Uhvati noć

Day 2,536, 12:44 • Published in Serbia Serbia • by The Other One

Jutros sam se posekao dok sam se brijao. Lice, da se razumemo. Iako sam bio svestan da je već vreme da se brijač promeni, iako sam na polici imao novi brijač, ja sam hteo iz ovog da izvučem maksimum. Ili sam jednostavno bio lenj da podignem ruku samo pola metra iznad i dohvatim nov. Ne sećam se. Bio sam jako pospan. Nema te radne nedelje koja će izlečiti moje insomnije od vikenda. Makar i u četvrtak.


U subotu sam opet zaglavio u kafani. Do nedelje. Tačnije, do nedelje u 9 časova. Po novom ili po starom vremenu. Ne sećam se. Heh, kao da će mi taj sat razlike dati utehu što opet nisam našao suštinu života na dnu čaše. A izvlačim maksimum iz te potrage. Oooo, još kako... Još jedno nepotrebno pijanstvo. Mada, u tim stadijumima pijanstva više nisi ni pijan. Samo si neverovatno, neverovatno nerealan u iščekivanjima.


Ne znam, nisam siguran da li me je obuzela želja da ostvarim svoj "maksimum" na raznoraznim glupostima ili ta lenjost da se pokrenem i promenim svoje loše navike. Kada lenjost obuzme čoveka, uvek nađe opravdanje za sve.


"Neću otići na trening još ove nedelje, ipak sam tek pre nedelju dana osetio poboljšanje u svojim ukočenim ledjima."...


"Stigle su me godine", nađoh još jedno opravdanje.


Najgore od svih opravdanja su životne parole. "Carpe diem"? Životna želja da "uhvatim dan"... A čini mi se nekako da sam celog života lovio noć. I ulovio.


I dok pišem ovo, mislim u sebi: "Pala je noć, leglo bi mi jedno hladno pivo da se ugrejem od ove nadolazeće zime.".


Loše navike.


Još gora opravdanja.


Kad smo kod toga, koje je vaše opravdanje što imate lošu naviku zvanu eRepublik?


The Other One, the pokojni