S one strane Drine

Day 2,145, 22:28 • Published in Serbia Serbia • by steVVEGI
Glupi Slavko, oči Poparine… Kud ga iznajmih od Crnog, ni da vozi ne ume… I kako sada da stignem na intervju sa Dodikom… Dok on nađe vulkanizera… A lepo sam rekao da ne ide sporednim putevima, sreća pa je nagazna bila bajata, samo je pufnula, no dovoljno da iscepa gumu… Odoh na kafu u ovu kafanicu na kraju sveta, oči mi izbi, svako malo neku ulazi u nju, a niko da izađe… I ko još naziva kafanu “83 vam neću oprostiti”?

Moj ulazak u kafanu je bio primećen. Veoma primećen. Kako sam ušao, tako se društvo ućutalo, a sve oči ispratiše moj ulazak i narednih nekoliko pokreta. Strah mi se uzmigolji uz kičmu, pa se razmislih da li da bežim ili da samouvereno sednem. Znam da smo učili da, kada te kere odmeravaju, ne pokazuješ strah, nego da nastaviš svojim poslom… Ali od ovih pogleda bi se i međed uznemirio… Pitam se da li je i Blažo među gostima… Skupih hrabrosti, pa sedoh na jedino slobodno mesto, naručih pivo, a moj naglasak mi odade mesto staništa.

-O, Beograđanin! Oklen ti odje? Došao da vidiš šta rade prekodrinska braća?-

Upita me tip sa naočarima, nekako čudnog pogleda…

-Nisam Beograđanin, iz Borče sam. Došao sam da uradim intervju sa gospodinom Dodikom, no naleteli smo na minu, pa nam se guma raspala. Sačekaću šofera ovde, naravno, ako ne smetam.-

Odgovorih glasom pokajnika.

-Sa Dodikom? Šta imaš sa njime da pričaš? Taj je Srpsku unazadio za 12 godina. Sve pare je izneo iz nje ne bi li sponzorisao KK Beskućnik.-

Odgovori mi tip sa naočarima, a onda začuh iza sebe…

-Ajde, ajde, umetnik, drži se ti kičica i ne diraj nam goste. Došao čovek poslom, a svratio je ovde zbog nevolje. Mogla je mesto gume noga biti… Nego, kod njih u Srbiji idu izbori, ako sam dobro ispratio dnevnik.-

Ovim rečima konobar skrenu temu sa mene na izbore u Srbiji. Raja se zainteresova za započetu temu, pa poče graja, a tip sa naočarima je i dalje bio najglasniji.

-Ma sve je to nameštaljka. Eto, oni naši postavili kao kandidata nekog Srbskog Pogoca, koji je taj? Ja nikad čuo za njega. Namerno su njega metnuli, da bi izgubili izbore, znam ja.-

Sve nervoznije i glasnije je vikao umetnik, a na njegove reči se nadoveza konobar.

-Ma od koga da izgubi? Od onog upaljača? Pa taj je ujedinio opoziciju tako što ih je razjedinio iznutra. Kao svi su za njega, i SPL i Zajedno i UeS, a ustvari u svakoj od te tri stranke polovina ljudi je besna što su ga podržali. Jok će taj da pobedi.-

Reče konobar, a onda ponosno sede iza šanka, jerbo su ljudi sa odobravanjem klimali glavom na ove njegove reči. U tom trenutku se začu nekakav piskav glasić.

-Pa neko od njih dvojice mora da pobedi. Neće valjda ona štula da pobedi? Ili onaj iluzionista? Veće su šanse da Ibrahimović zaigra za Be i Ha, nego njima da postanu predsednici Srbijancima. Ček, a ko bejaše peti kandidat?-

E, sada se svi ućutaše i ubaciše u razmišljanje, što za osobe sa ovog podnevlja i nije sasvim uobičajno, pa sa pravom pomislih kako prisustvujem istorijskom momentu – kolektivnom razmišljanju prekodrinaca… U tom trenutku se jedan doseti.

-Bem li ti lebarnik! Pa ono Sumnjivo Lice je peti element!!!!-

E, tada započe graja. Kuknjava, leleci, psovke… A umetnik zaurla.

-Jao, svi za Beograd! Pa taj će da pobedi! Pa da! Nema ko protiv njega. Nema ko na crtu da mu izađe! Majko moja, ako on pobedi, a hoće, jer ja ne vidim ko bi mogao da ga zaustavi, sa nama je gotovo. Taj će Srpsku da proda za kilo karamela… Za Beograd, ljudi, da ubedimo da se menja naš kandidat! Da bude neki koji može da pobedi Sumnjivog!!!-

I taman kada se družina spremala da krene put Pavlovića mosta, u kafanu ulete čovek u đeneralskoj uniformi, ludačkog pogleda.

-Ljudi! Ljudi! Ulazim ti ja u kuću, kad ispred mene zmija, piton, kobra, šta li je. Ja za gušu, ona sikće, ja lopatom, ona repom zveči, ja sjekirom, ona da pobegne, a ja onda uzeh tandžaru, pa je pogodi po sred oka. Eno je mrtva u hodniku… Nego, ja krenuh da vidim da li je baba dobro, ali babe nema… Ljudi, nestala je baba!!!-

E, na već uzavrelu atmosferu ova vest samo dođe kao dodavanje ulja na vatru. Panika među ljudima, kao da je ta baba najvažnije biće na planeti. A možda i jeste, ko sam ja da sudim. Uglavnom, ljudi krenuše ka traktoru, zaboravljajući već isplanirani put za Beograd. Potraga za babom je postala prioritet. Najcrnje od svega je bilo to što sam i ja morao krenuti sa njima, jer, kako mi rekoše, svaki par očiju je važan u traženju gospođe babe…

Dvočasovna vožnja traktorom kroz kojekakve gudure bosanske, kroz šume, livade, me umoriše. Već sam i zaboravio na Slavka, a glas mi je bio sve tanji izmaltretiran dozivanjem gospođe babe… Kad u jednom trenutku začuh…

-Eno je baba! Tamo ispred one kolibe!-

Traktor se uputi ka kolibi i kako smo se približavali mogao sam da uočim babu. Starija žena je ložila vatru ispod nekakvog kazana, a u njega je ubacivala, kako im se izdaleka činilo, nekakve slepe miševe, pa možda čak i pustinjske, a bilo je tu i žaba i kojekakvih sličnih stvorenja… Gospodin unezverenog pogleda joj se obrati…

-Dobro baba, što se ne javljaš kada izađeš iz kuće? I šta radiš ovde?-

A baba nas pogleda nekako… Pa ne mogu da opišem taj pogled, ali dovoljno je reći da sam zbog tog pogleda malko pustio u gaće, uglavnom, poslednje reči koje sam čuo su bile…

-Bajam da ne pobedi Sumnjivi, šta drugo da radim? Ja moram da mislim o budućnosti Srpske, dok vi sedite u kafani, poslednje vam bilo!-