Join the new world

Јубиларни, десети чланак у овом мандату одлучили смо да оставимо за једну од најважнијих акција коју смо желели да видимо током овог месеца. Као што смо већ рекли, ради се о пилот-пројекту, па нам је циљ да видимо како би наше замисли могле да изгледају у пракси, шта је потребно побољшати или другачије организовати. Жеља нам је да се с овим видом подршке настави у неколико мандата, како бисмо подстакли што је могуће више оних који имају барем нешто новинарског талента да пишу, објављују и улажу време у побољшање изгледа чланка. Нисмо желели да награде буду високе. Пет голда се добија за ММ медаљу - исто толико добијају писци најбољих чланака међу пријављенима. Но, могућности да аутори најбољих чланака добију додатну подршку, тиме нису исцрпљене. О томе ипак нешто касније. Што се нас тиче, схватили смо да дужина чланка има одређене границе. Није нам намера била да поставимо рекорд у броју објављиваних чланака у месецу (па још фебруару, најкраћем) - количина материјала коју смо спремили просто је била толика да није могла да стане у претходни чланак. У овом чланку осим битних информација о конкурсу, објавили смо и најсвежије издање "Антићевих језичких недоумица".



Није све било како смо замислили. Пре свега, непосредна опасност у којој се еСрбија налазила у великој мери је утицала на тип чланака који су објављивани. Мало ко се усудио да се бави ратним анализама. Чланака из области економије скоро да није ни било. Чак је и у категорији “Забава и књижевност” било мање чланака него што смо навикли. Међу пријављеним чланцима је један који је писао странац, један страначки и један државни. Будући да је пријављивање у потпуности слободно и да је било ко могао да пријави ове чланке, морали смо да донесемо одлуку како ћемо према њима да се односимо.


Ванредно стање значило је и мањи број приспелих пријава него што смо очекивали. У избор је ушло 24 текста. Одлука је донесена гласањем по категоријама, где је за прво место додељивано 3, за друго 2 и за треће 1 поен. Сабирањем поена дошло се до коначних резултата. Сваки члан могао је да одлучи да не одреди по три чланка у свакој категорији, као и да, у случају да ни један чланак не задовољава критеријуме, одлучи да не гласа. Жири у саставу raziel_blaze, antic dragan, Bogohulja, varvar 11 и oj svijetla 11 изабрао је укупно 7 чланака за награду. Потврде о исплати награда објавили смо испод. Један члан жирија је одлучио да не гласа, јер је сматрао да је квалитет приспелих предлога лошији него што би требало. Четири члана жирија своје гласове поделили су на следећи начин:



Заседање жирија


У категорији “економских” чланака био је пријављен само један, а жири је одлучио да овај чланак заслужује да буде награђен. Награду од 5 голда добио је следећи чланак:


http://www.erepublik.com/en/article/-dan-2-651-izdanje-za-dan-feb-22-2015-pravila-kori-enja-2499722/1/20 који је написао StarLordNS.



У делу који се тиче ратне анализе, жири је морао да донесе једну одлуку која би могла да изгледа неуобичајено. Као најбољи чланак оцењен је онај објављен у новинама Министарства одбране. Донета је одлука да се писац награди (има 402 претплатника), но награда ће бити исплаћена из приватних средстава. Жири је сматрао да је ово заиста био најбољи чланак међу пријављенима у овој категорији, па се надамо да ће награда бити подстицај аутору да настави да објављује и када више не буде писао за Државу.

Чланак о ком је реч: http://www.erepublik.com/sr/article/-m-1-2499257/1/20 па ће аутор Pierrotmon добити награду од 5 голда.

