Sedim...

Day 1,834, 14:05 • Published in Serbia Serbia • by Simonovic94


Problemi, svi ih mi imamo. Dođu iznenada. Nekada se pojave neočekivano a nekada i očekivano. Onda kada se pojave očekivano da li napraviš mesta za jedno pitanje? Zašto si dozvolio da se problem pojavi?
Većina problema dođe i ode neprimećeno jer je materija laka i na takav način lako je preklopiti nekim stvarima koje te čine srećnim. Ima i onih kada ni najveća sreća ovog sveta nije toliko velika da prekrije to. Sve se to oslikava na tebi. Počinješ da sediš..



Te dlake koje su do juče bile tamno braon, svetlo plave, ili crne sada su bele, svetlo bele..
Svaka takva dlaka na tvojoj glavi predstavlja po jedan problem, jedan deo života pa makr to bio i onaj najkraći proveden u sekiraciji ili strahu.
Ne mislim na klasičan strah jer od njega ili dobijes ili napraviš modrice, mislim na onaj unutar svakog čoveka. Nešto što ga izjeda noćima i skreće misli danima.




Možeš da pokušaš da to sakriješ, ofarbaš se, ali dzaba to kada je tebi koren loš. Njega ne možeš ofarbati a ipak on se ne vidi te možda i uspeš da nekog svog prijatelja ili dragu osobu pređeš nekim nazovi osmehom na izgovor da se lepo osećaš i da ti je super.
Ipak tu više sebe mučiš a drage osobe želiš da usrećiš time kada im kažeš da ti je lepo.
Međutim onda kada naiđe oluja, kada kiša počne da pada i ti se nađeš usred tog nevremena odnosno problema, tada boja lagano nestaje i eto opet se vide te bele vlasi. To znači da svaki problem, svaki stres za nekim ostavlja posledice na tebe koje ćeš nositi kao uspomenu čitavog života hteo ti to ili ne. Na tebi je da li mariš da to i drugi znaju ili ne. Ako ne mariš ta nemoj ih onda skrivati pusti neka vetar prolazi pored svake od tih uspomena i onako ih neće odneti jer ih nije on ni doneo. I onda kada te vlasi opadaju zbog starosti one će svu svoju materiju preneti u koren, a koren će ostati u tvojoj glavi uvek.




Čovek kada je sam obično razmišlja o svom provedenom danu, o problemima koji su ga zadesili. Posle tog dana povezivaće te misli sa nedeljom a nedelju sa mesecom a mesec sa godinama koje će se ređati jedna za drugom. Svaka od tih misli odlaziće po želji čoveka. Ljudski je da se radujemo dobrim i srećnim trenucima i takvi trenuci nikada neće otići tako brzo.
Prava stravar je radovanje za dobro provedene trenutke u smislu da taj trenutak nikome nije naneo zla i boli. Kada su u pitanju problemi, hmm, pa nemoguće je naći pravi problem koji te je zabavio i učinio te srećnim.
Ono čega možeš da se prisetiš je rešenje tog problema koje može biti ono pravo. Ti jesi pretrpeo tugu, bol u sebi pri nastajanju tog problema ali si to sve otklonio njegovim rešenjem. Takvih problema je lepo se sećati jer te neki mogu dovesti do hrabrosti, zrelosti i humanosti tvojih pravih prijatelja....
Verujem da svako od nas ima ta sede vlasi, makar po neku. Ako ih nema verovatno da će ih imati ili će biti najsrećniji čovek na svetu.


Pozdrav
Simonovic