Страхињић - спољна политика и војни програм + ЕДИТ (састав Владе)

Day 2,356, 02:16 • Published in Serbia Serbia • by Strahinjic II
ЕДИТ: састав Владе

Поздрав.

Као што сам најавио у претходном чланку, следи објава програма који ћу практиковати уколико постанем председник државе. У овом чланку ћу објавити програм за министарства спољних послова, одбране и економије, а у наредном чланку ћете имати прилику да видите програм намењен осталим министарствима, као и списак Владе по свим министарствима.



Мин. спољних послова

Пре чиеланског напада, планирао сам да покушамо да сачувамо ресурсе које смо имали и, евентуално, освојимо неки нови. Ипак, сведоци смо жестоке офанзиве која се врши на нашу земљу и ко год да добије председничке изборе овог месеца, највероватније ће морати да се бави, пре свега одбраном земље. Зато је, у овом моменту, незахвално прогнозирати било шта везано за ресурсе, најминималније обећање које могу дати је да ћемо обезбедити Конгрес.

Оно што сам свакако планирао као већи приоритет у односу на борбу за ресурсе јесу измене статута Астерије које би се односиле на делове који говоре о начину потписивања МПП-ова, НАП-ова, и постављања закона о природном непријатељу, од стране свих држава чланица.
У прошлости смо били сведоци да управо овакве ствари, које су се радиле без претходне анализе у Савезу, доводе до највећих проблема између савезника, па чак и до распада самих савеза (TWO се, делом, распао након Пољског и Шпанског мира са САД). Најскорији пример је напуштање Астерије од стране Мађарске због, сада већ познатог, потписивања мира са Бугарском од стране наше државе и Румуније, а због кога је Мађарска испаштала.
Зато желим да се процедура реализације поменутих ствари (МПП, НАП, ПН) додатно детаљизује, како би све државе које чине Савез биле у обавези да за своје дипломатске активности добију дозволу Савеза, а не да самовољно повлаче потезе који могу штетити осталим савезницима.

Такође, жеља ми је да следећег месеца помогнемо Словенији да обезбеди Конгрес. Ова држава нам је највећи пријатељ и, ако будемо у могућности, наша обавеза је да им помогнемо да поново дођу у могућност да нормално функционишу као држава. Посао ће нам бити отежан због поменуте офанзиве за нашу државу, али верујем да добром стратегијом можемо остварити и савезничке и наше интересе.

Уколико победим, видећу колико можемо да урадимо по плану приближавања са Русијом. МПП са том државом је још увек далеко, али бих волео да следећег месеца сазнамо на чему смо са Русима и које потенцијалне проблеме бисмо имали уколико бисмо желели да остваримо савезништво са њима.

На крају, волео бих да разјаснимо инцидент у коме је актуелни мађарски председник пропагирао независност Косова и Метохије, дан пред претходне изборе. Овде желим да напоменем да немам намеру да се замерамо Мађарима, већ сматрам да је цела ствар била последица низа несрећних околности и да ће наши мађарски пријатељи управо то и потврдити. Ипак, с обзиром да се ради о српској светињи, не бисмо смели да пропустимо прилику да свима дамо до знања да провокације оваквог типа, од кога год да долазе, неће проћи без реакције државе.



Мин. одбране

Што се тиче војске, става сам да тренутни систем дефинитивно мора да се мења. Ипак, нисам присталица идеје да је рефунд потпуно беспотребан и да га треба потпуно укинути. Више сам за варијанту где би се рефунд потрошња ограничила висином државних прихода и где би максимална висина рефунда у једном дану износила 30% дневног прихода. Ово би оставило простора за значајне уштеде новца који би могао да се користи за сврсисходније постављање ЦО, стварање државних резерви, коришћење у друге сврхе...

Основна висина рефунда би се одређивала на основу количине потрошених сировина за прављење тенкова које је јединица испуцала у току једног удара сазваног од стране Мин. одбране, а уколико би збирно та сума прелазила наведених 30%, рефунд би се пропорционално смањивао. Увели би се коефицијенти којим би се подстицале јединице са већим бројем војника на ударима, а којим би се демотивисало излажење на ударе са значајно мањим бројем војника од просека.