Два чланка су освојила друго место (подједнак број гласова), чиме су њихови аутори “зарадили” по три голда.

http://www.erepublik.com/en/article/doprinos-crvenih-beretki-2501614/1/20 аутора simke073
као и текст мађарског амбасадора, који је такође био међу пријављенима:
http://www.erepublik.com/en/article/embassy-of-hungary-great-victory-of-today-en-sr-hu-2501617/1/20



Највише “гужве” било је међу чланцима из области забаве и књижевности, иако је и у овој категорији био приметан ефекат ситуације у којој се еСрбија налазила претходних дана. Пет голда припало је играчу Vojo Delija за чланак о другом српском устанку: http://www.erepublik.com/en/article/-1344-2501607/1/20

Друго место и три голда припало је играчици ePionirka за чланак: http://www.erepublik.com/en/article/vlastoljublje-2501858/1/20

Треће место деле два чланка:
http://www.erepublik.com/sr/article/statistika-koliko-nas-igra--2500051/1/20 који је потписао Nilson96 и чланак http://www.erepublik.com/en/article/bitka-za-esrbiju-2501776/1/20 играча Andrija231

еСрбија ће овом приликом наградити ауторе укупно 21 голдом, док ће 5 голда бити исплаћено из приватних извора. Осим тога, у разговору са једним играчем дошли смо на идеју да предложимо формирање приватног клуба донатора за награде, који ће моћи да одлучи на основу својих мерила и критеријума да ли ће и у којој висини награђивати чланке који освоје награде на државним конкурсима. Висина награда које додељује држава одређена је тиме што смо желели да избегнемо да због “великог новца у игри” постоје притисци на чланове жирија. Клуб би могао да додатном подршком “повећа улоге” за оне који објављују, додатно их мотивише, али исто тако учини да се високе награде не добијају само одлуком Државних структура. Осим државне комисије, аутори би морали да убеде и чланове клуба у квалитет свога рада, независно од државног жирија, чиме би се играчи мотивисали да више улажу у квалитет, када се пријављују на конкурс.



Слике исплата награда биће објављене у изменама овог чланка.




Неколико чланака заслужује посебну похвалу, иако се нису нашли међу награђенима. Чланак http://www.erepublik.com/en/article/-1344-2499696/1/20 који садржи интересантну анализу исплативости улагања у производњу кућа објавила је једна политичка странка. Текст је добро написан, графички је одлично урађен, па се надамо да ће користити и другим играчима као добар пример. Још један чланак није могао да се нађе у избору због броја претплата (а и не ради се о младом новинару већ јако дуго): http://www.erepublik.com/en/article/diktatori-i-ostali-2501362/1/20 .

Вредан похвале је и текст: http://www.erepublik.com/en/article/-iii-latinica-velika-akcija--2501649/1/20
Играч Лорд Дух је пријавио неколико чланака, од који већина нажалост није објављена у конкурсом предвиђеном року. Похваљујемо га за показани ентузијазам да учествује у нашем надметању и позивамо га да за нијансу побољша изглед својих чланака, како би на тај начин привукао додатну пажњу чланова жирија у следећем сазиву. Такође, позивамо све оне који планирају да напишу нови чланак, да га пријаве на нови конкурс и укључе се у трку за награде.



Право учешћа на новом конкурсу имају сви чланци који су објављени између недеље 1. марта у 00:00 (2658. дан) по Ерепублик времену и недеље 8. марта 00:00 по Ерепублик времену. Подигли смо границу за број претплата (субова), па је она овога пута 1300, како су нам сугерисали поједини играчи. Није нам циљ да награђујемо чланке који својим квалитетом неће послужити као, бирократским језиком речено, "примери добре праксе". Укључивањем и нешто искуснијих новинара, надамо се да ће се то променити, јер ћемо уз објављивање победничких чланака "рекламирати" и неке од трикова који помажу да чланак изгледа боље и привуче више пажње. На крају крајева, читавог месеца смо уз редовне задатке Министарства објављивали и савете како да се побољша изглед чланака, дође до више читалаца и слично. Категорије остају исте - ратна анализа, економија, забава и књижевност. Чланци објављени у другим категоријама могу да буду пријављени као једна од ове три (то се пре свега односи на категорију “Први кораци у Ерепублику”), према нахођењу особе која пријављује. Подсећамо да било ко може да пријави чланак (не нужно сам аутор) преко следеће анкете.


– Могу да учествују само играчи који имају мање од 1300 претплатника (субова);
– При оцењивању чланака гледаће се правопис, садржај и графички дизајн, а чланке ће оцењивати петочлана комисија;
– Сваке недеље биће изабрано по три чланка из сваке категорије.
– За ову седмицу, право учешћа имају чланци објављени од недеље 1. марта у 00:00 до недеље 8. марта у 00:00 по Ерепублик времену. Сваке недеље биће изабрано по три чланка из сваке категорије.

