Страхињић - председничка кандидатура (увод)

Day 2,353, 02:51 • Published in Serbia Serbia • by Strahinjic II

Поздрав свима о/

Обавештавам вас да ћу се кандидовати на следећим изборима за председника еСрбије. Већ сам два пута био на тој позицији, у децембру 2009. и августу 2012. године. У оба мандата сам се трудио да, са својим тимовима, унесем нешто ново у функционисање државне апаратуре, трудио сам се да разбијем шаблон вођења државе који је практиковало (а и данас још увек практикује) 95% осталих играча на позицији председника.

Не волим да сам себе хвалим и набрајам ствари које сам урадио за ових, скоро, пет година колико сам на еРепу. Ипак, председнички избори су нешто где „сваки Циго свога коња хвали“ па ћу тако и ја укратко да вас подсетим на, мени, најбитније ствари из моје е-политичке каријере.



2009.

Те 2009. године, када сам био председник, први пут смо проширили границе еСрбије у историји. И дан данас, играчи из тог периода памте тзв. „црвено-зелену“ игру у Видину којом смо себи у Савезу обезбедили пут ка ресурсу гвожђа који нам је тада био преко потребан. До краја мог мандата, проширили смо се до Пакистана и направили базу у, сада чувеној, регији Синд , одакле су се спремали даље стратегије за освајање Кине, тј. регије од милоште назване ХелоуКити, у којој се налазило гвожђе.

Такође, тог месеца сам основао орг Председника еСрбије како би сваки председник имао могућност да са државних (а не личних) новина обавештава народ о дешавањима из свог угла. Транспарентност рада Владе је била на највишем могућем нивоу, за разлику од онога што нам се пружа у претходних... ко зна колико месеци, па и година.

Имао сам економски тим који ме је научио једној једноставној логици коју ретко ко данас практикује, а то је да се држава не може водити тако што ће се трошити више новца од онога што је зарађено. Уместо прекомерне потрошње, увели смо алтернативне изворе финансирања (Валета) па смо тиме додатно попунили буџет државе.

Да не дужим превише, ОВДЕ можете прочитати мој одјавни извештај у том периоду. У чланку се наводи шта је све тада урађено, а брдо позитивних коментара на исти су била моја највећа сатисфакција у том моменту.



2009. – 2012.

До мог следећег председниковања, имао сам разноразне улоге. Готово да нема министарства у коме нисам радио, заправо мислим да једино нисам био министар образовања. Из тог периода нагласио бих рад у МСП у време када смо по први пут освојили Славонију и обрисали Хрватску са мапе света. Био сам министар одбране, када сам заједно са NS Freak-om у Лунатиковом мандату, спречио распад тадашње ВеС чији је почетак распада уследио готово већ следећег месеца одласком Гарде и Тигрова. Када су неки појединци сматрали да српски Службени гласник треба да рекламира хрватско мин. информисања са све шаховницом на сред новина, укинуо сам ту праксу одмах по доласку на чело тог министарства. Радио сам и као шљакер у већ поменутој Валети, државној организацији која је служила за извоз домаћих производа, чиме смо на луцидан начин успевали да домаћу валуту заменимо за значајне количине голда. Када сам једном приликом био на челу МУП, основао сам Резервисте еСрбије и канал #res (који се и дан данас користи), док су из резервиста настале групације које данас припадају формацијама тзв. цивилне одбране.



2012.

