Увод и још по нешто

Day 621, 14:59 • Published in Serbia Serbia • by Vojvoda Prijezda

Поштовани читаоци,

прошло је око 160 дана од мог еРођења и одлучио сам да се бацим у новинарске воде. У тих 160 дана сам стекао одређена, не баш увек пријатна искуства. Чекао сам доста дуго са отварањем новина јер сам желео да стекнем довољно знања о еРепублици и искуства у игрању, да моје новине не би завршиле у нечијим кантама за ђубре.



Можда се неко пита зашто баш Новине еСербске и ко је онај господин на слици. Новине Сербске су биле прве српске новине. Њих је у Бечу, пошто Србија тада није имала штампарију, штампао Димитрије Давидивић. Господин са слике је Едмунд Берк. Едмунд Берк се сматра теоријским утемељитељем конзервативне идеологије. Иако је био Вигивац, његово дело Размишљања о француској револуцији представља основно полазиште при проучавању теорије конзервативизма.

Да се вратимо сада на еРепублику. За свог еЖивота сам свашта прошао, гледао сам како БорКан постаје први председник еСрбије, како губимо већину у Конгресу, како губимо територије. Био сам и избеглица у еИндонезији, видео како се тамо лепо зарађује. Вратио сам се у еСрбију, са жељом да помогнем њено ослобођење. Данас је еСрбија слободна, привреда се развија у добром смеру, а ја сам већ други мандат конгресмен.

Мој први мандат у Конгресу еСрбије протекао је у знаку коалиције ''Слога''. Ова коалиција је, шта год сад неко мислио о њој допринела ономе због чега је основана. Вратили смо конгрес еСрбије еСрбима, а успели смо и да преузмемо Конгрес еХрватске. Коалиција се на пола мандата распала, што и није чудо јер је испунила своју сврху.

Други мандат у Конгресу еСрбије почео је пре неколико дана. У овом другом мандату ствари много теже функционишу. Прво неколико дана није могла да се сазове седница Конгреса. Некоме није радио нет, неко није знао да има право да је закаже. Тих дана су на мој рачун ишле оптужбе да, као потпредседник конгреса из прошлог мандата не желим да сазовем нову седницу. Те оптужбе су престале, тек када су схватили да сам у праву и да заиста нисам одговоран за не сазивање конгреса. Поједини конгресмени су у том периоду давали себи за право да позивају посланике на некакве назови седнице. Нисам желео да у томе учествујем, јер мислим да, иако је ово све игра, нека правила игре морају да се поштују. Конгрес се на крају ипак састао и изабрао председника и потпредседника.

Међутим, начин избора потпредседника није био за хваљење. Кандидату за којег се каже да је изабран, фалио је један глас. Од 22 присутна конгресмена за њега је гласало 11. Ко је макар прошао поред правног факултета зна да проста већина од 22 износи 12. Али нема везе, један глас мање више - кажу они. Опет кажу то је само игра. И фудбал је игра, па није исто да ли је резултат 1-0 или 0-0.

За вечерас је опет била заказана седница Конгреса. Овог пута Конгрес није могао да се састане јер није било довољно конгресмена присутно. Ко је за то одговоран, на вама је да процените. Морате само да знате је за кворум потребан 21 конгресмен, а странка СеС је освојила 16 места у Конгресу. Да ли је тим конгресменима једино битно да закаче нову медаљу на свој профил и узму тих 5 златника, ја не знам. Знам једино да, највише због њих, Конгрес не функционише. На СеС је, као највећој странци, највећа одговорност за функционисање Конгреса. Остале странке сигурно не глуме рл опозицију и помажу да се кворум сакупи, међутим без много ангажованијег СеС, то на жалост сада није могуће.

До следећег читања,
Војвода Пријезда