Дупе, Или Сисе ?

Day 1,990, 20:40 • Published in Serbia Serbia • by Letva


Не волим када почнем да пишем, и свака уводна реченица ми звучи као елоквентни, вербални прдеж. Немам појма да ли ћу и ову да макнем са екрана. Зато и не волим толико да пишем на компу. На писаћој машини, на пример, ако зајебеш, зајебо си. И онда пре сваке реченице мораш добро да размислиш шта ћеш бацити на папир, јербо нема назад. Ко кад спаваш без кондома са рибом коју си упознао исто вече.

Овде... Једно дугме и речи нестају. Не свиђа ми се то, да будем искрен.



Рекох јуче девојци да волим да пишем у зору. Пет, шест ујутру. Смирује некако, тај прелазак из ноћи у дан. Волео бих када бих могао у текст да убацим и паузе током којих узмем дим цигаре, као на пример сад. Јебига, ови знакови су ограничени, а опет прејебано бесконачни.
Пре 15так минута сам лежао на поду, на сред дневне, и... правио музику са птичицама испред прозора, на неки начин. Морао сам да пратим додуше, јер како објаснити птици шта да цвркуће. Исто као кад би пробао басисти да појасниш шта да свира. Блеје, тако те птичице - на гранама брезе коју је мој дека посадио пре 40 и кусур година, и цвркућу, све у д-дур лествици, већ једно пола сата, ако не и дуже.
Да, вероватно сам луд, ал' у секунди ми је на памет пала та идеја, па... Што да не. Заправо је звучало мелодично, и... Умеју да држе ритам.Што је најчудније од свега.



Банух прошле недеље на Аду, на тај еРеп скуп. Гомила људи, ждеру, пију, зезају се, уживају. Смеју се. Бациш поглед на коментаре по чланцима и просто се питаш зашто и овде није тако. Једна велика кафана на отвореном, поред језера. Милина човече. Било би жао што нисам понео гитару да мало распалим Шабана, ЕКВ и Оазис. Ада кида, иако... А ово заиста морам великим словима, изуједаше ме ко женски полни орган – СМРТ КОМАРЦИМА !
Нисам хтео да пишем у последње време о спољнополитичким догађајима, само сам гледао како се закувава чорба. Бора Чорба има ону песму, волим је некако ''Рат Је Завршен''. А на овој игрици, чини се да један велики тек почиње. То нас Србе најбоље уједини – нађи нам за шта да се боримо, и борићемо се. А лутамо бесциљно већ месецима – укопали смо се са ових 10 од 10 и држимо их се ко ја пива на скупу.



Треба нам циљ. Колективни, неки, велики, прејебани. Да урадимо нешто, оно... Знате. Велико. Револуционарно као трофазна струја.
Е јебига. Последња цигара. Мрзим кад стигнем до последње.
Мрзим и крајеве у глобалу, сем рецимо када мој ортак Ђоле престане да пева. Тај крај је милина. За почетак, схватим да нисам добио напад епилепсије и да су ми бубне опне целе.



Ееее даа. Даааа. То сам хтео.
Повела се нека расправа међ' нама Темпларима на скупу око дупета и сиса. Шта ко више воли. Тако да ајде мала анкета, цепајте у коментарима. Знам да је то вековна дебата, вероватно од првих пећинских људи који су блејали уз праисторијско пиво и логорску ватру, нервирајући се око мамута који мигрирају, и расправљајући о томе да'л Каменка Каменковић има боље педу ил' дојке, и шта би од та два кад би морали да бирају. Ал свеједно, питање.






Дупе, или сисе – и зашто ?

И то би било то. Једна страна, нећу да пишем романе, поздрав свима који воле гузе и груди, и велики поздрав за оне који их имају.
До следећег комираног јутра,