Join the new world

Zalaskom sunca počeo je biblijski praznik "Dan očišćenja" (Yom Kippur),svima koji slave ovaj praznik želim bogougodan post i molitvu.




Dan koji se u Izraelu obeležava sa najviše
strahopoštovanja, poznat kao Jom kipur ili “Dan
očišćenja”, jeste sveprisutna tema koja se pro -
vlači kroz biblijski tekst. Tri i po hiljade godina na -
kon svog božanskog uspostavljanja, Dan očišće -
nja još uvek ima veliki uticaj na kulturu i način
života u Izraelu. Ali je od veće važnosti da Dan
očišćenja nudi potrebnu pozadinu za razumeva -
nje veličine Mesijine žrtve za greh i sigurnosti
Božjeg naroda danas.

Značenje Dana očišćenja. “Dan očišćenja”
je prevod jevrejskog termina Jom kipur. Za mno -
ge, međutim, reč “očišćenje” je nejasno, i baca
malo svetla na značenje praznika. Reč kipur je od
jevrejske reči kafar što znači “pokriti”. Dakle, reč
“očišćenje” jednostavno znači pokrivanje.
Na Dan očišćenja se vršilo očišćenje (pokriva -
nje) greha iz predhodne godine. Očišćenje ili po -
krivanje obavljalo se pomoću krvne žrtve nevine
životinje. Gospod je zapovedio: “Jer je duša telu
u krvi, a ja sam vam je odredio za oltar da se
čiste duše vaše, jer je krv što dušu očišćava” (3.
Mojsijeva 17,11).

Vreme Dana očišćenja. Dan očišćenja, biblijski
šesti, božanski uspostavljen, sveti dan, odvija
se u jesen. Prema biblijskom kalendaru, on pa -
da 10. Tišrija, sedmog biblijskog meseca, koji
gru bo odgovara septembru ili oktobru. On se pro -
slavljao između dva druga velika biblijska praznika:
Praznika truba (poznatom danas kao Roš ha -
šana ), koji se odvija 1. Tišrija, i Praznika senica,
koji počinje 15. Tišrija.

Važnost Dana očišćenja. Dan očišćenja je
najsvečaniji dan u godini za narod Izraela. On je
bio često označavan kao “Dan”. Dan očišćenja je
bio određen od strane Gospoda kao dan u kojem
“ćete mučiti duše svoje” (3. Mojsijeva 23,27.32).
Prema definiciji, to je shvaćeno da znači “postiti”
(Jezdra 8,21). To je bio dan posvećen postu i po -
ka janju za grehe tokom prošle godine. Dan očiš -
ćenja nije bio jedini post u judaizmu, ali je bio je - dini post uspostavljen u Bibliji. Izrailjac koji bi
pro pustio da posveti sebe postu i pokajanju na
Dan očišćenja bio je “istrebljen iz naroda svojega”
(3. Mojsijeva 23,29). Dan očišćenja je takođe bio
dan zabrane za bilo koji oblik posla. Oni koji su
takođe odbili da to poštuju bili su osuđeni na smrt
(3. Mojsijeva 23,30).
Dan očišćenja je takođe bio veoma svečan
dan za sveštenstvo u Izrailju. Jedino tog naročitog
dana u godini bilo je dopušteno prvo sveš te -
niku da uđe u Svetinju nad svetinjama u Hramu i
dođe u prisustvo Božje slave. Da bi to učinio,
prvo sveštenik je trebalo da obuče sveto odelo
izat kano od belog lana, umesto svog normalno
obojenog odela obloženim sa zlatnim grudnim
oklopom. Svoje laneno odelo je nosio samo tog
da na i nikada više.
Svečanost Dana očišćenja je dalje bila na -
glašena povećanjem broja životinjskih žrtvi. Osim
regularne, svakodnevne žrtve paljenice sa svojim
prinosima od žitarica i grožđanog soka, bile su
pri nošene dodatne žrtve paljenice. Te dodatne žr -
tve su uključivale tele, ovna i sedam jaganjaca za
narod, i ovna za sveštenstvo (4. Mojsijeva 29,7-
11).

Buduće ispunjenje
Kao i ostali jesenji praznici, Dan očišćenja
pro ročki ukazuje na buduću aktivnost Mesije ve -
zano za Izrael. Ti događaji će se desiti na kraju
istorije kada Mesija bude došao da uspostavi svoj
presto.

Zaključak
Godinu za godinom, zvuk ovnujskog roga po -
ziva Izrailj na pokajanje, iako danas nema očiš -
ćenja. Ne postoje krvne žrtve, nema hrama, ne -
ma sveštenstva, i nema ispunjavanja levitskih re -
gulativa.
U grudima mnogih ljudi postoji želja za pra -
vim pokajanjem pred Bogom. Ali ono se nikada
ne će postići kroz ljudsku tradiciju. Ono može doći
jedino kroz prihvatanje velike žrtve Isusa Hrista,
Jagnjeta Božjeg.
Tekst Starog zaveta nam kaže da je Bog obez -
bedio da Mesija bude Njegov “prinos za greh”
(Isaija 53,10). On je danas jedina žrtva za greh.
Ako se Njegova žrtva odbaci, ostaje samo jedna
jedina tragična alternativa: ljudi moraju podneti
kaznu za svoje vlastite grehe. Ta kazna je smrt i
večno odvajanje od Boga (Isaija 59,2; Rimljanima
6,23). Ali onima koji ga prihvate, On kaže: “I gre -
ha njihovih više neću pominjati” (Jeremija 31,34).