Join the new world

Nedavno su u javnost Rusije procurile vesti da Vladimir Putin planira preseljavanje strateških nuklearnih raketa na Kubu kao odgovor na američke napore da u potpunosti okruži Rusiju nuklearnim oružjem.

Osim na Kubi, planira se instaliranje nuklearnog oružja u Vijetnamu i na Sejšelima.

Pre više od decenije Putin je kao gest dogovora sa Bušom, odlučio da zatvori elektronski centar za nuklearno navođenje na Kubi, na osnovu Bušovog obećanja da američki antiraketni odbrambeni sistem nikada neće biti raspoređen u Istočnoj Evropi.

Međutim raketni sistem odbrane pod okriljem NATO dostigao je operativnu sposobnost krajem maja ove godine. Tako američko obećanje nije ispunjeno.

Evo šta je Putin tim povodom izjavio: “Rusija je ispunila sve uslove dogovora. Ne samo da je zatvoren centar za nadgledanje na Kubi, već je isto učinjeno i u Vijetnamu. Ja sam dao inicijativu za to jer sam dao svoju reč. Moja reč je pitanje časti. A šta su Amerikanci uradili? Oni nemaju nikakvu odgovornost za svoje reči i obećanja. Oni su u nekoliko poslednjih godina stvorili tampon zonu oko Rusije i to ne samo u zemljama centralne Evrope nego i u baltičkim državama, Ukrajini i Kavkazu. Jedini odgovor na ovo američko ponašanje može biti proširivanje zona ruskog uticaja, posebno na Kubi”

Uz punu saglasnost kubanskog rukovodstva na Kubi je nastavljen rad u elektronskom centru Lourdes, a najnovije strateške nuklearne rakete Oak će biti postavljene duž celog ostrva.

Iako se Kuba posle zatvaranja elektronskog centra Lourdes, distancirala od ruskog rukovodstva, dozvolila je instaliranje nuklearnih raketa okrenutih ka Americi, zbog strahova od novih američkih baza u Kolumbiji.

Da obaveštajne strukture Rusije sve ozbiljno shvataju govori i odluka ruskih vlasti da se do kraja 2012. godine u Moskvi izgradi 5.000 skloništa za slučaj nuklearnog napada.

U vezi sa samim postupkom izrade skloništa, ruski zvaničnici su izjavili da žele evakuaciju stanovništva u skloništa za samo nekoliko minuta.

Da je situacija više nego ozbiljna svedoči i činjenica da nuklearna skloništa ubrzano radi i Kina.

Ono što zbunjuje donekle je činjenica da su nuklearna skloništa u SAD ruinirana, zapuštena i na nivou iz hladnog rata. Da li SAD računa da će prva napasti pa joj skloništa nisu ni potrebna ili je nešto drugo u pitanju? Situacija veoma podseća na onu iz 1962. kada je svet bio na ivici Trećeg svetskog rata i nuklearnog uništenja. Suprotno obećajima da će razvijati samo rakete za sprečavanje nuklearnog napada, SAD su razvijali i taktičko napadačko oružje. U sećanju je i 1995. godina kada je Boris Jeljcin umalo aktivirao nuklearne rakete za napad, misleći da će Rusija biti napadnuta.

U 2000. godini Pentagon je najavio strategiju za razvijanje pune dominacije u svetu nad kopnom, morem i u vazduhu, sa dovoljno jakim sistemima koji mogu savladati i uništiti bilo kog protivnika.

Ovo dovoljno jasno govori o namerama i strategiji SAD bez obzira na sve dogovore i ugovore napravljene ne samo sa Rusijom.

Vrlo je značajno da je SAD pojačao napore za dominaciju nad planetom izjavivši da posle rušenja Kula bliznakinja ima svako pravo za naoružavanje i preventivne napade.

Buš i Obama su takođe prekršili dogovore o neširenju bioloških i toksičnih oružja. Između ostalog bio je dogovor i o neširenju zaliha istog oružja ali je i to prekršeno.

