Sr. Bin i operacija "Hrabri krojač"

Day 511, 11:10 • Published in Serbia Serbia • by Lipec

Poštovane građanke i građani eSrbije.

Kao što Vam je verovatno već poznato, juče je za eSrbiju bio izuzetan dan. Izvojevali smo prvu pobedu u našim predstojećim oslobodilačkim ratovima. Ovo je operacija, koje je prvo započeta, a tek naknadno je dobila i svoj naziv - Operacija "Hrabri krojač". Naime, cilj operacije je bio da se Srbija jednim udarcem oslobodi stege koju je predstavljao otvoren rat sa 7 neprijatelja (eHrvatska + 6 MPP-a), te je otuda, nadam se, jasno zašto operacija ima ovaj naziv 😉.

Neću se preterano zadržavati na detaljima jučerašnjih borbi, ali ću zarad nekih budućih pokoljenja koja će možda čitati ove redove u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti navesti "kraću" hronologiju događaja:

1. Nakon TO-a (takeover-a,eng. preuzimanja), prvo Skupštine a potom i predsedničkog mesta u novoformiranoj državi eSrbiji, snage HV-a (Hrvatske vojske) su izvele čin kojim je eSrbija bila u otvorenom ratu sa eHrvatskom. U tom ratu je napadom eSrbije (koji je pokrenuo HV pripadnik BorKan, na mestu predsednika eSrbije) na originalnu teritoriju eHvratske u tom ratu aktiviran hrvatski MPP (Mutual Protection Pact - Obostrano zaštitnički savez). To je za cilj imalo ogromnu nadmoć eHrvatske u daljem toku ovog rata. Da se razumemo - eHrvatska je u ovom momentu vojno superiornija u odnosu na eSrbiju i ishod ne bi bio izmenjen ni da je odnos ratnih dejstava bio 1:1, ali on to nije bio i eSrbija je prvo poražena na političkom pa tek onda na vojnom planu u tom ratu.

2. Nakon što je uz neznačajne borbe predao terotorije eSrbije pod upravu eHrvatskoj (oblasti: Vojvodina, Istočna Srbija, Zapadna Srbija, Beograd), BorKan je od strane novoformirane skupštinse većine kongresa eSrbije smenjen sa te fnkcije. Svakako, taj i takav čin nije mogao da spreči nadmoć koju je eHrvatska imala vojno u ovom sukobu tokom kog je imala 6 saveznika (Rummunija, Velika Britanija, Poljska, Švedska, Finska, Španija), a eSrbija samo jednog (Mađarska). Nakon toga je eHrvatska bila u stanju da osvoji i narednu regiju Raska. Detalje ovog rata možete da vidite ovde.

3. Plan eHrvatske je bio da se eSrbija oslabi prvo ekonomski a zatim da eSrbija služi kao vojni poligon za vežbu eHrvatske zajedno sa njenim saveznicima. Prva (i jedina) takva vežba održana je 8. i 9. aprila ove godine i bez obzira na vojnu nadmoć, predsednik eHrvatske (Roby Petric) se iz borbe povukao i na taj način omogućio eSrbiji da iskoristi slamku spasa koja se ukazala nakon završetka te borbe.

4. Kako "poraženi" u prethodnoj borbi (u ovom slučaju eHrvatska koja se dobrovoljno povukla iz borbe želeći da sebi ostavi mogućnost da opet napadne eSrbiju kad joj se prohte ili kad dobije donacije od svojih saveznika) nije u mogućnosti da započne novu borbu bez da sačeka da prođe 24h, eSrbija je tu šansu iskoristila da započne plan čiju ideju je inicijalno predložio mađarski general Norbi. Ideja se sastojala u tome da eSrbija preda svoje teritorije eBugarskoj i da ih kasnije oslobodi od iste uz pomoć Bugarskih snaga koje bi se borile na strani eSrbije. Detalji ove operacije su opisani u članku: SRBIJA NA DOBROM PUTU!

5. Nakon potpune okupacije eSrbije, kao što je i planirano, završeni su i svi ratovi koje je eSrbija imala otvorene. Pored pomenutog rata sa eHrvatskom, prilikom napada eSrbije na eHrvatsku (od strane BorKan-a na mestu predsednika eSrbije), Srbiji je otvoren i rat sa eRumunijom jer smo se u to vreme graničili sa njima pa je i to bio jedan od otežavajućih faktora. Želeići da skrenem pažnju sa onoga što nam je bio cilj (da se što kasnije sazna da eBugarska objavljuje rat eSrbiji) predložio sam u kongresu da se izglasa mir sa eRumunijom. Iako nas je eHrvatska "otsekla" od Rumunije, pa nas eRumuni nisu mogli napasti direktno, ono što je u toj situaciji predstavljalo problem jeste nemogućnost naših firmi u eRumuniji da izvoze svoje proizvode na tržište eRumunije. Interesantno je da je predlog mira u eSrbiji prošao sa 19:1 glas ZA, a u eRumuniji sa 17:1 PROTIV. Ne bih da preuranjeno izvlačim zaključke iz tog glasanja, jer je kasnije provaljeno da je taj naš predlog, kao što sam rekao, imao samo ulogu odvlačenja pažnje sa onoga što se izglasavalo u eBugarskoj (objava rata eSrbiji) i da nastavkom započetog plana taj rat sa Rumunijom bi svakako prestao.

