Join the new world

"Na samom kraju, kada se moje telo, slano od suza i krvi, raspalo u vazduh, otvorio sam svoje nove oči. Pogledao sam u svoje telo pijavice i ustao, svlačeći prepunu mešinu sa svog novog tela čoveka. A predamnom je stajao Učitelj u sjaju koji ga je oblivao, noseći ogrtač sačinjen od etra, i iza njega mirijade ruku..."

Probudio sam se i ustao, teško, smrtno ozbiljan.

Prethodnih događaja jedva sam se sećao i da nije bilo razbacanih čarapa po podu, ne bih sa sigurnošću znao čak ni da li sam to zaista ja. Ipak, kao i mnogo puta do tad, čarape su mi vratile veru u stvarnost, unele sigurnost u život.







Bilo je, dakle, vreme da se započne neki novi dan.
Dok sam spavao, nešto se promenilo. Mnogo toga i nije, ali ono što sam video, namah se setivši minulih događaja, govorilo je jasno da za mene stvari više nisu iste - mojih vrtova nije bilo, zemlje su se izmenile a verni radnici se rasejali da im se ne zna traga ni glasa. Ovo sve video sam već sa prozora svoje brvnare.
Odmah pored zatekoh svoj stari ogrtač, a pored njega, naslonjenu na zid, moju malecku ali vernu Q3 svetlosnu sablju.







'Leba u kući nije bilo, TV mi pokvaren maltene godinu dana. Šta ću, ogrtoh se, za pojas zadenuh sablju i pred ogledalo stadoh - nove pokrete da vežbam i džedajskom sjaju svojemu da divim.







Dokon i nerazbuđen, u ovoj raboti sam proveo dobrih sat i po. Ali avaj!, munja iz ruke nije poletala, nit' grudi bujne međ' prste hrlile. Presede mi napokon trening i ja se, ozlojeđen neuspehom, ponovo setih vrtova svojih bujnih i na oko očaravajućih, zemlje svoje vredno obrađivane i plodne.

Rešio sam se da svoje zemlje povratim, paore moje, seljačine verne da opet pod svoje krilo dovedem i veliku imućnost da steknem kako bih se ponovo protiv zloga borio, istražujući o istom trošku neka nova, bezmerna eProstranstva. U tom cilju odlučih se da posetim još jednom svog starog Učitelja.





Dugo sam ga tražio; dugo niti jedne naznake nisam video da je još tu. Lutao sam od obale Atlantika, gumom posejane, preko Dardanela, na istok, čak do Sindha dalekog. Čabar. Ipak, na svojim putešestvijama uvek sam izdvajao vreme da vežbam snagu i umeće, pa mi u međuvremenu poraste biceps da se snagom i obimom sjajio vrlo, i zlatni dukati namnožiše se u mojim šupljim džepovima. Što kaže raja, i iz čabra bar neka korist. Koliko je vremena prošlo ne znam ni sam. Odlučan da nađem Učitelja, nisam se obazirao ni na sate, ni dane, ni na prostor oko sebe. Tako se zgodilo da moja putanja zadobije oblik spirale i nađoh se naposle na jugu matične mi zemlje. Umornom i čabrom ispunjenom, tek tamo mi se otvoriše oči, i videh:

Ah, slasti neopevane što po vazduhu kruži!
Ah, brda i dolina pod južnjačkim nebom!
OH, prasića ukusnih u potencijalu i paprika što na konac se nižu!!!







I zaista, srce mi bi ispunjeno miljem, i vodom se usta napunjavahu!

Njihove zemlje su bile prepune seljaka, radnih, prljavih, vrednih. Što su u padežima manjkali, slatkim životom su naknađivali. Koliko im je ljuta rakija i mirisna mastika od pameti uzimala, toliko su ih sveže pečenje i jak duvan krepili. Gde je od plate falilo, u veselju se nadomešćivalo.
Takvom jednom zemljom čudnovatom sam išao, taranu grickajući, roštilje zagledajući. Nahranjen, napojen i duhom okrepljen, dođe mi želja u nekom trenutku da sa jednim prolaznikom prozborim, spiku da bacim, možebiti pomalko i po anglijcki da talkujemo. I rekoh mu:

- "Čuj, seljačino! Dobar ti dan! Vidim, hvala Bogu, da ste u ovoj zemlji podmireni, radni i veseli, što u padežima manjkate, slatkim životom naknađujete. Koliko vam ljuta rakija i mirisna mastika od pameti uzimaju, toliko vas sveže pečenje i jak duvan krepe. Gde vam od plate fali, u veselju se nadomešćuje. Reci mi zato, mili, ko vam zemlje ovako uređene drži, jer sami, seljačine i paori, ovako ih uredili ne biste!"

- "E pa milo mi je da takav jedan za naše krajeve pita i da u našem izobilju uživa. Reći ću ti sad, dragoviću, jer vidim da si pseto beogradsko i lakat od dupeta ne znaš kaci u fazonu betona van. Svakako, naše zemlje su bogate i brdom i dolinom, rekom i šumarkom, ali i narodom i stokom, a mi, seljaci i paori dugo smo ih ovako isto držali i uređivali. Ipak, tek od kad ONA dođe među nas sa internacionalnim sertifikatom, zaista nam sunce granu. Jer ONA uvede u red potpuno sve zemljoradnike i stokodršce i one što voće beru i 'šenicu sade. Zaista, velika je ONA među nama, i po obimu struka zaista, zaista je velika!"