Првих недељу дана се радило по устаљеном систему (уз трошак у оквиру прихода), а за тих недељу дана би јединице, које желе да их држава финансира, требало да попуне упитнике којим би се добила јасна слика које од њих испуњавају услове о уласку на рефунд. Услови за улазак на рефунд неће бити преоштри, али дефинитивно неће више бити могуће, на пример, да неке јединице опстану на рефунду са свега 2 или 3 активна војника, нити ће се толерисати потенцијалне саботаже у Скупштини.

Објављиваће се статистички подаци са удара, како би целокупна јавност имала увид у то које јединице праве колику штету, колика им је излазност, учинак у борбама и колико држава све то плаћа.

*****

Што се тиче цивилних јединица, надлежност над њима бих пребацио са МУП на Мин. одбране.
Велику пажњу бих посветио реорганизацији државне јединице, Куке и мотике:

1) Управљање КиМ се пребацује на Мин. одбране, а командант КиМ (кога изабира Председник) аутоматски постаје члан поменутог министарства.
2) Подела пукова по дивизијама.
3) Држава прописује услове за кандидатуру чланова КиМ за капетане пукова и објављује листу званичних кандидата. Сви пукови који добију капетане који нису званични кандидати, морају бити расформирани и расподељени у друге пукове.
4) У топику јединице мора стајати отворен документ у коме се виде наређења по пуковима.
5) Чланови јединице који нису активно ударали више од 2 месеца морају бити избачени из јединице.
6) КиМ се дефинише као државна јединица и позива се на ударе на истоветан начин као и остале јединице које припадају склопу српских оружаних снага.
7) Војницима КиМ се не деле тенкови пре удара, већ они сами користе сопствено оружје. По завршеном удару, прави се евиденција направљене штете и потрошених тенкова, на основу чега се војницима рефундира трошак.
7+1) Држава војницима КиМ не рефундира пуну цену тенка, већ се рефунд рачуна по принципу по коме се рачуна и за остале јединице. То значи да држава практично субвенционише куповину тенкова члановима јединице.

Такође, СВЕ тзв. цивилне јединице, или оне које нису на рефунду али би желеле да се ставе под команду Мин. одбране, добиће позив на разговор чија би сврха била установљивање модула по коме би и оне могле да буду укључене у активну организацију удара у сарадњи са министарством. Циљ ми је да се што више повећа усмерена штета коју правимо, а то се једино може постићи укључивањем што више заинтересованих јединица у систем организације.

Оно што је сигурно, то је да на цивиле не бих заборавио чим се избори заврше и свим тим јединицама (као и онима које до сада нису биле укључене у систем рефунда) обећавам да ће држава озбиљно приступити решавању проблема који су се до сада нагомилали у њиховом досадашњем функционисању.



Мин. економије

Ово министарство ће, на основу војних извештаја које ће им припремати Мин. одбране, састављати коначан обрачун рефунда за исплату, како би се испунило обећање о рефунд потрошњи у оквиру 30% од дневних прихода. Такође, оно ће водити рачуна о томе да остала потрошња буде у оквиру целодневних прихода, као и о одвајању одређених средстава за обртање на тржишту новца, чиме бисмо поново почели са стварањем државних резерви.

Финансијски извештаји су планирани на 3-4 дана, а до краја мандата ће бити осмишљен облик унифицираних финансијских извештаја, којим би се касније олакшао посао свим наредним Владама у транспарентном вођењу државних финансија. Поента је да се установи генрални принцип на основу кога треба да се пишу јавни финансијски извештаји, како то више не би зависило искључиво од тога ко је на власти.

Као и Мин. одбране, МЕС ће водити статистичке податке о ефикасности јединица, а на основу њих ће се одређивати минимална цена по милиону штете у случају постављања ЦО, као и потенцијалне корекције у даљем одређивању висине рефунда.

За сваку потражњу која би доводила до премашивања потрошње у оквиру прихода, било које министарство, или ја лично, морали бисмо да тражимо дозволу МЕС.



Толико од мене овом приликом. Поздрављам вас до наредног чланка који ћу објавити сутра у току дана.

Страхињић

ЕДИТ: састав Владе