktor sa obezbeđenjem Nje bežala nije se branila, samo je pitala: “Zašto tata ?” “Dete moje, tvoja majka je bila veoma bolesna i kada si ti došla na svet potrudio sam se da i ti ne poludiš!”
- “A zar nisi mislio da neću poludeti od dodira i poljubaca svoga oca.... Tvojih laži kako si mogao sve to da uradiš rođenom detetu?” “ Izvini mila moja nisam mogao da se uzdržim kako si rasla bila si sve lepša i lepša. Lepša nego majka, nisam mogao a da te ne mazim, a lekovi i ostalo bili su samo prevencija da ostaneš moja zauvek!” Počela je mahnito da vrišti i trči trči kroz hodnik ali brzo su je savladali. Tada je prišao doktor i rekao “Dajte joj više puta elektro šokove i lekove za spavanje i smirenje na svaka dva sata..ponavljajte to sve dok joj skroz ne izbrišete pamćenje.”

O velike tuge o velike žalosti,sutra se u sobi probudila devojka bez sećanja, devojka bez imena devojka večno osuđena na ovaj mrak. I dalje je bila lepa ali samo praznina je ostala u tim toplim očima....dok je ponavljala samo jednu reč “tata.”



Kada je ušao doktor samo je nežno upitao, * pa čemu te suze mala moja kada je ceo jedan život pred nama ? *







Voli vas vaša,

Chriss.f