Председничка кандидатура - Максимус Дио

Day 2,326, 22:02 • Published in Serbia Serbia • by Dio Maximus



Па да сам тица не би написао ово раније...написах за ових пола деценије (ЈБТ?!) поприличан број ових кандидатура и председничких чланака за овог и за оног, па ми сад чудно кад пишем један за себе. Нахвалише ме у момарс и омегалорд, на прво читање помислих да је у питању Хајле Селасије, а не ја. За мотивацију и потпаљивање масе ја баш и немам неког великог талента, моје новинарско умеће се мање-више своди на писање чињеница и описивање ситуације онакве каква у стварности јесте. У сваком случају да се представим ово играм од 2009. од оног првог новинског бејби бума, са одвикавањем од ерепа које је трајало неких годину и по дана. Био сам министар одбране, спољних послова, премијер, саветник и лектор (последње са делимичним успехом) у бројим владама у Србију и у Пакистану. Никад нисам био тенк, и оба профила која сам користио су ми у суштини била сиротиња,нејач и сасвим сигурно њесра у војном аспекту, заиста се не сећам кад сам последњи пут био релативно ‘’јак’’ можда негде на почетку в1, тако да неко тенковање или величанствено надбијање од мене не очекујте. Ствар којом се поносим на еРепу је вероватно то што сам био део тима који је први пут у историји еСрбије освојио Славонију и у в2 обрисао Хрватску (такође по први пут)...

Први пут се кандидујем за председника, вероватно је то требало да урадим још у в1, али нисам, па рек’о ај сад да покушамо нешто да изградимо. Први део кандидатуре ћу посветити спољној политици пошто сам на њу и највише времена бацио приликом свог фотељашења током свог бивствовања на овој игри. Целокупна кандидатура ће бити написана у оквиру два или три чланка, зависи колико се будем расписао, али углавном овако некако би то требало да изгледа: први чланак спољна политика, други чланак мод (укључујући и предлог за решење проблема финансирања војске) и муп-здравље-информисање, а трећи чланак кадровска организација министарстава. Можда буде мањих измена у распореду па на крају све стрпам у други чланак чисто због мањка времена које имам на располагању, а личне жеље да избегнем да објављујем чланак на дан избора. Кадровску организацију сам оставио за крај јер листа још увек није комплетирана у потпуности, а хтео бих да избегнем да било где фале људи пошто сам више пута у игри видео како изгледају некомплетне владе и шта то значи за остале. Да не дужим и да избегнем писање лепих жеља на шта се углавном своде ове кандидатуре…



Крупнији проблеми са којима смо се сусрели у фебруару и марту, што се савеза као целине тиче, су слаба организација, координација и сарадња, али убедљиво највише координација. Полако се радило на томе да се неке инфраструктурне ствари решавају, али то нажалост није претерано изводљиво за брзо решавање уз мањак људства. Измене статута савеза, пошто се исти због одређених лоших решења за практичне проблеме иовако ионако не користи (подељеност представника по каналима), увођење обавезе да се већ прихваћени стратешки планови поштују дословце и да се у случају непоштовања истих одговорни укоре. Ово пишем јер смо имали доста ситуација да док трају веома важне битке за савез, неке земље решавају неке своје тоталне борбе и игноришу савез, а и показују пасивност према одбрани савезника. Морам признати да се у последњих неколико дана ситуација поправила, али ипак треба радити на томе.

Што се стратегије тиче, узимајући у обзир да је Хрватска избачена из Европе(али пошто у тренутку у ком ово пишем постоји шанса да се у исту врате преко ослободилачког рата узмите тачан редослед са резервом, ударајте за Мађарску да то спречимо), примарни циљ за сад треба бити избацивање Ирске из исте, а након ње организованом акцијом избацити Чиле. Ирска иако мала прави доста проблема и прилично смета, опонашајући Хрватску број два, а узимајући у обзир и присуство Чилеанаца у централној Европи то додатно компликује ствари за наш савез. Избацивање Чилеанаца може представљати проблем, али уколико се тајминг напада, ослободилачких ратова, као и дејствовање јединица савеза усклади и дигне на виши ниво за разлику од несрећног претходног пута, сигуран сам да их можемо избацити из Европе, а у најмању руку поприлично осакатити. Чињеница је да они јесу јаки, али је исто тако и чињеница да смо ми-ми, и да уз добру организацију као и уз паметну употребу новца можемо прогурати кроз њихов нереални комбат ордер. Нереално је очекивати неке велике војне успехе све док су они у Европи.