Награде:
1. место – 5 златника
2. место – 3 златника
3. место – 1 златник











Будућност конкурса:

Од самог почетка наишли смо на велику подршку за овакву идеју. Но, у самој реализацији приметили смо да је потребно агресивније рекламирати конкурс, како би што је могуће више људи знало да може да пријави чланак за који сматрају да вреди. Надамо се да тиме подстичемо све играче да уложе нешто више времена у квалитетнији чланак, макар он служио за пуко испуњавање мисије. Да би ова идеја успела, биће потребно да се спроводи у неколико мандата, како би се усталила пракса да се млађи играчи пријављују на конкурс, у нади да за тај труди могу да добију и неку награду у новцу. Када се већ буду "навукли" на новинарски модул, никакво награђивање им више неће бити потребно да би написали добар чланак. Уколико се наредни сазив Министарства информисања одлучи да не настави овај конкурс, награде за тренутни конкурс ћемо поделити из приватних извора. Исто тако, наредни сазив може да постави жири у другачијем саставу, као и да промени пропозиције конкурса. Оно што је важно, јесте да ова идеја настави да се спроводи, јер ова игра не би била то што јесте, да није добрих новинара.
Сматрамо да би оснивање некаквог клуба за подршку младим новинарима заснованог на доброј вољи играча који имају жељу да део својих средстава донирају перспективним новинарима као награду за труд, могло да да још више ветра у леђа најталентованијим ауторима. Но, о томе ћемо више неком следећом приликом.



Листа потврда о исплати награда:


Економија

1. место StarLordNS 5 голда

http://prntscr.com/6cjz7m
http://prntscr.com/6ck19v

Ратна анализа:

1. место Pierrotmon 5 голда (приватни извори)
http://prntscr.com/6ck3lf

2. место Simke 073 3 голда
http://prntscr.com/6ck4t7

2. место sybillak 3 голда
http://prntscr.com/6ck6xm


Забава и књижевност:

1. место Vojo Delija 5 голда
http://prntscr.com/6ck7z5

2. место ePionirka 3 голда
http://prntscr.com/6ck94w

3. место Nilson96 1 голд
http://prntscr.com/6ckae5

3. место Andrija231 1 голд
http://prntscr.com/6ckd3s

УКУПНО ИСПЛАЋЕНО ГОЛДА - еСрбија: 21; приватни извори 5





АНТИЋЕВЕ ЈЕЗИЧКЕ НЕДОУМИЦЕ

Једна од функција језика јесте да омогући јасну и несметану комуникацију међу говорницима. Међутим, немогуће је у потпуности избећи неспоразуме до којих може доћи током разговора. До тих неспоразума долази због неразумевања саговорника, а оно је у већини случаја засновано на проблему семантике, па се овакве појаве означавају као семантичке грешке.

Семантика је наука која проучава значења речи. Уопште узевши, она није егзактна наука, и за избор речи у обичном говору и писању не постоје онако чврсти критеријуми као у појединим стручним терминологијама, али тамо где критеријума има, аљкавост и магловитост у изражавању не могу се правдати.

Санкционисати, према досад важећој дефиницији у речницима, значи озаконити, одобрити, потврдити; у последње време готово га свакодневно срећемо у смислу казнити. Грешка је лако разумљива с обзиром на именицу санкција (казнена мера), али се очигледно не може прихватити да један глагол има два супротна значења; данас кад неки новинар напише: Такви поступци морају се санкционисати, више нисмо начисто да ли он те поступке брани или напада.

У цртаним филмовима, стриповима, бајкама редовно срећемо личности које се краљу или краљици обраћају са Ваше височанство. Височанство (или висост) титула је принчева или принцеза, док се владару каже величанство; иста разлика постоји и у другим језицима.

Толерантан у смислу који се може толерисати (толерантно повећање, толерантан проценат сумпор-диоксида и сл.) заиста се не може толерисати. Толерантан (тј. трпељив, разуман) може бити само човек, а у овим примерима требало је рећи прихватљив, подношљив, допуштен и слично. Иста врста грешке јавља се и с домаћим изразом занемарујући уместо занемарљив.