Kao izgovor za zadržavanje prava na preventivne napade, SAD su utvrdili da je sada novo vreme i da treba imati adekvatan odgovor za eventualne napade.

Vrhunac licemerja je što su SAD proizveli i bombu takozvanu “Majku svih bombi” namenjenu za probijanje bunkera i armiranog betona u dubini od 200 metara.

Ovo jasno govori da strategija SAD nije odbrambena kako su ubeđivali Rusiju i Putina, nego veoma napadačka.

Svedoci smo da Izrael i SAD pregovaraju o upotrebi tih bombi na teritoriji Irana. Možemo samo zamisliti kakva će to “preventivna” razaranja biti kad budu dejstvovale stotine tih bombi.

Posebno je pitanje kakva će ekološka situacija biti u zemlji napadnutoj tim bombama.

Ono što posebno zabrinjava u celoj ovoj situaciji je činjenica da bi i u jednom, da tako kažemo, lokalnom nuklearnom ratu cela zemaljska kugla silno nastradala. Pitanje je da li bi i preživela.


Naučnici za atmosferu, Alan Robok i Brajan Tun, tvrde da bi jedan dovoljno veliki nuklearni napad proizveo ogromne vatrene vrtloge sposobne da prekriju celu zemljinu atmosferu gustim dimom i pepelom.

Najmanje deset godina bi bila blokirana zemljina atmosfera, bez mogućnosti prodora sunčeve svetlosti.

Ne treba mi da vam govorimo, znate i sami da će doći masovna glad i umiranje u najvećem obimu u istoriji čovečanstva.

Erns Mejer biolog je rekao da ljudska inteligencija ne garantuje opstanak ljudske vrste. Sa ovakvim nivoom inteligencije ljudske vrste dobar postotak verovatnoće opstanka imaju samo bube i bakterije.

Ono što se zna to je da je opstanak ljudske vrste u okviru vremena od 100.000 godina. Pretpostavlja se da mi nećemo iskoristiti taj vremenski okvir i da ćemo nestati mnogo pre, pogotovo što smo dobar deo tog već okvira iskoristili.

Amerika i Izrael već dugo godina planiraju napad na Iran. Rečeno je jasno: “Rat neće biti otkazan, može biti samo odložen, do povoljnog trenutka”.

Smatra se da će Iran biti napadnut najkasnije do proleća 2013. godine.

Njujork Tajms je objavio da SAD opremaju Izrael “Bunker bombama”.

Čim prođu izbori i ako Obama dobije sledeći mandat, pripreme za rat sa Iranom ući će u završnu fazu.


Stručnjaci smatraju da će SAD izraditi lažni iranski napad po Perl Harbur scenariju, kako bi imali opravdanje za uništenje Irana.

Međutim ono što ceo ovaj projekat približava i praktično uvodi u Treći svetski rat je pozicija Rusije i, dalekosežno, Kine. Nije moguće da se odvija krvavi rat, po svoj prilici i nuklearni, na samoj granici sa Rusijom a da to ne ugrozi bitno pozicije, i sam opstanak, Rusije.

Prosto je nezamislivo da se Rusija u toj situaciji neće umešati, a to odmah uvodi u konačnu apokalipsu čovečanstva.

Ne zaboravite, nije potreban veliki broj atomskih bombi i nije potrebno da se uništavaju teritorije jedna po jedna.

Dovoljan je ograničen broj atomskih udara u kratkom intervalu da se podigne apokaliptični oblak u atmosferu i spreči dolazak sunčeve svetlosti za bar jednu deceniju. Sasvim dovoljan vremenski rok da ljudska vrsta nestane.

Možda neki poremećeni ljudski mozgovi imaju plan u kojem će samo oni preživeti.

Neki gradovi ispod zemlje već su izgrađeni.

Ali gde je tu smisao?



autor: Castro za Vestinet.rs