Secanje na Djeda

Day 2,078, 12:51 • Published in Serbia Serbia • by AdmiralSkaMolohov

Rodjen sam 7 Jula 1955,selo Podlug opstina Sanski Most.Tog dana sam dobio od djeda(po ocu) na poklon njegovu Solunsku spomenicu,skinuo je sa svojih grudi i stavio u uzglavlje moje koljevke.Inace tog dana su svi pravi srbi slavili 100 godisnjicu rodjenja jednog srpskog vojvode iz Velikog rata.recicu samo da je posle Kolubarske bitke dobio cin vojvode.Svi srbi bi trebalo da znaju o kome se radi.

Devet godina posle mog rodjenja u ranu jesen 1964 godine moj djed se rabolje i pade u postelju,do tada nikad nije boljevao niti je imao kijavicu.To su bili najtezi dani moga djetinjstva,njesam isao u skolu danima,uciteljica me trazila po selu ali sam se vjesto krio po kuruzanama i pojatama.Voljeo sam djeda vise od sve ostale rodbine,posle majke i oca on je bio prvi od svih koji je vazda bio na mojoj strani,koji me branio od svih,ma kakav zijan da sam napravio.Djed me naucio da citam i pisem.imao sam samo 5 godina kada me poveo sa sobom u Beograd,na okupljanje veterana Velikog rata.Tad mi je kupio prve cipele i odejelo,prve knjige za citanje.Pricao mi je najljepse price iz srpske istorije i mitologije svako vece pred spavanje.Ukratko od mene je nacinio covjeka kakvim sam docnije postao.Bio sam mnogo tuzan kad me napustio 11 dana oktobra te 1964 godine.bio je to najtezi dan moga dotadasnjeg zivota.

Nevidjena tuga je obuzela moje mlado srce i moju nejaku dusu.Danima poslje njegova ukopa njesam jeo nista vise od hljeba i kozija mljeka,inace omiljene rane mog djeda a i mene licno.Njesam progovarao 40 dana,onda sam upregao konje i krenuo put groblja sa majkom,ocem i ostalom rodbinom.Tad se pojavio i moj stric Mirko,koji bese na sluzbi u JNA kao komandant bojnog broda,inace stalno na nekom brodu Galeb.On je bio najstariji od moji striceva i cekao se njegov dolazak sa pucine da se otvorio djedov testament.Tog dana sam nasljedio svo djedovo ordenje iz svih ratova u kojim se borio.Bio sam i sretan i tuzan u isto vrijeme,jer me podsjecalo na djeda i vrijeme snjime,kao i na to da ga vise nema i da me napustio kad sam ga najvise trebao.

Vidjevsi moje odusevljenje i izraz lica kad sam dobio to ordenje stric Mirko mi pridje i rece imaces i ti svoje jednoga dana,ako zelis mogu da te pripremam za upis u vojnu skolu.Tog dana sam znao cime zelim da se bavim u zivotu,tog dana sam odabrao jedno od najcasnijih zanimanja,odlucio sam da postanem oficir.To mi se kasnije obilo o glavu mnogo puta no nijesam posustajao u ubedjenju da je to poziv za mene.Evo i danas dok sam penzioner ja osecam da je to bio pravi izbor.

Za 43 godine karijere kao oficira posle svih kurseva i obuka kroz koje sam prosao,od srednje vojne skole,preko akademije i komandno stabe skole.Do dana kad sam postao predavac na vojnoj akademiji.Taj dan je bio najbitniji dan kada sam rodjen,dan kada je djed polozio tu Solunsku spomenicu na moje uzglavlje.

Oktobar uvek u meni budi secanje na mog pokojnog djeda,na mog Branka,rodjenog Grmecliju i jos ljuceg Krajisnika.U vremenu koje je prohijalo i proslo od tada naucio sam i vidjeo mnoge stvari,bilo je ljepih i sretnih trenutaka,a bogumi bilo je i onih tuznih manje sretnih i tuznih trenutaka.Ali moras ici dalje moras podici glavu,jer koliko god lose bilo ti si primer ostalima,svih uvek gledaju svog staresinu i oficira.Ako ti pokleknes kake ce tvoji vojnici da se odrze?!
Djed mi je mnogo puta ponovio rjeci koje je rekao nas slavni vojvoda pobednik sa kolubare "Zao mi je sto vam njesam ostavio nista vise sem ovog casnog imena".

Mnogo godina kasnije ja sam djed,imam 3 sina i 2 kceri,7 unucica za sada.Sve sto imam da im ostavim je ime koje sa ponosom nosim svih ovih godina.Trudim se da im svima posvetim dovoljno paznje,kao nekad moj djed Branko meni,zelim da budem poput njega da se moji unuci sjecaju mene dugo dugo posle moje smrti.Da uvek znaju svoje korene i istoriju.Da znaju ko im je bio djedj,pradjed i tako dalje.A najvise od svega da postuju svoje pretke i istoriju ma kako je drugi opisivali i kvarili.Jer kad svoje necjenis kako ces tudje i kaki ce covjek da budes i postanes.

Svim unucima koji se sjecaju svojih djedova,svim djedovima koji imaju unuke i svima koji ce tek da postanu djedovi,dajte svojim unucima razlog da ponosno nose vase casno ime.Toliko od mene...








Zahvaljujem Vam na vašem vremenu i trudu da pročitate moj članak...Hvala...


P.S."Bez Voska" AdmiralSkaMolohov