СРПСКА СРАМОТА - Колубарска битка

Day 2,561, 17:28 • Published in Serbia France • by RudarCZV

Свега смо се нагледали у овој нашој јадној земљи, када смо мислили да не може ниже,падали би још много дубље, јер, у муљу се најбоље муља.

Пре десетак дана, тачније 16. новембра 2014. године, навршило се 100 година од почетка Колубарске битке, једне од најславнијих победа српске војске у Првом светском рату, а и у целокупној нам националној историји. Та стогидишњица је требало да буде прави дан када ћемо се подсетити блиставих тренутака наше прошлости, када смо били мали али ВЕЛИКИ, када смо имали своје достојанство, свој образ, када смо бранили ЧАСТ драге нам Отаџбине. Имали смо тада једног Војводу, правог, једног Живојина, од кога се и данас свуда у Свету учи вештина ратовања, који је крај хладне воде Колубаре стао раме уз раме Немањићима, Обилићу, цару Лазару, Карађорђу...

Данас, сто година касније, опет је у центру збивања, и та Колубара, и неки нови Војвода(тако га бар зову) и опет нас води неки велики вођа (тако кажу, а ја не верујем)...
Е, ту је моји Срби туга и срамота...

***

Читам новине ових дана, ове наше "еминентне", водеће медије. Тог дана, 16. новембра, писаше о Војводи, баш онако нашироко, са великим сликама и болдованим, крупним насловима. Ал' само, то не беше велики српски Војвода Живојин Мишић, који сто лета раније показа Швабама (тј. Аустроугарима, дакле Швабама) ко су и шта су ти инатни, луди Срби и како се Отаџбина брани. Ни реч, или тек по који редак у неком ћошету новинског листа би резервисан, тек да помене ту Колубарску битку, да она беше ето баш на данашњи дан пре сто година... Помислих, и онако за себе, ко да се новинама обраћам, рекох:"Па мајку му, ко да вам је неко забранио, Боже не дај, да нас подсетите мало шта то беше покрај Колубаре тог новембра четрнаесте, ко да ћутимо о томе, ко да нас је срамота да то поменемо, не стидимо ли се ваљда својих дивних успеха!?".
Стиде се нечег наши властодршци, стиде се...
А стиде се баш те Колубарске битке, стиде се пред Швабама, црвене на помен Живојина Мишића, јер ових дана поклањају оно за шта се Војвода борио.
Да, драги Срби, ПОКЛАЊАЈУ наше вође нашу Колубару Швабама, да Шваба копа наш угаљ и да га онда нама прода. И ето, ту је разлика у нама од пре сто година и нама данас, оно што смо тада одбранили, ми победници данас поклањамо пораженом, изгубило се оно што нас красило, видели душмани па искористили... Док се испод жита поклања највећи српски произвођач угља, изнад жита испливао кукољ и забавља поводљиву масу, и ништа не слути на добро, и ништа се променити неће. Друшто нам је труло, систем је пукао, нема зрака светлости у овој тами, нема руке спаса, нема појединца који ће стати испред свих и повести нас на пут из овог лудила на неко боље место, у неки комфорнији запећек, који ће нас сакрити од ураганских ветрова људске злобе.

И тако, остаје да чекамо неког спремног да наш мач понесе,неког новог српског Војводу, овај хашки "Прелазак Р у В" је шарена лажа, схвати Србине!