[Ratnici eSrbije] Sarajevska Plava ostriga

Day 2,744, 01:05 • Published in Serbia Serbia • by steppenwolf.

Na Jahorini je bilo izuzetno toplo. Da su neke druge prilike bile u pitanju, sasvim sigurno je da bi ovo vreme bilo idealno za sunčanje i ispijanje nekog koktela, ali ovoj četi vojnika to svakako nije bilo u planu. Predvođeni Lothronom Juniorom, gerila odred Ratnika je došao na rub Sarajeva, grada u čijem se najtamnijim budžacima krio Pop Đujić.



Ratnici su između sebe vodili bučnu raspravu:

Ljudi, kakvi bre sarajevski ćevapi jeste vi normalni? Kod Cice u Beogradu prste da poližeš - objašnjavao je okupljenima Kasapin Britvic, mesar iz Silbaša. Kao takav imao je ugled u jedinici kada su se raspravljala pitanje mesnih prerađevina.

Ljudi, ja moram da svratim na ćevape kod Meha u Sarajevu. Prošli put sam hteo da kupim čitavu radnju sa sve onom zgodnom konobaricom Zumretom - balavio je Narkomen Drogić

Da, da, znam. Ti si tu uvek oko žena - kritikovao ga je Kulijana Terokolić.

Uvek… Znaš me za toliko - reče Narkomen šmekerski.

Lothron je sve vreme situaciju u gradu posmatrao kroz dvogled. Njegovo ledeno lice ničim nije odavalo da je poveo jedinicu na gotovo samoubilačku misiju, a koja je opterećena sarajevskim ćevapima. Mada, razumeo ih je. I on je bio gladan.

U tom času na ulici se pojavila zanimljiva spodoba. U velikom kožnom mantilu koji nije pasovao njegovoj veličini, sa ogromnim crnim šeširom na glavi, sa pijace je koračao jedan postariji gospodin. Ničim on ne bi privukao pažnju naše omalene čete da u jednoj ruci nije nosio neobično mnogo luka za jednu prosečnu porodicu, dok je iz druge pocepane kese na dnu izvirivalo svinjsko uvo. Stvar je bila jasna. On je nosio Popu njegovo omiljeno jelo.

-Sergej.. - pozvao je Lothron svog istaknutog izviđača.

-Izvolite gospodine - odazvao se iste sekunde.

-Vidiš li onog čiču? Moramo da saznamo gde je krenuo, i kome nosi onu hranu.
Mislim da je krenuo kod naše ptičice.

-Razumem. Isteraćemo je noćas iz gnezda komandante.

Elitni gerila odred Ratnika je ćutao. Nebo je bilo vedro kao staklo. Zujanje vetra odjekivalo je planinom, dok je sunce lagano zalazilo za grad. Svetiljke su se polako palile, a ezan sa džamije je najavljivao iftar. Mesec Ramazana je bio u toku.

Sergej se uskoro pojavio među svojima.

-Referiši vojniče. Da li si mu otkrio jazbinu?

-Jesam komandante. Pop Đujić trenutno boravi u bordelu poznatijem kao Plava ostriga

-Plava ostriga? Pa zar to nije onaj… Bordel?
-Da komandante. Tamo su oni malo moderniji muškarci. A vlasnik je McMOOX.



Nad Sarajevom je konačno pala noć. Naglo je zahladnelo. A srca naše gerile je obuzela neka nova zebnja, od pretnje koju nikako nisu očekivali.