Teorija i praksa

Day 1,098, 12:44 • Published in Serbia Serbia • by Em The Great

Pročitao sam članak Ministra ekonomije o trenutnoj profitabilnosti firmi u Srbiji koga možemo pogledati na ovom linku Zarada u eSrbiji 21/11/2010

Na prvi pogled brojke su mi se učinile malo nelogične naročito za neke vrste firmi (konkretno imam Q3 tenk firmu tj. njih dve). Prvo što mi je upalo u oči je iskazan minus od čak -120,69 rsd na 3.200 produkcionih poena za ovu vrstu firmi. Toliki dnevni minus je ogroman pa bi i početnik skontao da je katastrofa raditi sa tolikim gubitkom već posle 2 dana. Međutim to me je nateralo da malo preispitam tu kao i moju računicu da uopšte posedujem takve firme.

Evo prve firme u kojoj proizvodim Q3 tenkove - M 84 tank 20/70

U istoj radi 5 radnika (4 su aktivna a 1 je zombi tj. neaktivan) radnici su zaposleni sa marketa redovnom ponudom na job marketu. Njihovu produktivnost možete videti na sledećoj slici.


Dakle dnevno ova četiri radnika (konkretno danas) napravila su 1.414 produkcionih poena. Za izradu jednog Q3 tenka potrebno vam je 180 jedinica irona koja trenutno košta 0.08 rsd po jedinici. To takođe znači da je potrebno i 180 produkcionih poena radnika da se napravi jedan Q3 tenk.

Radnici za dva dana naprave dakle 2.828 pp. To znači da će napraviti 15.71 Q3 tenk. Za to će nam trebati isto toliko raw-a 2.]828 unita. Cena potrebnog irona je dakle 2.828 x 0.08 rsd = 226,24 rsd. Drugu polovinu troškova čine plate naših radnika – u mom slučaju ovi radnici dnevno dobiju platu u iznosu od 91.14 rsd.

Kako računamo produkciju za dva dana to je onda 182.28 rsd. Rad + troškovi irona = 408.52 rsd. Kako se za ovaj novac dobija 15.71 tenk to znači da ove tenkove ne bi smeo prodavati ispod cena od 26.003 rsd bez poreza.

Ajmo da zaokružimo tu cenu na 26 rsd. Kad se doda porez koji ide državi VAT od 3% konačna cena na marketu treba da bude min. 26,78 rsd. Gid1 je u članku stavio cenu prodaje od 19.97 rsd što je razlika od - 6.81 rsd po jednom tenku. Kako se sa 3.200 pp može proizvesti 17,78 tenkova tačno je da na ovoj ceni (19.97 rsd) se pravi ukupan minus od -121.06 rsd. Ako bi ih neko prodavao po ceni od 10 rsd na primer, pravio bi minus od 298,34 rsd. Dakle ovo je teorija stoga pogledajmo malo praksu ....



Pokušajte da nađete tenkove po toj ceni na marketu u momentu dok pišem ovaj članak. Konkretno drugu Q3 tenk firmu kupio sam pre tri dana sa oko 100 gotovih tenkova u istoj i do ovog momenta prodao sam više od 47 tenkova po market ceni od 29.99 rsd. Zašto po ovoj ceni – pa zato što sam firmu kupio jeftino sa gotovim proizvodima i velikom količinom rawa pa i na ovoj ceni imam solidnu zaradu. Druge tenkove karakteristika 20/70 prodajem po market ceni od 37.08 rsd (bez poreza 36 rsd).

Verovatno se pitate zašto ? Zato što Q1 tenk karakteristika 20/10 košta kod nas 9.26 rsd. Tenk koga ja pravim ima 7 udaraca iste snage kao Q1 što znači da je ekvivalent 7 x Q1 što bi bilo 64.82 rsd. Zato po meni igrači koji kupuju Q1 nemaju blago rečeno veze sa matematikom dok ima ovakvih tenkova po ovoj ceni (ili dok se Q1 prodaje po ceni od 9.26 rsd)

Stoga ako mislite da uspete u biznisu potrebno je da se pridržavate nekih osnovnih pravila :

1. Nemojte prodavati proizvode ispod cene koštanja (plate radnika + raw). U stvari možete vi prodavati npr. i Q3 tenk za 10 rsd ako hoćete ali sigurno nećete dugo trajati u poslu. Svaka roba ima svoju razumnu cenu i kad tad market to mora revalorizovati. Ako ne možete izdržati tempo ostavite ponude na marketu i nastavite sa proizvodnjom kad ih prodate.

2. Raw trenutno košta 0.08 rsd (iron i grain) ali nemojte da raw tražite onda kad ga potrošite ili ste pri kraju – uvek ga kupite kad ima jeftinijih ponuda od uobičajenih. Obiđite povremeno market raw-a čak i ako ga imate dovoljno i uvek kupite ponudu koja je ispod aktuelne. Ako vas ne mrzi možete i donirati raw ako je cena značajno jeftinija nego na našem marketu. Ja recimo još uvek u pekari trošim grain kupljen po ceni od 0.06 rsd

3. Nije više neophodno da imate tačno 10 radnika za najbolju produktivnost. Dakle ne morate više vijati radnike po svaku cenu da bi ste imali optimalni broj. Zadržite dobre radnike koji rade za razumnu platu i sa dobrim welnesom – jajare kikujte odmah (ili posle prvog upozorenja putem IGM-a – vidi predhodni članak). Zapamtite – bolje je imati 4-5 dobrih radnika nego 7-8 osrednjih ili 10 među kojima imate 3-4 loša. Ono što je bitno jeste efikasnost proizvodnje a ne isključivo kvantitet. Manje proizvoda lakše će te napraviti i manje će vas koštati, lakše će te ih prodati na marketu a imaćete isti profit kao i u slučaju više prozivedenih ali sa manjim profitom.

4. Magična reč u biznisu jeste – LIKVIDNOST , onima koji nisu čitali tekstove u ovim novinama pod nazivom „Preduzetnička biblija“ toplo preporučujem da ih pogledaju – mnoge stvari su uvek aktuelne za biznis u eRepubliku. Bolje je voditi jedan profitabilni biznis nego dva ili tri gde ćete biti jedva na pozitivnoj nuli.

5. Ako ne uspete sa biznisom u nekog grani ne gajite uzaludnu nadu da ste odabrali loš biznis i da je sve drugo bolje – u svakom biznisu postoje dobri i loši periodi i kad naučite da ih prevazilazite i opstajete onda možete reći da ste dobar preduzetnik koji je uspeo u eRepubliku.

EDIT:

Zbog pitanja u tekstu vezanih za produktivnost - obratite pažnju na grafik optimalne produktivnosti koji je izmenjen - dakle kao što je i prikazano na slici sve od 1 do 10 radnika nema uticaja na optimalnu produktivnost. Jedanaest i više negativno utiče kao i ranije ...






Do sledećeg članka
Srdačan pozdrav
Em The Great