Svetlost prijateljstva

Day 1,763, 14:13 • Published in Serbia Serbia • by Simonovic94
Zivot je lizanje meda sa trna.
Onda kada dajes svoj poslednji atom snage, onda kada zapnes iz petnih zila i onda kada se svi uzdaju u sebe ti mozes da padnes i povuces sve to sa sobom. Sta se tada dogadja sa tobom?
Misli su ti prvu uperene na sve ljude koji su ulozili nadu u tebe a potom cilj i put na koji si ti posao.
Bice ti krivo sto mislis da su svi izgubili veru u tebe i otpisali te ali nije tako.
Znas da nije tako jer ti isti ljudi ti pridju posle pada i kazu ti kako si bio super i kako ne smes da dozvolis da te obuzme osecanje tuge...
Tada shvatis da nisi sam i shvatis da ljudi na koje si mislio malopre da su te otpisali su i dalje u stvari uz tebe i tu su sa tobom do kraja. Prolazio ti kroz cvece ili trnje oni su tu, delio ti i srecu i tugu podelices ih sa njima.
To je krug ljudi koji te motivise da stalno napredujes i da nikada ne odustajes.


Nekada tisina jeste ono sto nam svima odgovoara, mesto gde vidis samo sebe, bas kao u gustoj magli ali veruj da sa bilo kakvim misljenjem ti ostao kada magla prodje ljudi u koje imas poverenja i koji su uz tebe ce samo uciniti da se to misljenje uzdigne. Onda kada izadjes sa misljenjem da si pogresio oni ti mogu reci da nisi i da nastavis dalje ali to nije pravi odgovor. Zato oni pravi, uvek ce ti reci iskreno i kada si pogresio reci ce ti da jesi ali da to nije stvar koja treba da stoji izmedju tebe i cilja i da to naraste u takvu prepreku koju ne mozes da preskocis. Shvatices da su u pravu da su ti oni potpora za svoj dalji put, da su oni ti koji te guraju i daju ti vetar u ledja kada zaskripi ili pale svetlo kada si u mraku.



Najvaznije je da uvek ustanes i da krenes dalje, da krenes i nastavljas sa pokusajima bas kao i sunce koje se radja iznova i iznova. Onda kada dodjes pred finalnu trku i kada pocnes da se treses od nervoze i straha da ces opet pasti, seti se da su tu oni koji te gledaju i oni koji ce te podici ako padnes ne bi li opet nastavio ka cilju.
Moras znati da ako ne padas i ne ustajes ti ne napredujes, a kada ne napredujes ti prestajes da budes dobar iako si nekada sa tim “dobar” bio najbolji. Vremena se menjaju, ciljevi se povecavaju ali oni koji su tu onda kada ti je napotrebnije su tu zauvek.
Ako izgubis veru ili se razocaras u one za koje si mislio da su uz tebe a sutradan kada krenes ka vrhu prvo se sa njima pozdravis znaj da si sinoc dok si bio ljut imao pogresno misljenje a da su oni tolika suprotonost tome da na to nisu ni obracali paznju vec ti uzvratili zagraljeljem i kazali “Samo napred, ne odustaj!”.





Ne smes spustiti glavu ni u jednom trenutku, jer onaj ko je uz tebe moze posumnjati u samog sebe i mislti da ne daje sto posto sebe ili cini nesto pogresno iako je uvek bio uz tebe. Ako spustis glavu onda kada sunce izlazi, ti ces gledati u svoje noge ne znajuci gde te vode, zato gledaj u svetlost dana koje ti omogucava da vidis svacije lice i da odaberes uvek pravi put.
Nemoj da dopustis da svetlost na kraju tunela bude svetlo teretnog voza koji ce samo hrliti prema tebi a ti uplasen bezati nazad, vec budi siguran da je to svetlost koja ti pokazaju da je to pravi put kojim trebas trcati napred.