Umesto 4. erođendana - podela

Day 1,996, 21:32 • Published in Serbia Serbia • by Gambino_SSSS


Pre nekoliko dana bio mi je 4. erođandan. Povod koji sam mislila da podelim sa svima jednom malom pričom i podelom tenkića, ali priča nije htela da dođe a posla je bilo suviše i tako sve ostade za kasnije.

Verovatno svi mi želimo da krišom, krajem oka, zavirimo ispod plašta igračkih profila i vidimo one stvarne ljude koji su tamo sakriveni, da otkrijemo sećanja, motivacije, ideje.

Dete je otac čoveka. Odrasla sam u vreme koje je vama mlađima nepoznato i verovatno bi ga smatrali apsurdnim. Bilo je to vreme kad su se u istoj zgradi mogli naći izuzetno obrazovani, ambiciozni i moćni ljudi i neka životna boranija . Kada su se deca svih tih ljudi zajedno igrala u kaldrmisanom dvorištu, padala i razbijala kolena pa krila od roditelja da ne bude pranja rane rakijom.

Skakali smo lastiš, igrali se kauboja i indijanaca, partizana i nemaca, između dve vatre,... Nije bilo televizije, računara, sege, muzika se slušala sa radija i snimala na kasete. Lažem, tv je bilo ali se osim crtanog u 19:15 i školskog programa pre podne nije moglo naći ništa zanimljivo.



U to vreme mleko se kuvalo i onda je onako toplo, sa kajmakom koji se razvlači po nepcima bilo prava noćna mora. Posle ručka se dobijala jedna kockica čokolade, a koka-kola od 2dl delila se između nas 10 taman da svi popijemo po gutljaj.

Bili smo škola na lošem glasu, mnogo dece su bila od nepoznatog oca, sa mamama koje su radile najstariji zanat. Mnogi su mucali, često u školu dolazili nenaspavani, uplašeni i gladni. Prepisivali su domaće, zavirivali preko ramena na pismenom.



Mi iz Radojke bili smo drčni. Tukli smo se za svoje drugare sa daleko brojnijim Isidorcima ili Njegoševcima. Nisu to bile okrutne tuče. Obično bi se završile na malo ćuškanja i vikanja i glavnim protagonistima koji bi se malo rvali po zemlji dok ne naiđe neko stariji pa nas sve otera. U tim šorkama nikad nisu izdali Šaške, Saja, Zuca,...

Bilo je naravno i onih nabeđenih, uobraženih, što su izigravali elitu, žvakali američke žvake sa ukusom cimeta i pravili se važni barbikama. Oni su bili prvi da na sav glas preziru mane drugih.



Kad smo bili na kraju 7. osnovne razredna nam je saopštila da treba da izaberemo ko je dostojan da iz pionira pređe u omladince a ko nije. Pojavila su se tri ta uobražena lika. Smatrali su da su Šaške, Saja i Zuca nedostojni da budu omladinci. Sećam se da smo se Branko i ja posvađali sa razrednom i pola odeljenja zbog toga. Na kraju, na glasanju, nie prošao samo Saja. Tužni dečko koji je imao samo mamu i dedu, dobar da ga mažeš na ranu, lep ko što samo zemlja za sebe može da stvori. Dve godine kasnije tragično je poginuo sa večitim osećajem da su ga odbacili njegovi drugovi zato što je bio kopile i što mu je mama bila prostitutka.



Kad se setim detinjstva setim se stajanja na ćošku posle škole, pričanja i smejanja dok ne naiđe neko od roditelja da nas podseti da krenemo kući. Sećam se Mandarine, vožnji biciklom, bezbrižnog smejanja ali uvek se tu negde pojavi senka tuge za Sajom, dobrim drugom koga su izdali jedini koje je imao. Danas kad pričam sa drugima kažu da su to uradili zbog razredne, zbog njenog uticaja i straha i da im je žao.

Htela sam da napišem nešto drugo. Ne znam zašto su mi ovamo odlutale misli, niti vi znate ljude o kojima pričam, ali eto tako je ispalo.


vaša Simi

PS. Ko se javi u komentaru i napiše nešto iskreno o sebi dobiće poklon


za povik

Umesto 4. erođendana - podela

http://www.erepublik.com/en/article/umesto-4-ero-endana--2258147/1/20