Istog trena bilo mi je jasno o kome govori. ONA je svoj uticaj ostavila diljem cijelog eSveta, a nikako nije bilo za čuđenje što se taj uticaj upravo ovde, u NJENOM rodnom kraju najviše očitovao. Zato reših da razgovor brzo okončam i odem do NJENIH dvora da joj se, putnik-namernik, predstavim.

- "Utihni dalje, seljački sine! Dobro smo se iskonverzirali, mada te teško razumeh u jeziku tvom sakatom. Nego mi pokaži gde su dvori bijeli u kojima ONA prebiva, rado bih tamo otišao da joj se, putnik-namernik, predstavim."

- "Svakako, svakako. Pazi sad, mrljavče velegradski koji si u pameti sakat koliko ja u jeziku! Ideš do one kuće tamo, zaviješ levo kod tarabe i pratiš put do brda. Kad se na vr' brda popneš, videćeš valjda dvore bijele, ako ti nije razmaženi gradski život ulenjio sfinkter zenice i parasimpatetičke veze umrtvio!"

- "Hvala na svemu, geačino. Ja sada na put odoh, a ti odbi i u zdravlje!"

- "Nema na čemu, putuj, fićfiriću, nabijem te!"


Tako i bi. Do one kuće sam otišao, kod tarabe levo zavio, put do brda otpratio i sa brda NJENE dvore bijele video zaista, jer mlađan bejah još i nije mi razmaženi gradski život sfinktera zenice ulenjio, niti parasimpatetičkh veza umrtvio.

Kako sam se sa NJOM susreo, kakve smo gadosti potom radili i na šta me je sve nagnala (po drugi put već), prepričavati neću. Ali reći ću da mi je nekoliko seljaka iznajmila i njive mi podmladila. Tako u svojim putešestvijama stekoh ponovo delić onog imanja koje mi je lani iščilelo.







Nanovo bogat, jak kao bik, prosperitetan, mogao sam živeti kao kralj, zapakovan, zaptiven i inače u svemu sličan tuni. Ipak, džedajska krv je u meni vazda vrela i đavo mi ne dade mira. Morao sam se ponovo na put otisnuti da potražim Učitelja.

Otpočeše nanovo duge jeseni mog lutanja.
U plemenu Mukščeva koji analni razvrat i oralni sunovrat gaje, tražio sam savet od vrohvnog MC-ja i supruga mu, po srpski Jovannna. Savet koji mi dadoše beše jalov, ali sifilis svež.
Otidoh u zemlje Montane, u dolinu mertvih, ali tamo mi samo ispričaše nekoliko priča jednu drugoj potpuno oprečnih, i nad svojom crnom dušom i gorkom sudbom lamentovaše dugo. Sablažnjen i zbunjen, otidoh odatle koliko me noge nose.
Potražih pouku i među narodom mNogoimenih kloNova. Ponudiše me rekreativnim drogama i partijom basketa i dugo mi nakon toga slike vrlo jarkih boja treptaše pred očima.
U crkvi ne htedoše moje bitke da vujuju samnom; Onaj Onostrani umalo me ne uhapsi, mada je samo iz šale pendrekom vitlao; mlade lisice dadoše mi pitijske odgovore a hostilni Rimljani mi veru poljuljaše.

Čitavu golgotu preživeh dok mi se ne ukaza lik Onog sa mirijadom ruku. Biće da je odnekud posmatrao moje muke i njabovanje te mu se na kraju smučilo...


Pogledao me je ravno u oči, mrtav ozbiljan.

- "Znam šta tražiš."
- "Treba mi još lekcija, Učitelju."
- "Njabino, rekao sam da znam šta tražiš.





- "Ne vidiš li da si odrastao? Od prizemlja eŽivota si se odmakao, a još si njab.
- "Ali uvek je bilo toliko lakše kada me je Vaša ruka vodila..."
- "Sada je vreme da te sopstvena ruka vodi."





"Jedan ću ti, poslednji spis dati. Tu ćeš pronaći svrhu svog eBitisanja."

I dade mi Učitelj stari pergament. Otvorio sam ga, polako da se ne raspadne, i pročitao:

"...jer stihova njegovijeh broj se ne zna,
i vazda na sebi nosi čipku karniranu,
i vazda magičnijem štapićem svojijem propast ispisuje mnogima!
A zemlja vascijela pred njim drhtaše
i govoraše ljudi koji pred zlobom bejahu pretekli:
Dugo nas mukama Neprijatelj mučiše
i dugo nas oblaci njegovi nadvijahu
i Praneprijateljem nam zlobni njegov lik postade.
Ali rodiće se i nastati onaj sa Silom
i postaće Praneprijatelju on Praneprijatelj
i boriće se međusobno junački vrlo,
ama Dobar Zloga dugo nadvladati ne će!
Vitezom u plaštu će narod zvati Dobrog,
a Zlome je ime poznato,
i ime njegovo je ste... /ovde se tekst prekida/


Kada sam podigao pogled, Učitelja više nije bilo i tada sam znao da me je zauvek napustio. Gledao sam sunce na istoku kako se budi, a u meni se polako javljala i zrila misao o sopstvenoj sudbini. Kao Pingvin Betmenu, kao Hitler Staljinu, kao Seka Karleuši, tako je i meni sledovao, po sudbini, ARHINEPRIJATELJ. I znao sam, sudbina moja je da ga pronađem i porazim, ili od njega budem poražen.
Moj lov na svoju ličnu Moćnu Nirdalu tek je počeo...