Споменимо још и пример монтажери у раковичкој Индустрији мотора; монтажер је човек који се бави филмском или телевизијском монтажом, а радник који монтира машине, електричне и друге уређаје одувек се звао монтер. Затим, осећај је телесан (нпр. осећај хладноће, чулни осећаји) а осећање душевно (осећање раздраганости, моја осећања према теби).

Снајпер, енглеска реч која означава извежбаног стрелца, код нас је у војном речнику проширена у снајпериста (по аналогији с другим војним специјалностима као тенкиста, везиста и сл., али неоправдано: помислимо како би звучало фармериста или спикериста); одатле је, опет, произишла погрешна употреба речи снајпер за оружје, које се једино може назвати снајперска пушка.

Цифра (бројка) није исто што и број, и није добро употребљавати је уместо те речи (нпр. астрономске цифре, бројке са шест нула). Алтернатива је један од два могућа избора, па нема смисла говорити о трећој алтернативи, указала се још једна алтернатива, друге алтернативе немамо и слично; у таквим склоповима може се рећи излаз, избор, моrућност или решење. Декада је код нас раздобље од десет дана; није оправдано употребљавати је у значељу десет година (према енглеском decade), јер за то имамо недвосмислен израз деценија.





Различити су начини борбе за очување и промоцију језика. Занимљив пример који нам долази из стране филологије јесте избор за реч године. Таква појава већ се одомаћила у оквиру енглеског и руског говорног подручја. Наиме, ради се о избору најбоље нове речи, а критеријуми које реч мора задовољити да би ушла у ужи избор су распрострањеност и продуктивност, тј. њена способност да гради нове речи и њихове облике.

Оксфордски речник за најбољу реч 2014. године прогласио је реч vape, а означавала би дим који производи електрична цигарета, као и његов удисај и издисај приликом конзумације. Колико је ова реч продуктивна говори и масовно отварање локала првенствено намењених онима који користе електричне цигарете, а именовани су изразом Vape Cafe.

Сличан избор организују и лексикографи који раде на Колинсовом речнику енглеској језика. Они су за најбољу реч протекле године прогласили photobomb, што означава појаву да се приликом фотографисања у кадру, случајно или намерно, нађе још нека особа, а без жеље оног који се фотографише. Ова појава посебно је постала популарна након што је краљица Елизабета упала у кадар девојкама које су се фотографисале на некој спортској манифестацији.

Слично се такмичење организује и у Русији, а реч која је проглашена најбољом у 2014. години је крымнаш која у себи носи поруку Крим је наш. Ова реч данас се масовно користи најчешће као поздрав; такође, кримнаш је и особа која подржава одвајање Крима од Украјине.

У занимљивој су се ситуацији нашли Хрвати, када су одлучили да преведу са енглеског реч selfie, која је проглашена речју године енглеског говорног подручја за 2013. Спровели су истраживање међу студентима и дошли до закључка да су адекватне замене: себић, особњача, самић. У званичнијем говору препоручују решење самослика.

До пре неколико година организовали су и Хрвати конкурс за најбоље прилагођену страну реч хрватскоме језику, а победничким речима проглашаване су: успорник (лежећи полицајац), наплатница (наплатна кућица), проширница (стент), испразница (флоскула), затипак (типфелер). Посебно се истакла и реч додирник (touch screen).

Било је покушаја да се сличан конкурс организује и код нас. Једна политичка партија спровела га је у Новоме Саду, а са идејом да се пронађе српска верзија речи дигитализација. Победила је реч – убројчавање.



Овога пута препоручујемо вам да погледате кратак прилог о повезаности акцента са значењем речи, а сама тема обрађена је на основу честих грешака које правимо у говору.



Уз помоћ језичких приручника покушаћемо вам одговорити на сваку недоумицу коју имате у вези са нашим језиком. Јавите се у коментарима да разрешимо нејасноће! 🙂



До одјавног чланка! о7

за разглас:

░▀▄░░▄▀
▄▄▄██▄▄▄▄▄
█▒░МИ░▒█▀█
█ чланак ➓█▀█
█▄▄▄▄▄▄███═http://tinyurl.com/qyazdzw