У августу сам постао председник у ситуацији када смо били распарчани од стране више противника, а имали смо отворене ратове са Румунијом, Бугарском, Хрватском и БиХ. Из ситуације у којој смо се борили за опстанак, преокренули смо ствари у своју корист и то је ишло дотле да смо чак кренули са офанзивом на Турску (првом од 83% референдума) и све је водило ка томе да ћемо исту и обрисати са мапе. Рад Владе је поново био више него транспарентан, а овог пута сам додатно зачинио све објављивањем детаљних финансијских извештаја на свака 2-3 дана што нико никада пре мене није радио. Штавише, могу рећи да су са том праксом после мене наставили једино председници који су били моји наследници у кратком року – Владислав, Бинари и донекле Миљана (не спомињем Лајтера јер јавна књига финансија није на истом нивоу транспарентности као детаљни јавни извештаји на свака 2-3 дана).
Ипак, моја жеља да реформишем Титане и од ње направим респектабилну државну јединицу најјачих српских играча, завршила се (краткотрајном) победом корумпираних чланова те формације који су својим политичким везама издејствовали мој опозив. После те афере, Титани су нестали са српске сцене у кратком року што је мој велики жал јер су поштени припадници те формације остали ускраћени за могућност да на прави начин помогну својој држави.

У октобру сам поново био члан Владе еСрбије, као гувернер НБС председника Binary Mind. Тада сам, са те позиције, инсистирао на равноправном финансијском третману свих војних јединица и формација у држави што је довело до тога да СОС није ангажован целог месеца јер су инсистирали на својим условима који нису били повољни по државу, а ССФ је ангажован свега пар пута, када се пронашао начин да се државни услови за финансирање поклопе са њиховим условима. Упркос изостанку званичног ангажовања ове две јаке формације, и чињеници да смо по преузимању власти имали свега 7к РСД на располагању, еСрбија је тог месеца повећала број својих ресурса са свега 4 на 9, а на НБС је остављено преко 400к РСД (голд је тада био 0.003 РСД). Осмислио сам тада формулу за рефунд, која се и дан данас користи у највећем броју случајева.



Период после 2012.

Од октобра 2012. па до данас, нисам више учествовао у раду Владе. Много тога се променило од тада. Службени гласник скупља прашину, као уосталом и већина других државних новина. Транспарентност рада Владе је НУЛА, ко год да је чинио. Савези се склапају и растављају на основу личних пријатељстава и анимозитета, спољна политика се води најдаље од очију јавности икада. Финансијски извештаји су реткост, част изузецима. Пасоши се деле највећим непријатељима без икаквих консеквенци, док наши грађани беже из државе узимајући пасоше Аргентине, Тајланда, УК, Аустрије, БиХ... Не постоји монетарна политика, троши се више него што се заради, свако мало па смо у банкроту. Цивили се користе само у пропагандне сврхе пред изборе, по чијем завршетку готово сви заборављају на исте. Немамо државну политику везану за еБебе и њихов напредак. Војска нам је распарчана и нејединствена, одређене формације се протежирају у зависности од тога ко је на власти, имамо све више плаћеника... И даље постоји несклад у коришћењу рефунд система и ЦО система иако је та промена одавно уведена.
По Косову и Метохији може да с**е ко како хоће, наша држава не реагује.

Зато сам одлучио да се поново кандидујем за председника и покушам да уведем мало реда у организацију наше вољене еСрбије!

Имам и ја својих мана и наравно да нисам савршен. Често сам у прошлости правио потпуно непотребне грешке улазећи у бесмислене расправе са мање или више маргиналним ликовима, а које су се, неретко, завршавале мојим примитивним и вулгарним понашањем. Мислим и верујем у то да сам коначно психички сазрео до те мере да ниске провокације, лажи и увреде једноставно не могу више да ме избаце из такта. Сада сам потпуно концентрисан на ствари које би требало урадити за „оздрављење“ наше заједнице и обећавам да ми се грешке из прошлости неће понављати.

За уводни чланак кандидатуре мислим да је доста, можда и превише. Хвала свима који су прочитали текст од почетка до краја, конкретне планове и састав Владе можете очекивати у наредна два чланка. Дотле, свако ко би волео да ми помогне и ко би желео да се нађе у саставу моје Владе, може ми писати, било у коментарима или путем приватне поруке, а ја ћу све те пријаве сигурно погледати и, какав год да буде мој став поводом истих, нећу вас оставити без одговора.

До наредног чланка, поздравља вас
Страхињић