Ubiće te moji

Day 2,071, 11:16 • Published in Serbia Serbia • by momars

Istorija je lepa nauka. Iz nje se može naučiti mnogo toga, ali ako se beži od istine, koliko god je ona bolna, može se upasti u iste greške iznova. A mi smo tih grešaka imli za medalju. Prosto smo umetnici da iznova pravimo iste ili slične greške, pri tom se iznova iznenađujući i ne razumevajući šta nas je to ustvari snašlo.



Spremajući ispit slušao sam radio, onako jedva čujno. Na programu je bio red muzike, one opuštajuće baš kakva mi je odgovarala u tom momentu i kontakt programa gde je tema bila obeležavanje proboja solunskog fronta. Spiker je uopšteno govorio o toj epopeji, slušaoci koji su se javljali govorili su mnoge detalje koji su manje ili više bili poznati. Sve to do momenta kada se u program javio jedan slušalac. Predstavio se, a po imenu i prezimenu registrovah da je musliman. Čovek reče da je iz Kravice i objasni ostalima da je njegov deda sa još šest muslimana preplivao Drinu i prijavio se u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Od njih sedam posle rata su se vratila samo dvojica. Taj podatak mi je bio čudan, pa sam mesicima i godinama izučavao, raspitivao se o toj tematici. Saznao sam mnoge stvari, kao to da je Mehmed Meša Selimović do svoje smrti za svoju nacionalnost redovno upisivao Srbin. U ovo vreme to isto radi Emir Kusturica.



Jednom sam sedeo sa prijateljem koji ima crnogorsko poreklo i veoma je načitan što se istorije tiče, a o Gorskom vijencu i da ne govorim. A baš u tom delu P😛: Njegoša je mnogo toga objašnjeno. Od unutrašnjih , moralnih i emotivnih sukoba crnogorskih glavešina po pitanju odnosa sa Srbima koji su prešli u Islam. Ta dešavanja su bila produkt ili nasilne islamizacije ili dobrovoljne, zarad lične i porodične zaštite, ali i očuvanja već ranije stečenog bogatstva. Protokm vremena Otomanska imperija je potisnuta, a ta grupacija ljudi nije imala gde. Tursku je samo po priči znala, a u novonastaloj državi nisu bili prihvaćeni. Zbog izdaje religije su ti ljudi gledani sa visine i sa prezirom. Ovakvoj situaciji je umnogome doprinela Srpska pravoslavna crkva i stavom da Srbin mora biti pravoslavac. Ruku na srce, pre vek i više, običan svet je bio za nijansu blagonakloniji, posebno u mešovitim sredinama. Tako je jedna od priča mog drugara meni bila veoma interesantna.



Događaj se desio negde na crnogorskim gudurama. Bio je skup muslimanskih viđenijih ljudi. Sedeli su u krug i pričali o mnogim temama. Tada, jedan mlađi ustade i sav važan reče kako je ubio jednog Kaurina na tom i tom mestu iz tog i tog plemena. Na to ga jedan sedi musliman upita šta je taj Kaurin učinio pa ga je ovaj ubio i da li je šta taj Kaurin rekao. Sa osmehom na licu, mladi musliman odgovori da on ništa nije učinio loše osim što je Kaurin i da je na samrti rekao: “ Ubiće te moji “. U tom momentu, starac ustade, podiže pušku i reče: “ Bio je u pravu “, te ubi govornika na licu mesta. Taj starac je bio iz tog plemena, samo što je nekada davno promenio veru.

Vremenom su ti ljudi gubili obeležja čojstva iz razloga kog sam već objasnio, odbacivanjem SPC i samim tim i društva u celini. Oni su bili čardak ni na nebu ni na zemlji. Otuda i ne čudi da su svaku moguću priliku koristili da se ratosiljaju srpske dominacije i po pravilu su bili najžešći, najkrvoločniji i sa ogromnom dozom negacije svega što je srpsko. Istina, ni Srbi nisu stajali u mestu.



Nekada, veoma davno na političkoj sceni eSrbije bile su dve stranke, SKS i Reforma. Vrlo su često sarađivali i ta saradnja je u jednom trenutku prerasla u ujedinjenje. Tako je nastao UeS. Timski rad se nastavio u toj novoj stranci. Na početku je to bilo odlično i rezultati nisu izostali. Vremenom su se pojavile nesuglasice. Najpre one minorne, a potom sve veće dok na kraju nisu isplivali lični animoziteti i stav da ako nešto nije po mom ukusu biće uništeno. Na kraju, nekoliko istaknutih kadrova UeS odlazi i formira novu stranku, SPL. Sve je to, iz mog ugla gledano, ustvari Ok i legitimno. Politički pogledi, vizije i strategije su se toliko razlikovale da je to normalan sled stvari. Ipak, nešto mi nije jasno. Da upravo od tih, do juče rukovodećih ljudi UeS, dospevaju najotrovnije strele. Da je više negativnog žara fokusirano ka bivšim političkim kolegama , pa i drugarima nego prema drugima. Obostrano. Kao dva jarca na balvanu. Da li ova pojava i ona sa početka teksta ima paralelu, ne znam. Vi procenite. Bilo kako bilo, pozivam sve bivše i sadašnje UeS da stanu na loptu ako je moguće i da nauče nešto iz istorije.

Дружењем до победе