Pustinjski Mis(ko)

Day 1,187, 09:56 • Published in Serbia Serbia • by momars

Касно је суморно предвечерје. Напољу сипа ледена киша па и сам поглед кроз прозор изазива нелагоду. Сада, када је ослобођен свих могућих, а и немогућих функција, наш Пустињски Миш(ко) се усредсредио на смишљање нових идеја које би га лансиларе у орбиту и у жижу интересовања еРеп популације. Док ватрица раздрагано поиграва у камину, поглед му се спусти ка свом верном псићу који је лењо лешкарио у крилу свог газде. Фифију никако није било јасно зашто га Миш(ко) већ данима слабо храни. Наравно да је приметио да је остава скоро празна , а некад је била пуна, ихаха, али је био сигуран да ће његов најлепши, најпаметнији, најспособнији, нај … већ нешто смислити да је поново попуни. Није се преварио. Управо је јунак ове приче био на путу решења тог проблема.



Цупкајући Фифија у својим крилима, Миш(ко) је размишљао како да активира свог мезимца. У својој глави је комбиновао и комбиновао, али неког видљивог напретка није било. Знао је да су са Фифијем многе приче испричане. И “ Фифи подигни главу “ и “ Фифи држи реп право “ и “ Фифи на задње ноге “ и сто чуда. Требало је смислити нешто ново.
Лампица се упалила. На памет му је пала занимљива замисао. Научиће Фифија да залаје 12 пута када га пита “ колико имаш година” ? Људима ће бити занимљиво, а он и Фифика се поново враћају на велика врата. Одмах се бацио на посао. Дани су пролазили, за њима и недеље, али помака у дресури није било. Прођоше и месеци и баш када се спремао да дигне руке од свега, Фифи коначно одлаја 12 пута после Миш(ковог) питања. Његовој срећи није било краја. Од радости је скакао по соби обарајући све око себе. И Фифи је био задовољан гледајући газду. Очекивао је да ће за то као и обично добити награду. И заиста Миш(ко) се испрсио и из оставе изнесе последњи комад сувих ребараци и у сласт их поједе, нежно мазећи свог љубимца. Док је грицкао последњи залогај поглед му паде на календар. Умало се није онесвестио. Па данас је Фифију рођендан и више нема 12 година.
Мораће да дода још једно “ ав “. Одмах се баци на посао. Али авај, никако није ишло.



Већ поприлично разочаран, Миш(ко) рече : “ кретену 12 година си имао прошле године “.
Опа , па то је решење, нећу га питати “ колико имаш година “, већ “ колико си година имао прошле године “ и проблем решен. Хтеде Миш(ко) да се почасти али од тога брзо одустаде пошто је остава празна. Али му зато поглед паде на ТВ где се приказивао филм “ Ко то тамо пева “. И наравно нова идеја. Ако је Мишко могао да вози затворених очију, зашто то не би могао и Фифи? Ма и дуже ако треба , само да обори Гинисов рекорд у вожњи затворених очију. Зграби Фифику и истрча напоље. Успут је телефоном алармирао све релевантне ликове како би их позвао на овај надасве историјски догађај. Погледа на сат и констатова да има још поприлично слободног времена и сврати у оближњи кафић. Тамо је тукао текилу а гасио пивом. Тура туру стиже и већ поприлично под нагибом крену да нађе аутобус којим ће Фифи оборити рекорд у вожњи затворених очију. А где наћи бус? Наравно, на станици , и отрча на прву станицу док га је верни пас Фифи у стопу пратио.



Поприлично пијан, уђе у аутобус одбијајући се од седишта као од мартинела и једним потезом избаци возача напоље. Стави куцу у крила, а тако је волео да га држи међу својим ногама, увеза му очи и рече му да вози. А његов пас љубимац је весело вртео својим кусим репићем. Пролазили су минути а Фифи ни макац. Маса се окупила напољу жељно очекујући обарање рекорда. Није вредело бучно навијање нити свакојака охрабрења, Фифи једноставно није умео да мрдне из места. Коначно, наш Миш(ко) онако уморан и поприлично под гасом зевну и изврну се на страну, а ногом лагано притисну папучу гаса. Аутобус полако крену, путници почеше да вриште, али то Миш(ко) није чуо, јер је био у царству снова. Снио је лепе ствари. Да поново пуни оставу. Овај пут више и разноврсније него икад, док му је Фифи у томе пружао подршку. И ко зна где би се тај сан завршио да га није пренуо стравичан прасак. Свуда око њега кукњава и јауци. Аутобус преврнут. “ Овај пут сам стварно готов “, помисли Миш(ко). Толико људи је видело ову бруку. Помиривши се са судбином, он изађе напоље, наравно пре тога изгуравши љубимца. Маса му притрча. На њиховим лицима је видео осмехе. Сви су били срећни и раздрагани, Из гомиле зачу глас “ ЧЕСТИТАМ ПУСТИЊСКИ МИШ(КО), ОБОРИЛИ СТЕ РЕКОРД . БИЛА ЈЕ ТО НАЈДУЖА ВОЖЊА У СНУ ИКАД “.



Дружењем до победе







momars