6. Nakon što je potpuno izbrisana sa karte Novog Sveta, uz svesrdnu pomoć Bugarske predsednice Bimbi, koja je prikupila ukupne donacije u iznosu od 90 golda, iz kase NBS-a joj je prosleđen i ostatak od 53.75 golda za pokretanje RW-a u oblasti Sumadija. Već od samog početka bilo je jasno da će sve ići mnogo teže nego što smo planirali. Veliki broj građana koji je ostao u oblasti Sumadije predstavljao je popriličan zid koje naši, mahom neiskusni borci nisu mogli da probiju. Dodatnu otežavajuću okolnost počela je da predstavlja i činjenica da je eHrvatska vojska poslala svoju jedinicu koja se borila na strani eBugarske sa ciljem da onemogući eSrbiji vraćanje na kartu novog Sveta. Stvari postaju dramatičnije kada se uviđa povećan broj pripadnika eHrvatskih saveznika, pripadnika saveza Atlantis koji su došli organizovano da se bore protiv oslobađanja eSrbije (Poljaci, Španci...). Na sreću, apel koji smo uputili članicama PEACE GC-a urodio je plodom i napori eSrbije da dobiju ovu bitku su urodili plodom. Kao što je lepo rečeno u članku "[PEACE GC] The Serbian Victory of Freedom", ukoliko su se članice PEACE-a borile za slobodu eSrbije, ostaje pitanje za čega su se borili oni koji su bili na drugoj strani? Sigurno ne za lično iskustvo i "puki trenitng rat" jer je viđeno znatno angažovanje vojnih ali i materijalnih sredstava (veliki Q naoružanja i gomila wellness paketa). Sve ovo samo po sebi dovodi do logičnog zaključka - operacija "Hrabri krojač" nekome bode oči, baš kao i mogućnost postojanja slobodne eSrbije.

U ovom momentu, mnogo toga je jasnije.

Iako su razne klevete ovih dana sevale, što kroz domaće, šro kroz medije u nekim drugim državama, jasno je da je jedini plan koji je eSrbija imala na umu - lična sloboda i nezavisnost od nametnutog uticaja, pre svega eHrvatske. Cena koju smo platili i koju tek treba da platimo je visoka. Mnogi "dobronamernici" su me (a verujem i mnoge od Vas) savetovali kako je sve moglo da nas prođe "mnogo jeftinije", kako smo mogli da damo eHrvatskoj deo para (ili zemlje) i da za uzvrat dobijemo nazad deo naših teritorija itd itd. Scenarija je bilo raznih, ali bih se usudio da kažem da se ovaj koji smo pokrenuli upravo čini najboljim. Ne želimo da se naša sredstva koriste protiv nas ili da budu deo nečijeg ratnog plena, zarad sitnih ustupaka koji nam se nude na mala vrata. Jasno smo stavili do znanja da ne želimo da budemo ničija marioneta i da smo spremni ya to da platimo ma koju cenu, a lepa stvar je da u tim nastojanjima imamo i pomoć onih koji nas smatraju prijateljima, a kojima ćemo se nesebično odužiti onda kada se to od nas bude očekivalo ili kada to budemo bili u mogućnosti.

Mislim da je svima u eSrbiji (a i šire) jasno da je eSrbija na korak od ulaska u PEACE. Veliku ulogu u tome su odigrali potezi eHrvatske u našoj skorijoj prošlosti i to je upravo ono na šta sam (dok još nisam bio "niko i ništa" u našoj politici) upozoravao u svojim člancima. Mi smo bukvalno gurnuti u PEACE ali nas je i PEACE prihvatio i pomogao nam u trenucima kada nam je ta pomoć bila potrebna. Upravo iz tog razloga, želeći da naša naredna delovanja usaglasimo sa onima koji su spremni da nam u ostvarenju naše slobode pomognu, trenutno ćemo se zaustaviti u daljem pokretanju naših RW-a (Resistance War-ova). Ali samo na kratko...

Siguran sam da će u danima koji slede ono što smo započeli biti nastavljeno i zbog toga još jednom pozivam sve da prouče uputstva koja su data u članku: Uputstvo za RW (Resistance War) by soonchica kako bi bili maksimalno spremni za nastavak operacije oslobađanja eSrbije.

Takođe apelujem na stanovništvo u regionu Južna Srbija, koje je u mogućnosti, da se iseli iz tog regiona u što većem broju, kako bi smanjili cenu koštanja narednog RW-a, ali i spustili odbrambeni zid koji pravi svaki stanovnik sa svojim prisustvom tamo.

Očekujem da ću u toku sutrašnjeg dana izdati članak koji će se detaljnije pozabaviti ekonomskim problemima i idejama za rešavanje istih u što kraćem roku, kako bi otpočeo proces oporavka i oživljavanja ekonomije eSrbije.

Do tada, mirno spavajte u eSrbiji, a sutra - zasučite rukave. Čeka nas dosta posla, ali je i svetlo na kraju mračnog tunela sada mnogo izvesnije, a neke je već počelo i da greje.

Lipec,
Predsednik eSrbije