Регардинг ресоурцес.. Што се ресурса тиче ми ћемо за пар дана довршити ливађење Албаније и дела БиХ и узети неке ресурсе који нам фале да би дошли на 8 од 10. Ја лично нисам за то да јуримо ресурсе по сваку цену, мислим да би паметније од тога било да се помогне Лето државама и да се за њихов опстанак на мапи нађе неко трајније решење, или барем уколико је присуство на мапи немогуће, да им се у најмању руку обезбеди конгрес. У овом тренутку у проблему се налазе Иран, Израел, Канада... Морам признати да сам разочаран што за тако нешто до сада није било превише интересовања у савезу, мада смо и имали прилично тежак месец, па је и то разлог.

Претварање већ поднетих предлога из домена теорије у праксу, првенствено мислим на мобилну јединицу АМК (моделиран на основу некадашњег ЕМК и прилагођена за потребе времена). Капирам да ће се овим бавити Министарство Одбране, али ето чисто да напоменем како ће то вероватно изгледати. Узимајући у обзир да је у Д4 и Д3 последњих месеци било доста проблема, што због нешто слабије организације, недостатка новца, грчких терориста итд. на савезу је договорено идејно решење за мобилну јединицу савеза, тако да ће нам требати за почетак (овај иницијални део) 10 људи у Д4 и 5 у Д3, и вероватно ће бити објављен конкурс да би избегли могуће малверзације и угуравање ‘’подобних’’ у елитну јединицу овог типа. Ово одмах да напоменем да није моја идеја, да не буде да се китим туђим перјем.

Март је обележио и проблем са изласком Мађарске из савеза. У суштини добијене су гаранције да ће највероватније Мађарска вратити у савез у наредним недељама, не могу рећи тачан датум, пошто то не зависи од мене или савеза, већ од унутрашње политичке ситуације у Мађарској. Проблем између Мађарске и Румуније је делимично, наглашавам делимично испеглан, јер се темељи на РЛ нетрепељивости. Одмах да разјаснимо нешто, проблем није постојао између Мађарске и Србије, већ између Мађарске и Румуније. Сама ситуација око Трансилваније, мањине и већине је доста компликована, а ја не бих претерано да залазим у те детаље нити циљам на Нобелову награду за мир. Знам да је сад изузетно популарно пред изборе понављати неистините мантре и оптуживати политичке противнике за ово или они, то је глупаво јер штети и ствара атмосферу завере.
Онај извештај који је деловао ‘’заверенички’’ малициозним појединцима је преведен од стране мађарског амбасадора, и од самог почетка претходног мандата сарадња са Мађарском и контакти су били на изузетно високом нивоу. Штавише МСП ће највероватније имати најмање једног Мађара у тиму, али више о томе касније.

Извештаје њиховог амбасадора можете прочитати у његовим новинама (http://www.erepublik.com/sr/newspaper/hajonaplo-299231/1) . Са самом проблематиком ове ситуације су упућени мање више сви релевантнији ликови у нашој заједници, без обзира са које су стране, али се нпр. све не може објавити у новинама. Мени је искрено веома жао што нисам могао да поделим доста ствари са заједницом о овом проблему, али сви који су упознати са ситуацијом знају и зашто је то немогуће и какве би проблеме створило. Детаљи и позадина свега овога ће се као и о многим стварима у Србији сазнати вероватно много касније, једноставно тако је како је. Елем, то није ни претерано битно за кандидатуру.

Да наставим о савезу, осим горепоменутих покренута је и иницијатива за формирање фонда савеза, где би свака држава одвајала одређену суму новца за потребе савеза. Првенствено за дизање тактичких ослободилачких ратова, постављање комбат ордера у битним борбама и слично. Ово би било добро решење за један од проблема које смо имали претходних месеци, јер се врло често догађало да због неактивности одређених људи на важним положајима, Србија мора да диже ослободилачке ратове који уопште не би требали бити наш проблем, јер нису у нашој сфери интереса. Такође би сасвим сигурно допринело и бољој координацији подизања ослободилачких ратова јер би у важнијим и већим кампањама и операцијама са појединачних држава ово задужење прешло на савез. Узмимо за пример Чиле где је могуће подићи 5-6 ослободилачких ратова, и где би координација умногоме повећала шансе за успешно завршавање истих.

За крај овог првог дела, желео бих само да апелујем да без обзира на то ко победи на изборима, узме у обзир ово што сам написао овде и води се генералним начелима која су представљена, јер ја заиста не видим ниједан други начин да се ови озбиљни проблеми реше. Постоје само два начина, да се правимо луди и игноришемо шта се дешава, или да предузмемо нешто да регулишемо и средимо систем који нас одржава ту где јесмо.

Незналица за председника...




ПС: Не уплаћујем вотерс клуб, те колико вас гласа гласало је 🙂
богохуља ми га шукнуо са гласовима сад